Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je 18. novembra Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence za rad pod sankcijama. Opšta saglasnost u zemlji da se nis otkupi "po svaku cenu".
U zahtevu se traži da se omogući nesmetanog poslovanja kompanije a u skladu sa statusom pregovora između akcionara i zainteresovanih strana, saopštio je danas NIS.
Prethodnom licencom od 14. novembra sa rokom važenja do 13. februara 2026. godine, odobreni su pregovori akcionara i drugih zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture NIS-a.
Bajatović: Ruski kapital u NIS-u mora da bude anuliran
Direktor Srbijagasa i član radnih tela koja se bave situacijom sa sankcijama i sanbdevanjem naftom, Dušan Bajatović, izjavio je sinoć da prodaju NIS-a Rusima 2008. godine ne vidi kao loš poslovni potez, ali da ruski kapital u toj kompaniji sada mora da bude anuliran jer NIS mora da nastavi da radi.
Kao potencijalne kupce NIS-a vidi subjekte iz arapskih zemalja, ali ne isključuje ni evropske ili američke kompanije.
„Mislim da bi najbolje bilo da bude to neka arapska kompanija. U Evropi je mađarski MOL zainteresovan za kupovinu Lukoila i udeo u NIS-u. Nije nemoguće da možemo da pričamo i sa MOL-om“, rekao je direktor Srbijagasa.
On kaže da sada čekamo da nas ruski partneri obaveste šta mogu da urade.
„NIS ne može da radi i svako ko bi radio sa njima najkasnije do 13. februara bi potpao pod sankcije. Mi nismo 'civilizovana' Evropa da otimamo nečiju imovinu, i to bi sigurno imalo posledice. Rusija je velika sila, a rat će se pre ili kasnije završiti. Ovde imate pravo sile, a ne neko međunarodno ili bilo kakvo drugo pravo. Mi nismo napravili nijedan faul, ni prema Rusima, ni prema Amerikancima. Mi tražimo da se ovo reši, jer nikome nije interes da rafinerija u Pančevu zarđa“, smatra Bajatović.
Bajatović dodaje da Srbija hoće da reši problem za sedam dana, iako je OFAK rekao da imamo rok do 13. februara.
„Ali vi morate da imate menadžment, prodaje akcija i slične transakcije, imaju svoju proceduru. Verujem da će NIS dobiti licencu da nastavi da radi pod nekom vrstom kontrole, da li neke radne grupe ili menadžmenta... Svima je jasno da ne možete da promenite ni menadžment ni vlasništvo za par dana. Predsednik je rekao da svako rešenje koje Rusi ponude mi prihvatamo, ali do nekog vremena. Recimo, biće promenjen menadžment, ali treba nam tri do šest meseci da tog kupca proceni OFAC, da se prebaci novac itd.“, objašnjava Bajatović.
Prema rečima Bajatovića, korišćenje deviznih rezervi za kupovinu NIS-a ne bi bila popularna mera.
„Ja znam da država ima dovoljno para na računu, najnepopularnija mera su devizne rezerve i zlato. Da li je nama zlata vredno da NIS nastavi sa radom, ja mislim da jeste, ali mene ne možete da pitate kako. Ja ne znam kakav bi taj dogovor mogao biti, ali to mora biti prodato. Jer sve drugo Amerikanci mogu tumačiti kao finansijski prekršaj. Biće problem sa rezervnim delovima, sa servisom, a tu je i 13.000 zaposlenih“, rekao je Bajatović.
Beslać: I sedam dana dovoljno za rešenje situacije sa NIS-om
Ekonomista Milan Beslać izjavio je danas da je ključ konačne odluke o kupoprodaji ruskog udela u NIS-u leži u Rusiji, a da je od američke strane potrebno odobrenje transakcije, napominjući da smatra da je sedam dana dovoljno za rešenje situacije.
Govoreći o mogućnostima za finansiranje eventualne kupovine ruskog udela u NIS-u od strane Srbije, Beslać je podsetio na to da budžet za 2026. još uvek nije usvojen i da bi Vlada mogla da obezbedi sredstva preraspodelom, i dodao je da su na raspolaganju i devizne rezerve, unutrašnje zaduživanje i privremeno pomeranje infrastrukturnih projekata.
„Uvek se može odustati od određenih projekata, pa čak zadržati, godinu dana, dve godine, da bi se finansirala ova velika investicija“, rekao je Beslać.
Prema njegovim rečima, trenutne opcije za Srbiju što se tiče budućnosti NIS-a su nacionalizacija, stečaj, kao i kupovina, kao najbolja opcija.
Beslać je istakao da bi Srbija trebalo da zauzme ovakav stav i sa njime bude izričita prema Rusiji ali i SAD.
„Ono što država treba sada da radi, jeste da ruskoj strani eksplicitno kaže, mi smo kupci po ceni koju vi odredite. I nema dalje pregovora. Tačka. Onda u Vašingtonu kažemo mi smo spremni da to kupimo - hoćemo li dobiti tu transakciju?“, smatra Beslać.
