Kvalitet i prinos grožđa ove godine je bio visok jer su padavine bile dobro raspoređene u većini vinskih regiona, tako da je ovogodišnja berba jedna od boljih u prethodnih deset godina, kaže vinski edukator Aleksandar Marinković.
„Ove godine smo imali umerenije i sporije sazrevanje grožđa, a samim tim će i kvalitet biti viši. Ova 2025. godina se klasifikuje kao jedna od top tri berbe. Jedina problematika ove godine i ono po čemu je ova godina posebna bili su gradonosni oblaci početkom maja meseca pa su vinogradi u nekim vinogorjima stradali“, naveo je Marinković za Tanjug.
Kako je istakao, svaka godina je nepredvidiva, zbog čega vinogradari vole da kažu da je vinograd fabrika pod vedrim nebom.
Marinković je rekao da su najpogodniji klimatski uslovi za sazrevanje grožđa umerene temperature i ravnomerno raspoređene padavine.
Kako je objasnio, to znači da ne bude puno padavina, da s vremena na vreme pada kiša, ali da to ne bude niz od sedam, deset, petnaest kišnih i vlažnih dana jer u tom slučaju dolazi do pojave biljnih bolesti i truleži u samom vinogradu.
„Umerene temperature omogućavaju da se unutar same bobice arome očuvaju, da akumulacija šećera ide dovoljno sporo, i ono što je najvažnije za vrhunska vina da imamo tu lepu i finu kiselinu“, rekao je Marinković.
Marinković je istakao da kako se menjaju vremenski uslovi, tako se razvija i tehnologija u vinogradu i samoj vinariji.
„Ja sam već 15 godina u vinskoj industriji i svedoci smo da je svaka godina posebna. Svaka godina nosi neke nepredvidive trenutke za vinogradare i recimo da je nešto specifično u prethodnih desetak godina bila 2014. godina koja je nosila sa sobom ogroman broj poplava i velike količine padavina koje su loše uticale na prinos i kvalitet grožđa. Ono što se izdvaja u prethodnih nekoliko godina jeste da berba kraće traje", rekao je Marinković.
Marinković je izdvojio i 2017. godinu, koja je iako je bila sušna i prilično topla, dala izvanredan kvalitet crvenih vina.
On je naveo da su vinari u prethodnoj, 2024. godini imalii jednu specifičnu situaciju u kojoj je grožđe veoma brzo sazrevalo, pa je kompletna berba i belih i crnih sorti završena za nekih mesec dana, što je možda dva do dva i po puta brže nego što je to nekada bio slučaj.
„Ove godine su velika očekivanja nakon 2024. godine koja je bila nezgodna. Vinari su se borili da izvuku maksimum kvaliteta što nije bilo lako. Zato jedna ovakva, 2025. godina dolazi kao lek. Cilj je da se ove godine maksimalno iskoristi kvalitet grožđa, a kasnije i vina“, naveo je Marinković.
Marinković je naglasio da berba u poslednje vreme počinje sve ranije jer je nekada oktobar bio mesec tradicionalno namenjen za berbu, a sada ona ponekad počinje početkom septembra ili čak sredinom avgusta.
„Krajem jula vinogradari i vinari se već uveliko pripremaju za berbu. To donosi jedan novi izazov kom vinari i vinogradari moraju da se prilagođavaju, ali to nije slučaj samo kod nas, to je slučaj u celom svetu. Sada postoje nove tehnologije i načini na koji će vinari i vinogradari pristupiti svim operacijama koje će prethoditi berbi“, rekao je Marinković.
Kako je naveo, neki vinari praktikuju noćnu berbu, koja se odvija onda kada su temperature najniže kako bi se isporučilo što kvalitetnije grožđe.
„To se dešavalo i kod nas ove godine, što pokazuje da i kod nas stižu tropske noći u određenim vinogorjima“, rekao je Marinković.
Marinković je naglasio da je vinogradarski posao izuzetno težak i zahtevan jer traži konstantnu pažnju.
On je naveo da vinogradari kompletnu sezonu, od zimske rezidbe, pa na dalje, do same berbe prilagođavaju onome što će se dešavati na terenu jer kako je rekao vinogradari sada znaju da predvide neke situacije.
Marinković je naglasio da tehnologija konstantno napreduje.
„Ja često volim da kažem da je prilagođavanje ključ i konstantno učenje u svetu vina kako za ljubitelje, tako i za proizvođače. Normalna je stvar da dolazi do promena. Pre nekoliko meseci sam posetio vinarije u Engleskoj i ono što je pokazatelj globalnih promena jeste da se Engleska pozicionira kao jedna od vrhunskih lokacija za penušava vina“, rekao je Marinković.
Marinković je istakao da je ključ u tome da se sagleda u kom smeru se kreće globalno zagrevanje i da se reaguje na vreme.
Kako je objasnio, u svetu vina postoji ona čuvena reč teroar, odnosno podneblje.
„Deo podneblja su faktori poput zemljišta, klime, pozicije samog vinograda odnosno njegove nadmorske visine i nagiba. Najvažniju ulogu ima čovek koji ne može da utiče na to kakve će biti godine, kakva će biti klima, ali može da predvidi dobru lokaciju za svoj vinograd, dobru nadmorsku visinu, da dobro ispita zemljište i naravno, da vidi da li je to regija koja je i kroz istoriju imala tradiciju proizvodnje kvalitetnog grožđa i kvalitetnog vina“, rekao je Marinković.
Marinković je naveo da je ključ u proizvodnji kvalitetnih vina simbioza čoveka i prirode.
„Čovek može da se nada pozitivnim vremenskim uslovima, ali ključno je da operacije koje on mora da uradi, uradi tačno i pedantno i da da sve od sebe da pripremi vinograd za taj finalni čin berbe jer to grožđe, kada je kvalitetno, i kada je zdravo, od njega može da se napravi vrhunsko vino u vinariji“, objasnio je Marinković.
Kako je istakao, osim vremenskih uslova, vinari se suočavaju sa još jednim problemom, a to je radna snaga.
„Radna snaga je sve veći problem. Prosek godina vinogradara je veoma visok, uglavnom su to ljudi preko 50, čak i preko 60 godina koji su nasledili taj zanat. Tu se nameće jedan veliki izazov za budućnost i videćemo kako će se vinari boriti sa tim“, rekao je Marinković.
On je rekao i da za vinare i tržište može biti problem.
„Vinari uglavnom vole to čime se bave, ali to je za vinariju i biznis. Izazovi su veliki na tržištu. Svedoci smo da globalno, prodaja vina polako opada, pogotovo crvenih, mada kod nas taj trend kasni“, objasnio je Marinković.
On je naveo i da se vinari za to pripremaju jer uslovi na tržištu nisu nimalo laki, pa se oni samim tim bore za svaku prodatu bocu.
Marinković je poručio da vino nije neki snobovski napitak, već je namenjeno svima da uživaju u njemu i da obeleže neke lepe trenutke.
„Primećujem da ljudi često komentarišu da su srpska vina malo skupa, pa se često okreću vinima iz uvoza. Međutim, tržište pokazuje da ljudi u Srbiji piju srpska vina jer je potražnja za srpskim vinima veoma visoka. To možda i utiče na tu cenu koja je malo viša“, rekao je Marinković.
Kako je naglasio, za napredak jednog tržišta je veoma važno da postoje i vina iz uvoza.
„Ta tržišna utakmica je nekako podređena nama, kao ljubiteljima vina. Cilj je da mi imamo veliki izbor vina po pristupačnim cenama“, objasnio je Marinković.
Marinković je rekao da je nedavno održan deseti po redu Međunarodni dan Prokupca.
„Ono što je Prokupac doživeo za tih deset godina je pokazatelj da se i te kako od lokalnih sorti može napraviti brend. Prokupac je glavni adut jer je skrenuo pažnju najviših vinskih stručnjaka. Još neki aduti mogu biti sorte poput grašca, tamjanike, morave, probusa i kadarke“, zaključio je Marinković.
