Lizing u Srbiji: Kakva je to sad hibridna strategija kompanija i šta ćemo sa Gen Z?

Lizing „industrija“, kako to danas vole da sebe nazivaju u finansijskom sektoru, u Srbiji je za nešto više od dve decenije ovdašnju privredu pomogla sa 10 milijardi evra kroz 300.000 ugovora, istaknuto je juče na godišnjoj konferenciji Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS). Na konferenciji je istaknuto da se lizing poistovećuje sa nabavkom vozila ali da i u Srbiji već neko vreme nije „samo“ finansiranje automobila i kamiona, vozila. O tome šta lizing jeste i kako mu u Srbiji ide u ovoj turbulentnoj godini, BizSrbija je razgovarao sa Bojanom Vračevićem , predsednikom IO i CEO-om OTP Leasing Srbija, kompanije koja ove godine obeležava 20 godina rada na srpskom tržištu.

Vračević: Ukupna bilansna suma lizinga raste stabilno i ove godine. Dosad su, za prvih devet meseci ove godine koje imamo obrađeno u ALCS, plasmani 727 miliona evra. Nadam se, ako se ništa ne izmeni, da će pozitivan trend biti nastavljеn. Radi se o zanimljivoj strukturi. Najznačajniji rast beleži se u komercijalnim vozilima ali to je izazvano uglavnom zbog dva velika razloga. Jedan je prošlogodišnji tender za Srbijaput, koji je iznosio preko 40 miliona evra. U jednom lotu je bilo 14-15 miliona evra, u drugom lotu takođe značajna suma. Znači, samo taj tender je vredeo oko 60 miliona evra. Na tržištu koje iznosi negde oko 727 miliona evra posle devet meseci, to je zaista veliki udeo – skoro 50% tržišta u tom periodu.

I druga stvar koja je uticala na brojke bili su repovi. Grad Beograd je prošle godine zaključio desetogodišnji ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa privatnim prevoznicima, koji su obnovili flotu. Kada isključimo ta dva velika razloga, komercijalna vozila ne rastu nesrazmerno.

BizSrbija: Kako stoje ostali segmenti tržišta?

Vračević: Što se tiče ostalih delova, građevinska oprema je pala, i to značajno – preko 10%. Generalna oprema, procesna, pre svega ona što zovemo "ostala oprema" – mašine i oprema – stagnira. Praktično je na nivou prošle godine.

BizSrbija: Da li se to očekivalo, pad i stagnacija u tim delovima?

Vračević: Nije. Odnosno, zavisi u kojem momentu gledamo. Kada smo pravili budžet prošle godine i kada smo razgovarali na Asocijaciji, između kompanija, niko to nije očekivao. Očekivali smo da se nastavi rast, jer je perspektiva za Srbiju, GDP i svega ostalog, bila ok. Nažalost, u mežuvremenu je projekcija GDP-a smanjena je na nešto preko 1%, zbog spoljnih i unutrašnjih političkih prilika koje svakako utiču na poslovne planove privrede.

Druga stvar je usporavanje radova na infrastrukturi. Mislim da je to imalo dosta uticaja na građevinsku opremu.

Automobili „na čekanju“, delom i zbog problema zelene agende

BizSrbija: Kakva je situacija kod „zaštitnog znaka“ lizinga, bar u Srbiji – putničkih automobila?

Vračević: Kod putničkih automobila imamo blagi rast, ali je skoro stagnacija. Tu smo očekivali dodatni rast jer poslednje par godina taj proizvod bukvalno je bio hit – prvo među velikim korporativnim klijentima, znači velikim korporacijama, međunarodnim, pa našim. Spustio se trend, što je veoma interesantno, do čak ne samo SME (mala i srednja preduzeća), nego i do mikro-SME preduzeća, gde oni floticu od dva, tri ili četiri vozila rešavaju preko dugoročnog zakupa, a ne kreditom, kešom, čak ni klasičnim lizingom. Sada traže dodatnu uslugu.

Međutim, ono što smo primetili zadnje godine – taj segment, koji je zahvatio preko 200 miliona evra i rastao preko 20% svake godine – ove godine je zastao. Poslednjih meseci., doduše, vidimo neke stidljive nabavke automobila za flotne potrebe, ali je to dosta manje od onoga što je bilo prošle godine i što smo očekivali da se dogodi ove godine.

BizSrbija: Koliko je na to uticala i promena politika same EU oko zelene agende i elektrifikacije?

Vračević: Cela priča struja, ne-struja, hibridna vozila, razvoj infrastrukture je poseban razlog manjeg obima. Sami dobavljači vozila su se malo, kako bih rekao, promenili, korigovali svoju strategiju. I to može da je imalo posledicu na kupce koji su u dilemi: "Kupujem sada, idem ka struji, ne idem?" Prošlog leta plan je bio mnogo veći. Ideja je bila da se mnogo više investira u čisto električne automobile, delimično hibridne, i očekivala se infrastruktura. U skladu s tim, bilo je najava i krenulo se u neka ulaganja jer su centrale međunarodnih kompanije pritiskale svoje ovdašnje ispostave. ESG je bila famozna reč prošle godine – ulazilo i pritiskalo regulativom. Posledica je bila logična da se poveća značajno, da dođemo do toga da to bude jak i ozbiljan procenat od mogućeg. Međutim, to je izostalo jer je i Evropska unija preispitala „zelene“ ideje a sada je mnogo ključnih dobavljača, pogotovo na našem tržištu, zauzelo neke hibridne strategije. Usporili, vratili su čak neke, u najmanju ruku, motore sa unutrašnjim sagorevanjem, a vidimo i dizele koji se ponovo pojavljuju.

BizSrbija: Ali i pored svih navedenih problema, niste pesimista?

Vračević: U najmanju ruku ovo je prilično čudna godina, da budem skroz iskren. I dalje postoji rast i dalje lizing solidno servisira, pre svega, privredu. Oko 95% klijenata su nam pravna lica i preduzetnici, a veći deo od toga su mala i srednja preduzeća, kičma privrede. I jako dobra stvar kod lizinga je da je svaki evro koji plasiramo – a biće opet blizu milijarde – predmet investicije. Čak i automobil doprinosi stvaranju dodatne vrednosti i rastu GDP-a, da ne govorimo o mašinama, kamionima, građevinskoj opremi i tako dalje. A lizing je odličan lakmus za privredu. Kada ide u dobrom pravcu, lizing jako brzo raste i pokazuje visoke procente rasta. Međutim, kada privreda usporava, lizing među prvima usporava.

BizSrbija: Da li ste, konkretno vi u OTP Leasing Srbija, menjali planove za ovu godinu?

Vračević: Nismo. I sada, tu moram malo da budem subjektivan – mi smo iznad našeg budžeta i uspeli smo u ovoj, da kažem, čudnoj godini da povučemo, rekao bih, pametne poteze. Iskoristili smo snagu banke OTP, lidera u kreditiranju privrede i stanovništva, pogotovo fokus na SME. Iskoristili smo to da klijentima pružimo lepezu proizvoda, između kojih je i lizing. I to je odličan rezultat. Nama je međugodišnji rast 10%, a kažem, tržište je 1%, nešto preko 1% rast za devet meseci. Videćemo do kraja godine, vidi se usporenje, vidi se i kod nas usporenje od strane klijenata, ali i dalje radimo dobro.

Ponudili smo korektne i atraktivne kamatne stope, i to na vreme. Nismo čekali da uspori tražnja, nego smo već na proleće, u aprilu, izašli sa atraktivnim kamatnim stopama, pojačali, ubrzali odobrenje, proces procenjivanja, što nam je donelo rezultat da smo ove godine dominantna firma na tržištu.

Razlika između nas i Inteze, koja je na mestu broj dva, je 16 miliona evra, što je skoro 12-13% plasmana za devet meseci. Ozbiljna cifra, ozbiljna razlika.

I, brojčano, što je još važnije, imamo još veće tržišno učešće u broju ugovora i broju klijenata nego samo po iznosu, što govori da smo proširili i diverzifikovali portfolio.

Bojan Vračević, CEO, OTP Leasing Srbija, Foto, OTP Leasing

BizSrbija: Kakvi su planovi?

Vračević: Umereni smo optimisti i za sledeću godinu. Naši budžeti koje sada radimo imaju tendenciju rasta u sledećoj godini u odnosu na ovu. Procena do kraja godine je da ćemo zadržati ovaj tempo rasta i imati međugodišnji rast od nekih 7%. Tako da, rekao bih – umereni optimisti.

Naravno, jako zavisimo od makropokazatelja, energetske priče i stabilnosti koja još uvek postoji da se održi u narednom periodu i generalno investicione aktivnosti. Ako investiciona aktivnost bude dobra u sledećoj godini, uveren sam da će lizing to da iskoristi i verovatno će godine da bude jako dobra. Ako investiciona aktivnost uspori – bilo da je državna, bilo da je privatna – znači, govorimo o jednoj i drugoj, i to pre svega u osnovna sredstva, neće lizing moći da prevaziđe ovu ili prošlu godinu. Tako da, ponavljam,. umereni optimisti za sledeću godinu.

BizSrbija: Koliko na vaše planove utiče stav privrede u vezi zelene agende? Jesu li spremni da pređu na "sunce" umesto na ono na šta su navikli?

Vračević: Tu moram da budem odmeren u odgovoru – mislim da je odziv privrede još uvek skroman, gledajući ukupan potencijal. Mislim da, ako pričamo o vozilima, od one početne euforije koja je bila, rekao bih, prevelika – zbog i tehnoloških problema, i razvoja infrastrukture u našoj ili okolnim zemljama, malo negde neiskustva i prodavaca električnih automobila, ali i klijenata sa tim automobilima – mislim da smo od početnog velikog entuzijazma spali na jedan skroman broj. I ne doprinosi tome što je, kažem, infrastruktura još uvek nedovoljno razvijena.

Da li (rado) prelazimo na struju

BizSrbija: Ali, zelena agenda nisu samo automobili na struju

Vračević: Kada govorimo o opremi, tu ima pomaka, pogotovo u opremi za proizvodnju električne energije, zato što je država tu imala dugogodišnji čitav program podrške ili podsticanja investicija u obnovljive izvore energije – od onih mini-hidrocentrala, preko solarnih elektrana, vetra, biomase i ostalih ovih manjih proizvođača. Negde se to lepo nadovezalo, plus je došao i skok cena struje, inflacija, rat u Ukrajini, i onda je to sve nekako doprinelo da klijenti kažu: "Opa, čekaj, mogao bih da proizvodim."

A onda je jako lepa stvar – i tu smo mi uzeli učešće u finansiranju – dosta klijenata se, recimo, odlučilo ne da ide ka čistoj proizvodnji, nego da podmiri deo svoje potrebe, da budu i prosumer (proizvođač-potrošač), kako smo to skovali na srpskom, da za svoje potrebe proizvode deo struje iz solarnih panela. To je najčešći primer – na hali ili proizvodnim pogonima ili u dvorištu firme se instalira i oni proizvode negde skoro 80-90%, ponekad i više, obnovljive energije.

Što se pokazalo dobrim i dovelo do neke ekspanzije, doprinelo je i što su proizvođači produžili rokove garancije, čak i do 20 godina, povećao se izbor dobavljača – da nisu samo, ne znam, kineski brendovi, nego ima i druge proizvodnje – veći broj firmi u Srbiji uvozi i instalira projekte. Tako da je lakše, jednostavnije doći do čitavog ovog paketa – i projekta, i panela, i instalacije, i svega, plus finansiranje.

BizSrbija: Kod automobila se sve više prelazi sa finansijskog na operativni lizing. Kako to stoji kod opreme?

Vračević: Kod opreme je komplikovanija stvar. Znači, kod automobila potreba klijenta ide od čistog finansiranja – dao kredit ili finansijski lizing, prvo – kao operativno, a sada već ide ka lizingu, odnosno rentu sa dodatnim uslugama. Znači, da je uključeno sve – od registracije, guma, osnovnog servisa, svi ti troškovi koji ulaze, pa čak ponekad klijenti očekuju, veće korporacije, neke dodatne usluge – odvoženje, dovoženje kola na registraciju, na servis i tako dalje, i tako dalje.

Pomera se tražnja i mi svi idemo ka tome da izađemo klijentima u susret, zato što vidimo da je to efikasno, da je to, pre svega, malim i srednjim preduzećima potrebno, da im treba i da im donosi vrednost. Znači, da je efikasnije za njih upotreba tih vozila finansirana na taj način.

Kada govorimo o opremi, nisam toliko tu optimista da će se brzo doći do promene, ali dugoročno mislim da za određene tipove opreme – znači ne sve – ono što može da dođe u variantu potrošnog dobra, proizvođačke mašine, kompleksne i tako dalje, mislim da se neće nikada finansirati operativnim lizingom.

BizSrbija: Zašto je to tako, šta je ključna razlika?

Vračević: Od finansijskog lizinga, rizici predmeta – pošto ga klijent bira – su na klijentu i na garancijama dobavljača i tako dalje. Kod operativnog lizinga, klijent samo koristi i rizici predmeta ostaju kod lizing kompanije. Kod automobila, veliko je i znanje, tržište sekundarno postoji, kako usluga tako i prodaja tih vozila, i rizik vozila je daleko manji, postoji dobra saradnja između dobavljača i lizing kompanije.

Kod opreme – putanja koja je specifična – svega toga nema. Malo je znanje, što je specifičnije, manje je znanje. Druga stvar, dobavljači često ne žele i ne mogu da pokriju sve te rizike, i onda se svodi da lizing kompanija nosi taj rizik. A mi nismo spremni da nosimo rizike poslovanja koje želimo da finansiramo, a ne proizvodni, i ne znamo dovoljno o tome.

Tako da, za proizvodnu opremu nisam optimista, ali svakako postoje segmenti gde če to dobro raditi. Nešto se već dešava – štampači, IT oprema, potrošna, neke od ovih standardne procesne mašine, recimo, pakerice, neke osnovne linije transportne koje se koriste u pogonima i ostalo. Nešto što je tipska oprema, gde postoji vrlo jasan rok amortizacije, više dobavljača, pa čak i neko sekundarno tržište da može da se proceni vrednost.

E, tu je rizik prihvatljiv. Sa druge strane, tu je efikasno. Tu je za klijenta efikasno – što bi kupovao štampač i amortizovao ga, i ja ga popravljam i dobavljam se – rentiraću ga, bilo po broju strana, sati ili kako već.

To su neke logične stvari, tu će se jako proširiti. Gledam iskustva okolnih zemalja, recimo Slovenije – renta te opreme, koja je potrošna, u jednom momentu dostigla je nivo finansiranja automobila. Što je interesantna podatak.

Vlasnik vs korisnik: Ni lizing nije imun na digitalizaciju

BizSrbija: Kako se menja trend i koliko se, sveopštom digitalizacijom, menja tržište kod lizinga?

Vračević: Dugoročna promena trenda generalno u društvu vidi se kroz to da građani, fizička lica, ne žele više da kupe stvar, pa čak ni kada je uzimaju na kredit ili lizing, nego hoće da iznajme. I veš-mašinu žele da iznajme, periodično menjaju, uvek imaju novu, pod nekim vidom garancije, a zauzvrat računaju na neki svoj trošak mesečni koji su predvideli. Može da je to sad malo ekstreman primer, ali u Sloveniji zaista su, recimo, čak i veš-mašine finansirali na operativni lizing.

Tako da tu sam optimista, tu će se razvijati tržište. Pogotovo što očekujem da će u taj segment tržišta ući i neki netradicionalni igrači. Neće to biti samo banke, lizing kompanije ili proizvođači koji imaju svoju neku varijantu za finansiranje, nego će ući finteh kompanije, nove kompanije koje tu vide varijantu da isprate potrebu klijenata, da organizuju taj deo. Tu će igrači biti i Google ili Apple, Pogotovo što je to mnogo lakše organizovati putem digitalnih sredstava i komunikacije i pružanja.

BizSrbija: Da li ste spremni za tu novu konkurenciju?

Vračević: Za takvu konkurenciju, takve promene, ne može se nikada dovoljno biti spreman. Spremamo se, razmišljamo, analiziramo. Tu nam je lakše što smo deo grupe koja radi na više različitih tržišta i na kraju dana ima veće resurse, pa je u tom IT segmentu ili u segmentu procene i pripreme na konkurenciju lakše.

Ali moje lično – sada baš govorim u svoje ime – nikada čovek ne može da bude dovoljno spreman i mora konstantno da prati šta se dešava na tržištu i da tera sebe, svoj tim, svoje procese, svoju IT infrastrukturu da se konstantno napreduje.

BizSrbija: I na kraju, da li ste spremni i za nove klijente ali i saradnike – Generaciju Z?

Vračević: Nove generacije su nosioci filozofske promena odnosa prema vlasništvu, pa sed i u lizingu pomera tržište sa posedovanja predmeta na korišćenje predmeta, što mislim da je ključ i za napredak i naše privrede i društva. Da prestanemo da budemo zarobljeni sa "ja sam vlasnik, to je moje"... To će malo teško biti kod nas, ali stidljivo se mrdamo u tom pravcu.

Što se tiče generacije Z, iz ugla poslodavca imamo lepa iskustva jer često angažujemo pripravnike da rade kod nas povremeno tokom godine... Brzo se snalaze, brzo upiju informacije, spretni i sa dokumentacijom i „elektronski“. A kao klijenti? Mislim da još nismo spremni za njih ali da smo na dobrom putu. Nećemo moći na adekvatan način da pružimo uslugu Gen Z klijentima ako jedan deo nas ne bude Gen Z – i ne samo deo zaposlenih brojčano, nego da imamo uvid, da budemo izbačeni iz zone komfora, da dođe do nekog prilagođavanja na svih strana, mora doći, jer tu je ključ.

Često čujem od starijih kolega „u moje vreme nije bilo ovako" ali svi smo svesni da se vreme promenilo. Sada bi trebalo da im bude lakše, pošto ove „nove generacije“ nemaju taj problem sa posedovanjem – za njih sve može da se iznajmi, sve se plati, da „fee“ neki mesečni, sve može – i oni će biti pokretači industrije u budućnosti.