Od početka rata SAD i Izraela sa Iranom, blokade Ormuskog moreuza i rasta cene nafte i gasa, deo petrohemijskih fabrika u Aziji je smanjio ili obustavio proizvodnju, proglasivši višu silu. To je izazvalo poskupljenje polimera – polietilena, polipropilena i polistirena – čija čtvrtina globalnog izvoza dolazi sa Bliskog istoka a od kojih se dobija širok spektar proizvoda od plastike.
Prerađivačka industrija sada je pod pritiskom zbog nedostatka sirovina, rasta cena i logističkih problema, što rezultira time da firme ne mogu da isporuče robu ili ispune ugovorene obaveze. Dobavljači sirovina poslednjih dana menjaju cene retroaktivno, sirovine poskupljuju više puta u toku dana, a neretko se na kraju isporuka uopšte ne realizuje, piše Bloomberg Adria (BBA).
Sve to će se neminovno odraziti na krajnje proizvode. Ako dođe do poskupljenja gotovih plastičnih proizvoda, imajući u vidu da je plastika prisutna u gotovo svim granama industrije, može se očekivati lančana reakcija i rast cena hrane, lekova, ali i brojnih drugih proizvoda.
Mirjana Balog Kormanjoš, viša savetnica u Udruženju za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala u Privrednoj komori Srbije, kaže za BBA da je trenutni poremećaj na tržištu sirovina za industriju plastike značajan, a ovako nagli skok cena u kratkom vremenskom intervalu se ne pamti.
„Kriza na Bliskom istoku, nestašica i veće cene nafte, kao i nemogućnost uvoza nafte i sirovina za industriju plastike sa Bliskog istoka, uzrokovali su naglo povećanje cena prošle nedelje za 35-50%, dok se sada cene formiraju na dnevnom nivou i svakog dana su veće za dodatnih 20% u odnosu na prethodni dan.", rekla je Balog Kormanjoš.
Poskupljenja polipropilena i polietilena
Prema podacima Bloomberga, cena etilena u martu je zbog poskupljenja gasa dostigla oko 0,67 dolara po kilogramu, što je najviši iznos od februara 2025. godine.
Polimeri koji se od njega proizvode, poput polietilena, na globalnim tržištima se prodaju po znatno višim cenama, koje trenutno variraju između 1.000 i 1.770 dolara po toni, u zavisnosti od regiona i vrste materijala.
Prema podacima Business Analytiq, u martu 2026. godine cene polietilena niske gustine variraju po regionima: u Severnoj Americi cena je oko 1.220 dolara po toni, u Evropi približno 1.770 dolara po toni, dok je u regionu Bliskog istoka oko 1.100 dolara po toni.
Prema podacima Platts, dela S&P Global Energy, Trading Economics i analizama tržišta polimera IMARC, cene polipropilena značajno su porasle u martu na više regionalnih tržišta zbog skuplje nafte i ograničenja u rafinerijama.
Cena polipropilena povećana je sa oko 980 dolara po toni u novembru 2025. godine na približno 1.190 dolara po toni u martu 2026. godine, što predstavlja rast od oko 21% za pet meseci. U Evropi, cena polipropilena povećana je za oko 220 evra po toni od početka marta i dostigla približno 1.200 evra po toni.
U Aziji je cena porasla za oko 330 dolara po toni od početka marta, dok su u zapadnoj Africi cene polipropilena skočile za oko 39% od početka konflikta, što predstavlja jedno od najvećih kratkoročnih poskupljenja na tržištu.
Razlike u cenama između regiona posledica su više faktora, uključujući različite energetske troškove, transportne i logističke troškove, lokalnu ponudu i potražnju na tržištima, kao i pristup osnovnim petrohemijskim sirovinama.
Gore nego za vreme korone i rusko-ukrajinske krize
Bojan Radovanović, rukovodilac izvoznog poslovanja kompanije Foka, koja se bavi proizvodnjom plastične ambalaže, folija i pakovanja za prehrambenu, hemijsku i druge industrije, primećuje da ova kriza ima određene sličnosti sa prethodnim, ali je po svojoj strukturi kompleksnija. Tokom pandemije problem je bio logistički, a na početku rata u Ukrajini energetski. Danas je pogođena sama osnova petrohemijske proizvodnje.
„S jedne strane, postoji opšta panika na tržištu, vrlo slična onoj iz perioda korone. S druge strane, geopolitičke tenzije na Bliskom istoku direktno ugrožavaju dostupnost ključnih sirovina poput polietilena i polipropilena“, kaže on.
Posebno je osetljiva situacija kod specijalnih polimera poput EVOH-a (etilen-vinil alkohol), koji je ključan za pakovanje hrane i ima vrlo ograničen broj proizvođača globalno.
Proizvodnja je tehnološki zahtevna i koncentrisana u Aziji, posebno u Japanu. Globalno ga proizvodi relativno mali broj velikih hemijskih kompanija. Glavni proizvođači su Kuraray Co, Mitsubishi Chemical Group i Chang Chun Group. EVOH se retko proizvodi u Evropi, gde se više prerađuje nego što se proizvodi.
Mirjana Balog Kormanjoš dodaje da je usled rusko-ukrajinske krize 2022. godine došlo isto do poremećaja tržišta sirovina za industriju plastike, ali su cene postepeno rasle mesecima do maksimalnih 30%.
„Sada je taj skok veliki u kratkom vremenskom periodu (za neke vrste polimera i 100%) i proizvođači koji imaju sirovine na skladištu čekaju stabilizaciju cena i ne poručuju nove količine sirovina po ovako visokim cenama. Sirovine mogu da se kupe, ali uvoz je mali i ograničen jer se proizvođači nadaju padu cena."
Prema njenim rečima, proizvođači ne mogu cene svojih gotovih proizvoda tako brzo da podignu, smanjuju proizvodnju, troše sirovine iz zaliha i nadaju se stabilizaciji tržišta. Ukoliko dođe do poskupljenja gotovih proizvoda od plastike, s obzirom na to da je ona prisutna u svim granama industrije, a veliki procenat proizvoda od plastike je ambalaža, doći će do lančane reakcije i povećanja cena hrane i ostalih proizvoda.
Radovanović smatra da ova kriza ima i stratešku dimenziju, a ne samo tržišnu. "U praksi, to se vidi kroz masovna force majeure pisma dobavljača (što znači da je došlo do vanrednih, nepredvidivih događaja zbog kojih firma ne može da ispuni ugovorene obaveze, a da za to nije odgovorna).
„Imali smo situacije da nam cena sirovine poraste dva puta u toku jednog dana, da bismo na kraju dobili informaciju da isporuka uopšte nije moguća, i to od vodećih svetskih proizvođača. U petrohemiji cenu ne određuje prosek, već marginalna količina na tržištu. Kada deo globalnog snabdevanja postane nedostupan, dolazi do lančanog rasta cena za sve izvore", objašnjava Radovanović.
U praksi, to znači da dobavljači menjaju cene čak i retroaktivno, na već potvrđene porudžbine, deo dobavljača uopšte ne izlazi sa cenama dok se situacija ne stabilizuje, a tržište funkcioniše bez jasne referentne tačke, tj. validnih cena.
Zbog toga relativno mali poremećaj može dovesti do rasta cena od 30-50% na celom tržištu.
Na pitanje da li je manjak lako nadoknaditi, on kaže: u kratkom roku ne, a u srednjem je to teško i skupo. Postoje alternativni izvori (SAD i Azija), ali tranzit traje 45-60 dana, evropski kapaciteti su smanjeni, a globalni proizvođači uvode allocation režime, što znači da kupcima se ograničavaju količine koje mogu da naruče.
Prema pisanju Bloomberga, Kina je rafinerijama zabranila izvoz, najveća kineska rafinerija Sinopec smanjuje isporuke petrohemijskih proizvoda. Američki proizvođači polietilena kupuju veće količine ključne sirovine, etilena, što ukazuje da proizvođači nastoje da iskoriste izvozne prilike dok se globalne zalihe smanjuju. Američki proizvođači polietilena "mogli bi da postave rekorde u proizvodnji u martu kako izvozna tražnja raste".
Uspeh je ako se roba uopšte dobije
„U praksi, to znači da dostupnost postaje važnija od cene. Imali smo situaciju da smo poručili pet kamiona sirovine uz potvrđene uslove, da bi cena bila povećana više puta, i na kraju isporučena samo dva kamiona. Dobavljači otvoreno ističu da cena više nije ključna, već da je uspeh ako se roba uopšte dobije, što je potpuna promena tržišne logike“, kaže Radovanović.
Prema njegovim rečima, uticaj povećanja cena sirovina je direktan i već vidljiv. Sirovine čine 60–80% troška proizvodnje, tako da ovakav rast vodi ka povećanju cena proizvoda, pritisku na marže i smanjenju konkurentnosti izvoza. Dodatno, dolazi do ozbiljnog likvidnosnog pritiska.
„Ako cena sirovine poraste 30-50%, proizvođači moraju proporcionalno povećati obrtni kapital da bi finansirali istu količinu proizvodnje. To znači da su mnoge kompanije primorane da odmah prenesu deo tog povećanja na kupce. Posredno, ovo će se preliti i na krajnje potrošače kroz rast cena hrane i drugih proizvoda koji zavise od plastične ambalaže“, kaže sagovornik Bloomberg Adrije.
Skače cena i u Srbiji
Savetnica u Privrednoj komori Srbije napominje da Srbija ima proizvođače i polietilena i polipropilena. HIP Petrohemija Pančevo proizvodi polietilen, oko 600.000 tona godišnje, a HIPOL Odžaci proizvodi polipropilen, oko 35.000 tona godišnje. I u ovim kompanijama cene su skočile, ali je cena po toni manja nego cene iz uvoza.
„HIP Petrohemija ima veliki kapacitet, ali s obzirom na to da trenutno u vlasništvu ima udeo ruske kompanije, izvoz je ograničen, iako su godinama bili u prvih deset najvećih izvoznika u Srbiji. Proizvode veliku količinu polietilena, ali ne proizvode sve tipove, tako da su određeni proizvođači primorani da uvoze", kaže Balog Kormanjoš.
Srbija uvozi 148.824 tona godišnje polietilena (kapacitet Petrohemije je 600.000 tona godišnje). Ali i Petrohemija usklađuje cene svakog dana. HIPOL nema kapacitet da pokrije domaće tržište i takođe ne proizvodi sve tipove i sve kopolimere polipropilena koje koristi naša industrija. HIPOL uglavnom izvozi u zemlje u okruženju.
HIP Petrohemija je u vlasništvu NIS-a, koji je pod sankcijama SAD-a i do 17. aprila ima dozvolu za rad. Za nju je navodno zainteresovan ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je takođe pogođen krizom zbog rata SAD i Irana.
Problemi i u Evropskoj uniji
Prema njenim rečima, polietilen i polipropilen nudi se iz petrohemijskih kompleksa u Nemačkoj, Austriji, Španiji, Italiji, Turskoj, Kazahstanu, Kini, SAD, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj. Polistiren se kupuje iz Turske, Kine, Nemačke, Italije i Mađarske.
Kompanije iz Srbije kupuju sirovine na domaćem tržištu i iz EU zbog EUR1 obrasca, tj. porekla, s obzirom na to da industrija plastike od ukupnog izvoza proizvoda od plastike čak 68% izvozi u zemlje EU.
Mađarski petrohemijski kompleks u vlasništvu Mola imao je protekle godine požar u kojem je deo kompleksa onemogućen i očekuje se da ponovo počne sa radom u avgustu 2026. godine. Zbog toga je bio manji uvoz iz EU i pre krize na Bliskom istoku, a petrohemija u Slovačkoj smanjila je proizvodnju zbog smanjenog snabdevanja naftom iz Rusije."
Sirovina iz Turske može se nabaviti, ali po cenama koje su svakodnevno sve veće. Iz Kine materijal je konkurentan što se tiče cena, ali su troškovi transporta veliki i čeka se isporuka tri meseca. Sirovina iz SAD takođe je konkurentna, ali se čeka isporuka oko mesec i po dana.
„Kada su polietilen, polipropilen i polistiren u pitanju, ne bi trebalo da bude problem sa nestašicom sirovina, posebno što imamo proizvođače i polipropilena i polietilena u Srbiji. Ali je značajan problem nagli i veliki skok cena, bez mogućnosti da se predvidi kada će doći do stabilizacije tržišta. Proizvođači u Srbiji imaju dugoročne ugovore u kojima su ugovorene cene, količine i rokovi isporuke na osnovu cena koje su pre dve nedelje bile i do 100% niže“, ističe Balog Kormanjoš.
Proizvođači nisu u mogućnosti da naglo podignu cene svojih proizvoda i logično je da ne poručuju sirovine po visokim cenama, smanjuju proizvodnju, troše zalihe i čekaju da cene sirovina počnu da padaju, navodi sagovornica Bloomberg Adrije.
U Srbiji je industrija plastike značajna grana industrije sa izvozom od 1,2 milijarde evra godišnje. Oko 2.658 preduzeća bavi se proizvodnjom plastike i proizvoda od plastike. Svako treće preduzeće je izvozno orijentisano, čak 68% od ukupnog izvoza odlazi u EU. Industrijska proizvodnja se iz godine u godinu uvećava, uvozi se 800.000 tona proizvoda od plastike i sirovina, a izvozimo 450.000 tona, od čega je jedna trećina ambalaže. Proizvodi od plastike izvoze se u čak 80 različitih zemalja.
