Ruski energetski div Gasprom (Gazprom) objavio je da je u prvoj polovini 2026. godine ostvario neto dobit veću od 78 milijardi rubalja, odnosno oko milijardu dolara.
To je velik preokret u odnosu na isto razdoblje prošle godine, kada je kompanija poslovala s gubitkom. Tada je Gazprom imao gubitak od gotovo 11 milijardi rubalja, odnosno 137 miliona dolara.
U prvom polugođu 2026. prihodi državne energetske kompanije su porasli za 2,9% međugodišnje, bruto dobit za 15%, dok je dobit pre oporezivanja ostala stabilna.
Gazprom i dalje spada među najveće svetske proizvođače prirodnog gasa, ali je nakon ruske invazije na Ukrajinu i sankcija EU koje su potom usledile, izgubio velik deo evropskog tržišta. Evropa je brzo smanjivala ovisnost o ruskom gasu iz gasovoda, a planira da do 2027. potpuno prestane da ga uvozi iz Rusije.
Pre invazije, 2021. godine, Evropa je oko 50 odsto prirodnog gasa uvozila iz Rusije, uglavnom gasovodima (Družba i Severni tok). Rusija je na tome prihodovala 20 milijardi dolara godišnje.
Kako su gasovodi u međuvremenu slabije radili ili bili onesposobljeni, a potrebe Evrope za gasom se nisu smanjile, EU je u prvoj polovini 2026. uvezla rekordne količine ukapljenog prirodnog gasa (LNG/TPG) iz ruskog postrojenja Jamal UPP, kojim ne upravlja Gazprom nego Novatek.
Prema podacima Kplera, uvoz iz Jamala dostigao je 9,89 miliona tona, 18% više nego u istom razdoblju prošle godine.
Azija, ipak, nije Eldorado
Rusija je posljednjih meseci najavljivala i preusmeravanje isporuka gasa s evropskog tržišta prema Aziji. Ruski potpredsednik vlade, Aleksandar Novak, izjavio je da kompanije razmatraju nove dugoročne ugovore „s partnerima u prijateljskim zemljama", uključujući Kinu, Indiju, Tajland i Filipine.
Preko gasovoda Snaga Sibira, Rusija šalje 38 milijardi kubika gasa godišnje od 2024. godine a sada pregovara o izgradnji Snaga Sibira 2, sa dodatnih 50 milijardi kubika kroz najduži svetski gasovod - od sibirskog polja Jamal preko Mongorilje do Kine.
Pravno obavezujući ugovor o gradnji postoji ali „detalji“ kao što je kada će se i kuda graditi nisu još utanačeni. Kina zahteva cene gasa koje su niže od onih po volji Rusa (50 dolara za 1.000 kubika, prema navodima WSJ), čak do nivoa isplativosti projekta, a ne bi ni da bude previše zavisna od ruskog gasa, pa ubrzano gradi solarne i nuklearne kapacitete.
Rusi, čak i da dobiju cenu od 75 dolara, za koju analiza Karnegija instituta kaže da ne bi bila neprihvatljiva za Gasprom, to je samo 2,6 do 4,3 milijarde dolara godišnje, naspram 20 koliko se nekad dobijalo izvozom u EU.
