Centralna banka i po 11. put zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od septembra prošle godine jer nije sigurna u kom smeru mogu da svetske okolnosti poguraju inflaciju.
Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je da ne menja svoju kamatnu stopu, što je u skladu s onim što se očekivalo na tržištu, tako da ona ostaje na nivou iz septembra, kada je skliznula za četvrt procentnog poena.
Prema anketi Bloomberga, isti scenario nas očekuje i u septembru, a smanjenje troškova zaduživanja u finansijskom i privrednom sektoru vide kao mogućnost tek u oktobru.
Iz NBS srpsku varijantu američke monetarna politike "waint and see" (čekaj pa vidi) obrazlažu time da je okruženje nesigurno, da je teško predvideti cenu energenata a da geopolitičke i domaće prilike nose veću težinu nego što se prvobitno očekivalo.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da je više faktora zajednički uticalo da cene hrane, posebno neprerađene, na domaćem tržištu ubrzaju rast prethodnih meseci. To je pre svega rast cena pojedinih prehrambenih sirovina na svetskom tržištu i nepovolјne vremenske prilike u dosadašnjem periodu godine, uz smanjene zalihe polјoprivrednih proizvoda iz prethodne godine zbog prošlogodišnje suše, kažu iz NBS.
Takođe, kao posledica rasta svetske cene nafte nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, u junu su povećane i cene naftnih derivata. Pomenuti faktori su u najvećoj meri uticali i da ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji, nakon usporavanja u maju na 3,8%, u junu ubrza na 4,6%.
Procena Narodne banke Srbije jeste da bi međugodišnja stopa inflacije i do kraja ove godine mogla da nastavi da se kreće oko gornje granice dozvolјenog odstupanja od cilјa (3 ± 1,5%), dok bi tokom naredne godine trebalo postepeno da uspori.
Obrazlažući odluku, Izvršni odbor je istakao da je neophodna opreznost u vođenju monetarne politike. Neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako nešto manja, još uvek je veoma izražena. To se pre svega odnosi na buduće trgovinske politike vodećih svetskih ekonomija, kao i geopolitičke tenzije. Iako su pojedine zemlјe postigle sporazume o carinama sa SAD, još su prisutna brojna pitanja u vezi sa sprovođenjem postignutih dogovora.
Nakon proglašenja primirja na Bliskom istoku, svetske cene nafte i prirodnog gasa su smanjene. Međutim, značajan rizik za njihov rast i dalјe predstavlјaju geopolitičke tenzije. Oprezan pristup su u julu imale i vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi (FED), koje nisu menjale nivoe svojih kamatnih stopa.ž
Privredni rast podbacio
Izvršni odbor se osvrnuo i na slabiji rast BDP-a. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju imao je istu dinamiku kao u prvom tromesečju i iznosio je 2% međugodišnje, što je ispod očekivanja Narodne banke Srbije, istaknuto je.
Smanjeno investiciono i potrošačko poverenje, kao posledica nepovolјnog delovanja faktora iz međunarodnog okruženja, ali i protesta i blokada u zemlјi, više se odrazilo na privredni rast nego što se prvobitno pretpostavlјalo, kaže se u saopštenju centralne banke.
Slično prethodnim tromesečjima, rast bruto domaćeg proizvoda, prema proceni NBS, bio je vođen uslužnim sektorima, a zatim prerađivačkom industrijom, gde se vide efekti investicija u automobilsku industriju, dok je u suprotnom smeru delovala smanjena aktivnost u građevinarstvu i energetici.
Ipak, Izvršni odbor očekuje da će u nastavku godine ekonomska aktivnost ubrzati, čemu će prvenstveno doprineti započeto ubrzanje proizvodnje u automobilskoj industriji, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom „Srbija Ekspo 2027”.
Pored toga, Izvršni odbor ocenjuje da se merama monetarne politike – održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i povolјnijim uslovima kreditnog finansiranja, koje je rezultiralo dvocifrenim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva (od 10,8% međugodišnje u junu) – obezbeđuje podrška koja omogućava ubrzanje privrednog rasta.
Biće jasnije narednih meseci
O finansijskoj i privrednoj slici Srbije nedavno se oglasila i rejting agencija Fitch, kada je ostavila kreditni rejting na BB+, ali i potvrdila pozitivne izglede za ulazak zemlje u investicioni rang.
Njihovi analitičari tada su izneli prognozu da će NBS smanjiti ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena u 2025. i za 100 baznih poena u 2026. godini.
Kakvi su izgleda za veću privrednu dinamiku videćemo kada sledeće nedelje izveštaj o inflaciji u julu objavi.
Na ukupan rast potrošačkih cena u junu (4,6%) najviše je uticao skok u kategoriji voća (koje je poskupelo za čak 31,6% međugodišnje) i povrća, kao i usporavanje pada cena Za naredne mesece ekonomisti prognoziraju postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti ciljanog okvira NBS.
Prema Blombergovoj anketi, očekuje se da bi julsko očitavanje moglo da donese blago smanjenje, na 4,5%. Za avgust se takođe predviđa skroman pad, na 4,4%.
Blumberg Adrija podseća i da su iz državnog vrha, posle dve akcije "Bolja cena" i "Najbolja cena", najavili je da će uskoro objaviti novi set ekonomskih mera od 1. septembra, kojim se, između ostalog, predviđaju niže cene najvažnijih proizvoda u trgovinskim lancima.
