Srpska centralna banka ostaje oprezna zbog povampirene inflacije i ne spušta referentne kamatne stope ni posle godinu dana
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu (RKS) zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%). Time je srpska centralna banka već godinu dana u stanju "pripravnosti", jer kamatne stope su poslednji put menjane u septembru prošle godine.
I ovu odluku Izvršni odbor je obrazložio sa "ostvareneom i očekivanom inflacijom" i faktorima iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.
Ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji je, nakon usporavanja na 3,8% u maju, ubrzala na 4,6% u junu i 4,9% u julu, čime je izašla iz ciljanog koridora centralne banke od 3±1,5%.
Inflacija je poskočila najviše zbog, kako to kažu u saopštenju NBS, uticaja nepovolјnih vremenskih prilika na rast cena hrane (posebno neprerađene hrane), koji je bio izražen početkom ovogodišnje polјoprivredne sezone.
Iz centralne banke naglašavaju da je međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića u julu od 8,1% opredelio nešto više od polovine ukupne inflacije. Ukoliko se posmatra bazna inflacija (po isklјučenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta iz indeksa potrošačkih cena), ona je u julu ostala nepromenjena u odnosu na jun i iznosila je 4,7% međugodišnje, čime se prvi put nakon aprila 2024. godine našla na nižem nivou u odnosu na ukupnu inflaciju.
Kada je reč o kretanju inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor očekuje da Uredba o posebnim uslovima za obavlјanje trgovine za određenu vrstu robe Vlade Republike Srbije, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20%, utiče na niže potrošačke cene, naročito hrane.
U skladu s tim, Izvršni odbor očekuje znatnije usporavanje međugodišnje inflacije u septembru, a nakon toga njeno relativno stabilno kretanje u granicama cilјa do kraja godine.
Tokom naredne godine očekuje se dalјe popuštanje inflatornih pritisaka po osnovu nižih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i efekta slablјenja dolara prema evru, kao i još uvek restriktivnog karaktera monetarne politike Narodne banke Srbije. Takođe, na slablјenje inflatornih pritisaka u narednoj godini trebalo bi da utiče i dolazak nove polјoprivredne sezone, dok će u suprotnom smeru delovati niska baza iz septembra ove godine usled donošenja pomenute Uredbe.
Obrazlažući odluku Izvršni odbor je istakao da je neophodna opreznost u vođenju monetarne politike i zbog toga što je neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako nešto manja nego pre nekoliko meseci, i dalјe izražena, pre svega zbog i dalјe neizvesnih budućih trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija, kao i geopolitičkih tenzija.
Sporazum o carinama koji su Sjedinjene Američke Države postigle sa Evropskom unijom uklanja deo rizika, dok je rok za pregovore sa Kinom produžen za dodatnih 90 dana. Pored toga, geopolitičke tenzije i dalјe predstavlјaju znatan rizik za rast svetske cene nafte i prirodnog gasa, iako su one smanjene nakon proglašenja primirja na Bliskom istoku i početka pregovora Rusije i Ukrajine.
Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, tržišni učesnici ocenjuju da se proces relaksacije monetarne politike Evropske centralne banke približio kraju, dok se za Sistem Federalnih Rezervi (FED) posle duže pauze očekuje nastavak ciklusa smanjenja kamatnih stopa.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja je u julu ubrzala međugodišnji rast na 5,5%, a od početka godine na 3,0%, vođena rastom sektora prerađivačke industrije i rudarstva, dok je u sektoru energetike pad usporen.
To je u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora da će privredna aktivnost ubrzati u drugoj polovini godine i da će tome pre svega doprineti prethodne investicije u automobilsku industriju.
Uz očekivano ubrzanje realizacije državnih infrastrukturnih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, Izvršni odbor očekuje rast bruto domaćeg proizvoda na nivou ove godine od 2,75%, a zatim njegovo ubrzanje na raspon 4–5% u naredne dve godine.
Pored toga, Izvršni odbor ocenjuje da se merama monetarne politike – održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povolјnijim uslovima kreditnog finansiranja, što je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva i njenim ubrzanjem u julu na 11,4%, pruža podrška koja omogućava ubrzanje privrednog rasta.
Dodatna podrška kreditnoj, a time i ekonomskoj aktivnosti trebalo bi da dođe i od omogućavanja povolјnijeg zaduživanja mladih za kupovinu prve nepokretnosti, kao i građana sa nižim primanjima i penzionera.
Izvršni odbor će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih klјučnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povolјnih izgleda privrednog rasta.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. oktobra 2025. godine.
