Građani i privreda u Srbiji mogu da koriste sistem ePlati, koji je uspostavila Kancelarija za IT i eUpravu, za elektronsko plaćanje svih taksi i naknada u postupcima javnih organa, bez obaveze da naknadno dostave overenu uplatnicu kao dokaz uplate.
Trenutno je, preko ovog sistema, moguće elektronski generisati opštu uplatnicu koju korisnik samostalno popunjava, dok je cilj da od 2027. godine ceo proces bude potpuno automatizovan - građanin će izabrati uslugu, a sistem će sam prikazati šta treba da plati, kome i u kom iznosu.
"Svako ko je nekada čekao u redu samo da bi uplatio taksu ili naknadu, pa se vraćao na šalter jer nedostaje dokaz o uplati ili je pogrešno unet poziv na broj, zna koliko ovakve promene znače. Danas ePlati omogućava jednostavnije elektronsko plaćanje, a od 2027. očekujemo sistem u kojem će građanin moći da izabere uslugu,a sistem će sam sračunati i prikazati šta se plaća, koliko i kome. To znači manje administracije, manje grešaka i jednostavniji kontakt sa institucijama", kaže Jelena Bojović, programska direktorka u NALED-u.
Ova reforma je pokrenuta 2025. godine, i sprovodi se u dve faze. U prvoj fazi, koja je u toku, kroz sistem ePlati građanima je omogućeno kreiranje opšte uplatnice elektronskim putem, a državni organi su u obavezi da ovako kreirane i plaćene uplate, evidentiraju, bez obaveze da građani dostavljaju dokaz o uplati.
Građani ako se opredele za ovakvo elektronsko plaćanje opštom uplatnicom, treba da na sistemu ePlati (www.plati.euprava.gov.rs), odaberu opciju “opšta uplatnica” i tu unesu podatke o pružaocu usluge, platiocu, primaocu, iznosu i svrsi uplate, nakon čega sistem generiše jedinstveni poziv na broj. N nakon plaćanja institucija koja pruža uslugu će moći da proveri uplatu po službenoj dužnosti.
Ovo predstavlja prvi korak ka jednostavnijoj administraciji, bez višestrukog odlaženja na razne šaltere, bez čuvanja papira i rizika da se dokaz o uplati izgubi, ali i bez rizika od zloupotreba koje su se u prošlosti dešavale poput korišćenja iste uplatnice više puta ili dodavanja nula na već overenim uplatnicama.
U drugoj fazi, kada potpuna integracija sistema bude završena od 2027. godine, građani više neće morati sami da unose račun, iznos i svrhu uplate, već će nakon izbora željenog postupka, sistem automatski prikazati sve potrebne takse i naknade, a uplatnica će biti unapred popunjena.
Više različitih taksi koje se plaćaju za isti postupak moći će da bude objedinjeno kroz jednu uplatu, čime se smanjuju vreme, mogućnost greške i nepotrebni troškovi. Građani sličan princip već godinama koriste kod pojedinih usluga Ministarstva unutrašnjih poslova, poput izdavanja ličnih dokumenata i vozačke dozvole, a sada se ovaj uspešan model proširuje na sve javne usluge.
U okviru reforme digitalizacije naplate taksi i naknada koju je pokrenulo Ministarstvo finasija, republički organi imaju rok do 30. juna, a lokalne samouprave do 30. oktobra da evidentiraju sve svoje takse i naknade kroz zvaničnu Jedinstvenu evidenciju neporeskih prihoda, što je preduslov punoj implementaciji druge faze. Do sada je evidentirano oko 1.600 taksi i naknada, a iz NALED-a apeluju na sve nadležne institucije da ubrzaju rad kako bi se reforma sprovela u predviđenim rokovima.
Prema analizama NALED-a, u Srbiji postoji više od 2.000 neporeskih nameta na državnom nivou, uređenih kroz više od 500 zakona, a preko 400 lokalnih odluka uvodi dodatne, lokalne, takse, zbog čega građanima i privredi često nije jednostavno da utvrde koje obaveze postoje i koliko iznose. Istraživanje privrede iz 2024. pokazalo je da 72% privrednika smatra da brojni i visoki parafiskalni nameti značajno doprinose sivoj ekonomiji. Potpunom integracijom sistema ePlati sa Registrom administrativnih postupaka i Jedinstvenom evidencijom neporeskih prihoda biće obezbeđena javno dostupna i ažurna evidencija svih taksi i naknada.
Podsetimo, Reformu digitalizacije naplate taksi i naknada sprovodi Radna grupa koju vodi Ministarstvo finansija, uz učešće Kancelarije za IT i eUpravu, Republičkog sekretarijata za javne politike, Uprave za trezor i NALED-a. Reforma je prepoznata i kroz Reformsku agendu Srbije u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan. Podržali su je GIZ, projekat „Bolji način“, Vlada Kraljevine Švedske. Obuke za službenike iz lokalnih i republičkih organa omogućili su Svetska banka i UNDP.
