Privreda Srbije je u drugom kvartalu 2025. ostvarila nešto povoljnija kretanja nego na početku godine, ali ukupni rezultati ostaju i dalje ispod očekivanja usled delovanja i globalnih i lokalnih faktora, kaže nova analiza "Kvartalnog monitora"
Usporavanje privrednog rasta, pad stranih investicija i ponovni rast inflacije ukazuju na izazove koji zahtevaju pažljivo vođenje ekonomske politike i sprovođenje strukturnih reformi., istakao je na predstavljanju 81. biltena ekonomskih trendova i politika u Srbiji "Kvartalni monitor " izvršni urednik Saša Ranđelović.
"Privreda Srbije u drugom kvartalu 2025. ostvarila je bolji rezultat u odnosu na prvi kvartal, ali je i dalje on ispod očekivanog, a dosadašnja kretanja revidirala su prognoze privrednog rasta od 4,2% na 2,5%", rekao je Ranđelović.
On je naveo da je u drugom kvartalu bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porastao medugodišnje za 2,1%, dok je u odnosu na prethodni kvartal ostvaren desezonirani rast od 1,1%.
"Najveći doprinos rastu dolazi iz informaciono-komunikacionih tehnologija, koje nastavljaju snažan uspon. Nasuprot tome, građevinarstvo beleži pad, dok je industrijska proizvodnja zabeležila rast od 3,1% međugodišnje, koncentrisan pre svega u nekoliko delatnosti - automobilskoj, industriji gume, naftnih derivata i osnovnih metala, što je posledica aktiviranja nekih proizvodnih kapaciteta u auto industriji i proizvodnji gume, ali i niske osnove za poređenje u proizvodnji nafte i koksa - usled rekonstrukcije rafinerije NIS prošle godine", rekao je Ranđelović.
Prema njegovim rečima slabiji rezultati u pogledu rasta privrede u odnosu na plan, objašnjavaju se padom investicija i neto izvoza, dok su domaća potrošnja i javna potrošnja delimično ublažile negativne efekte.
Na tržištu rad, kako dodaje primećuje se stagnacija zaposlenosti, uz blagi rast nezaposlenosti na 8,5% u drugom kvartalu, dok ukupna registrovana zaposlenost stagnira, a neformalna se smanjuje.
"U privatnom sektoru zaposlenost je porasla za oko 9.000 medugodišnje, dok je u javnom sektoru smanjena za oko 3.000 zaposlenih. Realne zarade nastavile su rast po stopi od 6,4 odsto medugodišnje, dok je rast produktivnosti rada iznosio svega 1,8 odsto i ovakav nesklad između rasta zarada i produktivnosti negativno utiče na konkurentnost privrede, naročito u izvoznim i investicionim sektorima", kazao je Ranđelović.
Dodatno pogoršan platni bilans
On je naveo i da je platni bilans Srbije u drugom kvartalu dodatno pogoršan usled povećanja spoljnotrgovinskog deficita, smanjenja suficita na računu sekundarnog dohotka, odnosno doznaka, ali i nastavka pada stranih direktnih investicija.
Kako je naglasio, deficit tekućeg računa dostigao je u drugom kvartalu blizu 1,4 milijarde evra ili 6,3% BDP-a, dok je na nivou prvog polugodišta bio 4,8% BDP-što je za 2,1 procentni poen vise nego u istom periodu prošle godine.
"Spoljnotrgovinski deficit je u drugom kvartalu porastao na 5,6% BDP-a, pri čemu je rast izvoza robe od 8,7% bio nešto sporiji od rasta uvoza koji je bio 8,9%", rekao je on.
Naveo je i da je neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) pao je u drugom kvartalu na 366 miliona evra odnosno 1,7% BDP-a, dok je na nivou prvog polugodišta iznosio 942 miliona evra ili 2,2% BDP-a, a to je za čak 59% manje nego lane.
"Posledično, devizne rezerve su u drugom kvartalu smanjene za 565 miliona evra, a u prvoj polovini godine za ukupno 1,7 milijardi evra. Pogoršanje stanja u platnom bilansu posledica je pre svega nepovoljnih kretanja u privredama EU, koje predstavljaju značajne trgovinske partnere za Srbiju, kao i značajne izvore investicija i doznaka", rekao je izvršni urednik Kvartalnog monitora.
On podseća i da je nakon perioda usporavanja, inflacija od juna ponovo ubrzala navodeći da je u julu međugodišnja stopa inflacije iznosila 4,9% što je ponovo iznad gornje granice ciljanog koridora Narodne banke Srbije (NBS) koji je 4,5%.
Dodao je da ključni razlog ubrzanja inflacije u Srbiji leži u rastu cena neprerađene hrane zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ali činjenica da je i bazna inflacija iznosila 4,7% pokazuje da su prisutni širi inflatorni pritisci.
"Mere vlade u pogledu ograničavanja trgovačkih marži mogu u kratkom roku uticati na blago usporavanje inflacije, ali se ne očekuje da ti efekti u srednjem roku budu izraženi", rekao je
Saša Ranđelović.
"Kvartalni monitor" zajedno izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).
