Najnovija naslovna strana uglednog The Economista, koja najavljuje novu 2026. godinu nije samo skup slova i slika. Ona je barometar globalne nesigurnosti i vizuelni manifest strahova koji prožimaju svetske elite. Kada se na njoj istovremeno pojave tenkovi, farmaceutski proizvodi i svetski lideri podeljeni na dve strane, to nije slučajna kompozicija - to je pažljivo osmišljen politički i ekonomski manifest, piše za BizSrbija medijski konsultant Vladimir Matevski.
The Economist, čija se istorijska tačnost u predviđanjima može meriti filigranskom preciznošću, ovoga puta upozorava: 2026. bi mogla biti prekretnica u modernoj istoriji, godina kada se rat, bolesti i ekonomski kolaps stapaju u jednu savršenu oluju. Ali šta se krije iza ove mračne vizije?
Ono što čini ovu naslovnicu posebno uznemiravajućom jeste što dolazi iz redakcije koja je već dokazala svoju sposobnost anticipacije. Sećanje na 2019. godinu, kada su detaljno opisali posledice buduće pandemije, ili na 2021. kada su predvideli masovnu vakcinaciju i klimatske katastrofe, daje ovom najnovijem upozorenju težinu koju ne možemo olako odbaciti.
Simbolika naslovnice govori više nego hiljadu reči. Tenkovi i projektili ne simbolizuju samo rat - oni svedoče o eskalaciji postojećih sukoba u eri gde se tradicionalno ratovanje prepliće sa hibridnim konfliktima. Farmaceutski proizvodi u pozadini ne upućuju samo na nove zdravstvene pretnje, već i na duboku povezanost između globalnog zdravlja i geopolitike. Robot i sateliti najavljuju da će se budući sukobi voditi isto toliko u digitalnom prostoru koliko i na realnom bojištu.
Možda najzanimljiviji detalj, međutim, leži u postavci svetskih lidera. Donald Tramp i Narenda Modi sa jedne strane, nasuprot Si Đinpinga i Vladimira Putina sa druge. Ova kompozicija nije slučajna - to je poruka o dubokoj podeli sveta koji se okreće ka multipolarnom poretku, gde stare sile gube, a nove dobijaju na uticaju. To je vizuelni prikaz novih geopolitičkih blokova koji se formiraju pred našim očima.
Dok naslovnica prikazuje spektakularne slike rata i kolapsa, prava priča možda leži u onome što nije eksplicitno rečeno. U pozadini ovih predviđanja krije se ekonomska drama koja će, možda više od vojnih sukoba, oblikovati našu budućnost.
Gde se seli svetski novac?
Prema podacima međunarodnih finansijskih institucija, 2026. mogla bi doneti globalni rast ispod 2,5%, nivo koji za mnoge zemlje predstavlja recesiju, uz nastavak rasta kamatnih stopa i zaduženosti koji će opterećivati budžete država i građana.
Ovde se javlja zanimljiv paradoks: dok The Economist nastavlja da predviđa globalne trendove, svet se u pozadini dramatično promenio. Rotšildi, koji su uz porodicu Anjeli većinski vlasnici ovog magazina, danas kontrolišu samo 1,6% odsto kineskog bankarskog sektora - što je simbolično za širi pomak moći ka Istoku.
Činjenica da četiri od pet najvećih svetskih banaka danas potiču iz Kine govori više o promenama u globalnoj finansijskoj arhitekturi nego bilo koja naslovnica.
Naslovnica The Economista ne treba da se tumači kao neizbežna sudbina, već kao mapa mogućih budućnosti koje se mogu izbeći promenom politika i međunarodnom saradnjom. Ona reflektuje strahove establišmenta od gubitka uticaja i realne pretnje koje proizilaze iz geopolitičkih.
Prorok ili kreator
Najvažnije pitanje, međutim, ostaje: da li The Economist predviđa budućnost ili je oblikuje? Kada medijum ove važnosti objavi ovakvu naslovnicu, on utiče na odluke investitora, političara i stratega širom sveta, potencijalno stvarajući upravo one uslove koje najavljuje. U tome leži dijalektika moći medija - sposobnost ne samo da interpretiraju stvarnost, već i da je oblikuju.
Na nama je da razumemo da su predviđanja samo projekcije sadašnjih trendova - a trendovi se mogu promeniti ljudskom voljom, diplomatijom i kolektivnom akcijom. Naslovnica za 2026. ne mora biti proročanstvo - može biti i pozor na uzbunu koji podstiče na promene pre nego što bude prekasno. U tome možda leži prava vrednost ovakvih publikacija - ne u tačnosti njihovih predviđanja, već u njihovoj sposobnosti da pokrenu razgovore koji mogu promeniti ishod koji najavljuju.
Konačno, ostaje da se zapitamo da li je ova naslovnica zapravo ogledalo naših kolektivnih strahova ili pak hrabar pokušaj da se svet upozori na opasnosti koje nas čekaju. Istina verovatno leži negde između – u tom prostoru gde se medijska narativa susreće sa stvarnošću, stvarajući dinamiku koja će, na jedan ili drugi način, oblikovati našu zajedničku budućnost.
