U Institutu za nuklearne nauke "Vinča" počela je da radi Komisija za nuklearnu energiju ovog instituta. Njena dva glavna zadatka su edukacija kadrova i priprema javnog mnjenja za "vraćanje" atomske energije.
Komisija bi, rekao je direktora instituta Slavko Dimović trebalo da pruži stručnu i savetodavnu pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike nakon ukidanja zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana i izrade prevremene tehničke studije.
"Komisija trenutno broji 23 člana, otvorenog je karaktera a formiraće se i radne grupe koje će pokriti sve oblasti, od nuklearne tehnologije, nuklearne energetike, nuklearne bezbednosti, radijacione sigurnosti, zaštite životne sredine, ali i pravni i ekonomski aspekt izgradnje nuklearnih elektrana. Ona bi zapravo trebalo da odgovori na pitanje da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana kao i na sva kontradiktorna pitanja koja u ovom trenutku muče javnost Srbije", rekao je on.
Naveo je da su u komisiji trenutno najveći eksperti iz nuklearne energetike, od profesora dr Miodraga Mesarovića koji je učestvovao još u nuklearnom programu SFRJ Jugoslavije, stručnjaka iz Instituta Vinča, kao i dr Koviljka Stanković, profesorka Elektortehničkog fakulteta i predsednica Srpskog nuklearnog društva.
Na pitanje novinara da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana i da li naša zemlja ima potrebne stručnjake Dimović je rekao da je Srbiji apsolutno potrebna nuklearna elektrana ukoliko želi da isprati potrošački vid društva i želi da izvozi električnu struju, da bude privredni gigant i da ne bude u vazalnom položaju u odnosu na neke druge države sa kojima će morati da sarađuje.
"Što se tiče nuklearnih kadrova, nuklearnih kadrova nema ni u svetu. Zato je Institut Vinča pripremio platformu edukacije i šalje svoje studente kako u Nuklearni institut Dubna, tako će slati i u Jožef Štefan (institut u Sloveniji) i u neke regionalne države. S druge strane, pripremili smo koncept dodeljivanja stipendija najtalentovanijim studentima 3. i 4. godine, prirodno-matematičkih i tehničko-tehnoloških struka, koji su zainteresovani i bave se nuklearnom energijom, tako da uz razvijene master i studijske programe, uz aktivnu komunikaciju, mi ćemo formirati kadrove za pet godina", rekao je on.
Ne "gradimo" već uvozimo tehnologiju
Naglasio je da bi trebalo znati da Srbija ne gradi nuklearne reaktore, već zapravo uvozi tehnologiju.
Govoreći o tome koliko je vremena potrebno da se izgradi jedna nuklearna elektrana i da počnemo da koristimo struju proizvedenu u njoj rekao je da bi to, da se pitaju inženjeri, trajalo 15 godina.
"S obzirom da bi trebalo i mora da bude uključena administracija, zavisiće i od geopolitičke situacije u svetu. Optimistična procena je 15 godina. Ja sam po prirodi optimista, želim da verujem da će to da bude za 15 godina. U realnosti, mnoge druge države koje su razvijenije u nuklearnom pogledu od Srbije kasne sa radovima", rekao je on.
Naveo je i da urađena preliminarna tehnička studija ne prejudicira koju i čiju ćemo tehnologiju koristiti i da postoje francuska, ruska, američka, korejska, kineska i japanska tehnologija.
"Imamo saradnju sa svim državama sveta, nijednu saradnju ne treba isključiti, tako da svako iskustvo je dobrodošlo, ali za Srbiju, po mom mišljenju, na regionalno iskustvo, ne samo zbog blizine, nego i zbog mentaliteta, bi trebalo staviti fokus.
Modularni nuklearni reaktori prema njegovim rečima jesu apsolutno rešenje u kvantnoj budućnosti, ali oni nigde nemaju trenutno komercijalnu upotrebu, mogu da budu deo rešenja, ali kako je istakao po mišljenju stručnjaka, a i po uputstvima atomske agencije, država koja startuje od nulte pozicije u smislu nuklearne problematike, trebalo bi da se okrene konvencionalnim rešenjima, a to su u ovom slučaju konvencionalni nuklearni reaktori.
Dimović je naveo da će komisija u novembru organizovati nuklearnu konferenciju u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, koja će biti otvorenog karaktera.
"Tu ćemo pre svega stanovništvo upoznati sa nuklearnom problematikom, razgovaraće se o svim kontradiktornim temama, a ljude ćemo pokušati da ubedimo, možda ne u prvoj iteraciji, ali već kasnije, koliko je potrebno da Srbija ima nuklearnu elektranu.
