Predsednik ogranka Federalnih rezervi u Ričmondu Tom Barkin upozorio je da je inflacija i dalje previsoka, iako vidi prve naznake da bi pritisci na rast cena uskoro mogli da počnu da popuštaju.
"Ti brojevi su i dalje previsoki“, rekao je Barkin u intervjuu za Bloomberg na marginama festivala Aspen Ideas u saveznoj državi Kolorado.
Podaci objavljeni u četvrtak pokazali su da je indeks lične potrošnje (PCE), koji Federalne rezerve smatraju najvažnijim pokazateljem inflacije, u maju porastao za 4,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveći rast od aprila 2023. godine. Iako je rat između Irana i SAD doprineo rastu cena nafte i drugih roba, inflatorni pritisci proširili su se na mnogo širi deo privrede.
"Teško je imati poverenja da ćemo se vratiti na ciljanu inflaciju od dva odsto bez dodatnog uticaja referentne kamatne stope Feda, tržišta rada ili nekog drugog faktora koji bi delovao dezinflatorno“, rekao je Barkin.
Cena nafte oslabila
Prvi čovek ogranka Feda u Ričmondu ohrabren je naglim padom cena goriva u svom regionu, nakon što je cena nafte oslabila posle nedavnog sporazuma o prekidu vatre između SAD i Irana. Ipak, smatra da postoje i drugi faktori koji podstiču inflaciju, među kojima je i ubrzana izgradnja infrastrukture za razvoj veštačke inteligencije. Prema njegovim rečima, biće potrebno da se u narednim mesecima vidi kako će se ekonomija razvijati kako bi se odredio odgovarajući pravac monetarne politike.
Federalne rezerve su ranije ovog meseca zadržale referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou. Sve veći broj zvaničnika centralne banke upozorava da bi ove godine moglo biti neophodno novo povećanje kamata kako bi se zaustavilo ponovno ubrzavanje inflacije.
Pojedini Barkinovi saradnici posebno su zabrinuti zbog rasta cena usluga, segmenta privrede u kojem inflacija obično sporije popušta. Istovremeno raste bojazan da bi, nakon više od pet godina inflacije iznad ciljanih dva odsto i njenog stalnog prisustva u javnosti, moglo doći do promene inflacionih očekivanja potrošača, što bi dodatno otežalo Fedu vraćanje cenovne stabilnosti.
Barkin smatra da bi pritisci na cene izazvani carinama i energetskim šokom sada trebalo postepeno da slabe, što bi moglo doprineti usporavanju inflacije. Međutim, istovremeno nijedan od tih faktora nije ozbiljnije ugrozio potrošnju Amerikanaca, koja je ostala snažna tokom protekle godine. U privredi koja se u velikoj meri oslanja na potrošnju, to bi moglo otežati vraćanje inflacije na cilj od dva odsto.
Umereno restriktivna monetarna politika
Predsednik Federalnih rezervi u Ričmondu izrazio je zabrinutost i zbog načina na koji kompanije određuju cene u sadašnjem inflatornom okruženju.
"Kompanije prilikom formiranja cena uzimaju u obzir trenutnu inflaciju, zbog čega ona pokazuje određenu postojanost. To me zabrinjava i zato smatram da je umereno restriktivna monetarna politika trenutno razuman pristup“, rekao je Barkin.
On je dodao da se kompanije suočavaju sa višim ulaznim troškovima, ali da istovremeno primećuju kako potrošači sve teže prihvataju nova poskupljenja, zbog čega preduzeća nisu u mogućnosti da u potpunosti prebace rast troškova na krajnje kupce.
Tokom nedavne posete zapadnom delu savezne države Virdžinije, rukovodioci kompanija rekli su Barkinu da još nisu doneli odluku o tome koliko će naredne godine povećati zarade zaposlenima. Kada su cene goriva naglo porasle, očekivali su da će morati da odobre veća povećanja plata nego inače, ali sada, pošto su se cene goriva delimično stabilizovale, smatraju da to možda više neće biti potrebno.
