Ogroman je jaz u vrednostima između generacije Z i aktuelnih zahteva menadžera za zapošljavanje i samih poslodavaca, pokazuju istraživanja.
Generacija Z daje prioritet brizi o sebi, dok poslodavci traže kandidate usmerene na uspeh. To „trenje“ stvara frustracije pri zapošljavanju, ali postoje načini da se jaz smanji, prenosi Bonitet.com.
Nedavno objavljeno istraživanje pokazuje da se suštinske vrednosti „zumera“ ne podudaraju se sa vrednostima koje poslodavci najviše žele kod zaposlenih. To sugeriše da smo pred raskrsnicom, rekla je za „Business Insider“ Suzi Velk, autorka studije sa Univerziteta Njujork.
„Generacija Z ima svoj set vrednosti, a menadžeri za zapošljavanje traže drugačiji skup.“
Razlike u životnim vrednostima
Na vrhu liste želja poslodavaca su kandidati koji žele uspeh koji drugi prepoznaju, pokazuje nalaz. Ali za generaciju Z ta se vrednost nalazi na 11. mestu. Za njih je „eudemonija“ – briga o sebi, zadovoljstvo i rekreacija – na prvom mestu.
Na drugom mestu za poslodavce je želja za akcijom i stimulacijom, što uključuje učenje i putovanja. Nakon toga sledi „radocentrizam“, odnosno viđenje posla kao centralnog dela nečijeg donošenja odluka i ponašanja.
Generacija Z rangirala je te vrednosti na 10. i 9. mesto. Na drugom i trećem mestu, za zumere, su autentična individualnost i želja za životom ili karijerom koja uključuje pomaganje drugima.
Ukratko, razlika koju je Večl otkrila je ogromna: Samo 2% zumera slaže se sa vrednostima koje poslodavci najviše cene.
Na tržište rada u vreme previranja
Generacija Z ušla je na tržište rada usred sve većih političkih podela, masovnih pucnjava i previranja u doba pandemije.
Mnogi su videli kako su im roditelji izgubili posao ili grcaju finansijski, dok istovremeno procvat AI ugrožava postojeće poslove.
„Zašto bi se onda prijavili za ‘dogovor’ koji imaju njihovi roditelji? Za starije profesionalce, mentalitet ’aktivnosti’ima smisla jer se njihove vrednosti povezuju sa stilom rada za koji su videli da zapravo daje rezultate na konkurentnom tržištu. Misle da su to vrednosti koje će nam omogućiti da ostanemo profitabilni.“, “ rekla je Velč.
Velč je naglasila da ni generacija Z ni njihove starije kolege nisu „u krivu“. Vrednosti su izbori, a ne vrline.
Alternativni pristup mogao bi da bude prilagođavanje uloga i normi kako bi se bolje zadovoljile potrebe velike većine radnika generacije Z.
„Ne želite da zaposlite 98% ljudi, a zatim im nametnete svoje vrednosti i pitate se zašto su svi očajni. apsolutno postoji mogućnost da je generacija Z na tragu nečega dosad neviđenog“, rekla je Velč. ž
