Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović izjavio je večeras da dodatna sredstva koja su predviđena budžetom za narednu godinu u iznosu oko 1,4 milijarde evra za NIS neće povećati predviđeni fiskalni deficit.
„Čak i ako se javni dug poveća za amandmanom dodatih 1,8 milijardi, od kojih je 1,4 milijarde za NIS, to neće promeniti predviđeni fiskalni deficit. Dakle, to je ono što je važno. To neće promeniti predviđeni fiskalni deficit zato što se prosto menja samo karakter imovine, povećavaju se obaveze, ali se u isto vreme kupuje dobro preduzeće, jer se ovde ne radi o spašavanju preduzeća", rekao je Paunović za RTS u emisiji Oko.
Dodao je bi se kupilo dobro preduzeće, koje će lako moći da se proda u nekom kraćem ili srednjem roku.
„Dakle, radi se o povećanju obaveza, koje je samo privremenog karaktera. Odnosno radi se o uobičajenoj metodologiji koja je svetski prihvaćena i time se definitivno neće povećati fiskalni deficit. Ono što će se povećati ovim zaduživanjem jeste javni dug“, rekao je Paunović.
Paunović je, govoreći o tom amandmanu rekao da je dobro što je podnet taj amandman, jer bi to bilo dobro rešenje za jednu ozbiljnu krizu koja može nastati.
„To je i vrlo mala cena koja bi se platila za izbegavanje svih negativnih efekata i inače, ako se posmatraju fiskalni efekti, onda oni nisu tako značajni, daleko su značajniji ekonomski efekti. Sudeći prema podacima iz završenog računa, odnosno izveštaja u poslovanju NIS-a, koja uključuje i zavisna preduzeća u Srbiji, ukupni fiskalni prihod je po osnovu aktivnosti NIS-a u 2024. godini bio nešto oko 2,1 milijarde evra što čini oko 6,3% ukupnih javnih prihoda, a kada se pogleda njihovo učešće u poreskim prihodima to je nešto oko 7%“, rekao je Paunović.
Dodao je da će, čak i ako se bude realizovao taj najgori scenario u vezi sa prestankom rada NIS-a, derivati nafte morati da uvoze.
„U tom slučaju doći će do određenih promena, ali će istovremeno ostati neki prihodi“, rekao je Paunović.
Dodao je da ukoliko i dođe do povećanja javnog duga da će to biti sasvim podnošljivo.
Naveo je podatak da je u mnogim razvijenim evropskim zemljama učešće javnog duga u BDP 83%, dok se na kraju 2026. godine očekuje da naš javni dug bude smanjen na 44,5%.
Videćemo da li će i biti korišćeno
Predsednik Saveta guvernera NBS i urednik biltena MAT Ivan Nikolić kaže da je eventualna kupovina NIS-a prilagođavanje aktuelnim promenama koje su vrlo dinamične.
„Ovo je uneto kao jedna alternativa. Da li će biti iskorišćeno, u kom obimu i kako, videćemo. Kada govorimo uopšte o kupovini tog kapitala, ne znamo koja je cena, ne znam uopšte da li Rusija želi da proda to, još uvek je to u fazi neke špekulacije“, rekao je Nikolić.
Ukazao je da država pokušava da reši problem sa NIS-om, kao i da je Srbija dostigla makroekonomsku stabilnost i ima investicioni kreditni rejting.
„Ovaj budžet koji je na neki način ogledalo svega toga. Čuvaće se i taj deficit od 3% i dalje silazna putanja udela javnog duga. To je na kraju dogovoreno i sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je ovde bio i završio drugu reviziju vrlo optimistično. Oni treba oko 19. decembra da usvoje tu reviziju. Prema tome, ništa nije u toj meri kritično da bismo se plašili. U ovom trenutku kada govorimo o situaciji, pre svega treba da mislimo o posledicama koje on ostavlja na privrednu aktivnost“, rekao je Nikolić.
Dodao je da ne treba zaboraviti da NIS nije isključivo ruski već da je Srbija njegov suvlasnik i da nakon 15. januara, kako je rekao, može doći i do povećanja državnog udela u njegovom vlasništvu.
Nikolić je naveo da ako privredni rezultat NIS-a bude manji da to znači i moguće korekcije u budžetu u vidu deficita, pa po tom osnovu i veći udeo javnog druga.
„To je ono što smo postigli prethodnih godina i na šta treba da budemo ponosni i na šta treba u ovom trenutku posmatrati kao upravo jednu ozbiljnu rezervu koja nam obezbeđuje stabilnost i sigurnost da ćemo i narednu godinu preživeti svakako, ali i premostiti na najbolje mogući način, a to su ogromne rezerve i zaista nizak udeo tog javnog duga u bruto domaćem proizvodu. Šta god da se dogodi, koliko god da je nepovoljan razvoj situacije u pogledu NIS-a, imamo dovoljno fiskalnog prostora“, istakao je Nikolić.
Dodao je da zahvaljujući tim finansijskim rezervama građani ništa neće osetiti.
Na pitanje da li se pritisak na kurs dinara pojavio zbog toga što smo iz budžetske rezerve plaćali naftne derivate ovih dana, Nikolić je rekao da nije.
„Nema nikakvih ozbiljnih pritisaka na kurs i u tom pogledu građani i privreda mogu da budu zaista spokojni. Zahvaljujući obezbeđenim rezervama koje smo obezbedili prethodnih godina, što je dovoljna garancija da nikakvog poremećaja ne može biti“, rekao je Nikolić.
