Srbija još nema posebnu regulativu za instaliranje mini solarnih sistema na balkonima koji se masovno koriste u mnogim evropskim zemljama, a čiji povrat uloženog se meri sa svega nekoliko godina.
Reč je o kompaktnim fotonaponskim sistemima dizajniranim za montažu na terasama, balkonima ili fasadama zgrada, a električna energija koju proizvode služi za potrošnju u konkretnom objektu, bez predavanja struje u sistem, zbog čega nije ni potrebna posebna dozvola za njegovu instalaciju i korišćenje, piše Biznis.rs.
U Nemačkoj, gde je ovaj vid „samoproizvodnje“ struje u posebnoj ekspanziji, paneli mogu da se kupe u velikim trgovinama ili naruče preko interneta – potrebno je da korisnici obave samo onlajn registraciju. Država dozvoljava pojedinačne sisteme do snage od 800W.
Sistem obično sadrži jedan ili dva panela koji su priključeni direktno na utičnicu, dok inverter pretvara jednosmernu struju nastalu u panelima u naizmeničnu koja se koristi u domaćinstvu ili poslovnom objektu. Višak struje može otići u javnu mrežu, ali ne mora.
Jedna od glavnih prednosti balkonskih/fasadnih solarnih panela je jednostavna instalacija jer za postavljanje nije potreban električar. Ovo je značajna prednost u poređenju sa krovnim solarnim sistemima za koje su potrebni profesionalni instalateri.
„Sve je to isto“
U Srbiji, međutim, ovakvi sistemi nisu regulatorno prepoznati kao zasebni, već se podvode pod neku od postojećih kategorija.
U Elektrodistribuciji Srbije (EDS) za Biznis.rs kažu da pozitivni propisi prepoznaju proizvođače električne energije, kupce-proizvođače (prozjumere) i aktivne kupce. Ove kategorije su definisane po načinu učešća u sistemu, a ne po vrsti ili mestu postavljanja opreme.
„U skladu sa navedenim, takozvani balkonski solarni paneli (mali plug-in sistemi) nisu posebno definisani u zakonu ili uredbama i mogu se samo podvesti pod postojeće kategorije (najčešće kupac-proizvođač) ako ispunjavaju uslove“, navedeno je iz EDS.
To bi u praksi značilo da bi svi oni koji žele da postave ove male sisteme morali da prođu kroz procedure koje važe i za prozjumere, a koje za tako male kapacitete nemaju smisla jer ih nepotrebno poskupljuju, dok potencijalne korisnike demotivišu zbog procedure i potrebnog vremena.
Treba imati u vidu da su u međuvremenu uslovi za solarne sisteme dodatno usložnjeni, pošto je za kapacitete snage veće od 10,8kW sada potrebno ishodovanje građevinske dozvole, dok je sa druge strane priključenje solarnih kapaciteta privremeno obustavljeno.
Kad se ne uredi, "raste" samo
Stručnjaci za obnovljive izvore energije sa kojima smo razgovarali kažu da bi Srbija trebalo oblast postavljanja i korišćenja balkonskih solarnih kapaciteta da pojednostavi na način kao što je to učinila Nemačka i da za snage do 800W bude potrebna samo onlajn registracija instalacija.
„Zbog ovakvog stava regulatora već postoji gomila kupaca-proizvođača na crno koji instaliraju panele koje priključe na kućnu instalaciju, a za koje EDS ne zna ni da postoje. Reč je o domaćinstvima koja proizvedenu energiju koriste za sebe i ne vraćaju je u sistem već na taj način smanjuju svoju potrošnju struje i račun“, kazao je za Biznis.rs jedan od stručnjaka koji je zahtevao anonimnost.
Proizvođači kažu da balkonski solarni paneli mogu da uštede i do 30 odsto na računu za struju. Malo balkonsko solarno postrojenje s jednim do tri modula u Nemačkoj košta između 400 i 1.200 evra. Ako je cena struje između 30 i 50 centi po kilovat-satu, troškovi nabavke se isplate za šest do devet godina uštedama na računu za struju, pokazuje računica eksperata iz Nemačke asocijacije za solar BSW Solar.
Neke procene sugerišu da balkonski solarni paneli mogu da pokriju od 10 do 15 odsto potrošnje električne energije domaćinstva. Količina proizvedene struje zavisi od jačine sunca i usmerenja panela.
U Africi, Australiji i drugim sunčanim regionima, panel od 400 vati može proizvesti do 800 kilovat-sati godišnje. U centralnoj Evropi, na primer u Nemačkoj, isti panel proizvede upola manje. Optimalna orijentacija je prema jugu, pod određenim uglom.
Iako je Nemačka apsolutni lider, ovi sistemi postaju sve popularniji i u Španiji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, a u nekim gradovima kao što je Helsinki već se eksperimentiše sa izgradnjom zgrada koje su obložene solarnim panelima. Balkonske solarne elektrane su zabranjene samo u dve zemlje Evropske unije – Belgiji i Mađarskoj.
Jedan od stručnjaka sa kojima smo razgovarali kaže za Biznis.rs da računica isplativosti u srpskim uslovima pokazuje da bi se u zavisnosti od zone potrošnje ovakvi mini sistemi mogli isplatiti za tri do četiri godine.
Cena opreme iznosi od 500 do 700 evra, a dobro osunčani balkon bi mesečno mogao da proizvede između 90 i 150 kilovat-sati sa sistemom od 800W. To znači da bi se okvirno isplatio za tri godine ako je potrošnja u plavoj zoni, odnosno četiri ako je reč o zelenoj. U crvenoj bi to bilo i nešto brže.
