Vlada Hrvatske ukida uredbu o ograničenju cena goriva Odlučeno da maksimalna cena goriva više neće biti određivana administrativno već će se o tome „brinuti“ tržište
Iz Ministarstva privrede Hrvatske je saopšteno da je Vlada donela odluku da više neće donositi Uredbu o utvrđivanju najviših maloprodajnih cena naftnih derivata. Time se okončava period dvonedeljnog regulisanja cena goriva, koji je bio na snazi poslednje tri godine.
Kako navode iz Ministarstva, ova odluka je rezultat temeljne analize i pažljivog praćenja globalnih kretanja na tržištu nafte.
Ministar privrede, Ante Šušnjar, izjavio je da odluka vlade o ukidanju regulacije cena goriva nema nikakve veze s turističkom sezonom. Kako je istakao, cene određenih derivata bi čak mogle i da padnu.
“Nakon detaljnih analiza i razmatranja, zaključili smo da je tržište već duže vreme stabilno, bez velike volatilnosti, što je ranije zahtevalo intervencije uredbama kako bismo zaštitili životni standard građana i privredu. Sada smo odlučili da krenemo putem deregulacije cena goriva”, rekao je Šušnjar, prenosi SEEbiz.
On je naglasio da je tržišna situacija postala predvidiva, i pozvao sve učesnike naftnog tržišta, posebno distributere, da pokažu odgovornost i da se konkurencijom bore za potrošače.
“Država će pomno pratiti ponašanje tržišnih aktera i formiranje cena.
Ukoliko dođe do narušavanja standarda građana ili privrede, Vlada je spremna da ponovo interveniše”, poručio je ministar.
Dodao je da od 15. jula počinje tržišno formiranje cena i da se ne očekuju veća poskupljenja – eventualno minimalna promena za neke derivate u skladu s berzanskim cenama nafte. Očekuje se, kako kaže, prosečna razlika u ceni jednog rezervoara od oko dva evra.
“Mi smo tržišna ekonomija, a vlada je tu da reaguje ukoliko bude potrebe, kao što je činila poslednje tri godine. Ovo nema veze s turističkom sezonom, već je idealan trenutak da se sprovede deregulacija”, zaključio je Šušnjar, dodajući da, u skladu s kretanjima na berzi, neki derivati čak mogu i pojeftiniti.
Kompanija INA, koju kontrolišu Mađari, je pozdravila vladinu odluku o ukidanju državne kontrole nad maloprodajnim cenama goriva, ocenjujući je kao korak ka tržišnim principima poslovanja.
“INA pozdravlja odluku o ukidanju Uredbe o najvišim maloprodajnim cenama naftnih derivata, smatrajući je korakom ka dugoročno održivom i tržišno orijentisanom poslovnom okruženju”, navodi kompanija.
Dodaje se da će ova mera doprineti većoj fleksibilnosti tržišta i omogućiti dalji razvoj usluga i investicija, kao i da kompanija ceni napore Vlade Hrvatske u pokušaju da balansira između zaštite potrošača i zdrave tržišne konkurencije.
Slovenačka Grupa Petrol takođe je saopštila da podržava odluku vlade o prestanku regulacije cena goriva, navodeći da se time prelazi sa modela državne kontrole na otvorenije i odgovornije tržišno okruženje.
“Odluka o liberalizaciji cena goriva je opravdana i dolazi u trenutku tržišne stabilnosti. Samo u takvom okruženju možemo snažno ulagati u obnovljive izvore energije, novu infrastrukturu i obezbediti stabilno snabdevanje građana”, poručuju iz Petrola.
Predsednik Uprave Petrol Hrvatska, Ante Mandić, naglasio je da ova odluka omogućava energetskoj industriji da pređe sa kratkoročnog upravljanja tržišnim oscilacijama na strateško građenje održive budućnosti.
“Spremni smo da preuzmemo odgovornost i damo primer kako poslovna efikasnost može ići ruku pod ruku sa društvenom odgovornošću i energetskom održivošću”, istakao je Mandić.
Petrol je već realizovao više od sto investicija u električne punionice, solarne i vetroelektrane, kao i digitalna energetska rešenja za domaćinstva i industriju. Ukidanje regulacije, kako navode, omogućava ubrzanje novih projekata u skladu sa nacionalnim i evropskim klimatskim ciljevima.
U saopštenju su podsetili da je regulacija maloprodajnih cena goriva uvedena u jesen 2021. godine kao odgovor na globalnu energetsku krizu i nestabilnost cena sirove nafte. Mehanizam se zasnivao na formuli koja je uključivala prosečne cene derivata na Mediteranu, kurs kune prema dolaru i ograničenu trgovačku maržu. Taj model je tada omogućio stabilizaciju tržišta i zaštitu krajnjih potrošača u izuzetno izazovnim ekonomskim uslovima.
Sličan model ima i Srbija, samo što je kod nas presek nedeljni, umesto dvonedeljni kakav uz Hrvatsku ima i Crna Gora.
