Povlačenje NIS-a sa listinga Beogradske berze najverovatnije bi pokrenulo potpuni krah akcionarstva kod nas jer godišnji promet akcijama na Beogradskoj berzi trenutno čini samo oko 0,03% BDP Srbije. A pitanje je i da li bi unapred dogovorena prodaja, realizovana bez zaštite prava malih akcionara, bila prihvatljiva za SAD, pita se Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, u autorskom tekstu za poslovni magazin Biznis i finansije (B&F)
Beogradsku berzu iz godine u godinu odlikuje sve manji promet akcijama, ukoliko se posmatraju standardni metodi trgovanja. S druge strane, u poslednjih deset godina sve je veće učešće državnih obveznica u ukupnom prometu, pri čemu ove hartije od vrednosti trenutno čine oko 90% ukupnog prometa. Promet akcijama NIS-a zauzima veoma značajno učešće u ukupnom prometu akcijama. S obzirom da je od 14. januara 2025. godine privremeno obustavljeno trgovanje akcijama ove kompanije biće prikazan promet akcijama za 2023. i 2024. godinu.
Tokom 2023. godine promet akcijama NIS-a činio je više od 30% ukupno ostvarenog prometa akcijama i više od 75% prometa akcijama ostvarenog na najkvalitetnijem segmentu tržišta Beogradske berze. Tokom prošle godine, akcije NIS-a su učestvovale u ukupnom prometu akcijama sa nešto malo više od 20%, što je predstavljalo oko 50% prometa ostvarenog na listingu. Imajući u vidu prikazane podatke, javlja se opravdani strah šta će se desiti ukoliko se iz nekog razloga ova kompanija povuče sa tržišta Beogradske berze.
Obaveza ponude za preuzimanje
Potencijalni kupac NIS-a preuzeo bi učešće ruskih kompanija u ovom preduzeću, a to su akcije koje poseduje Gasprom Njeft (44,85%) i akcije koje poseduje PJSC Intelligence (11,30%). Međutim, prema važećim propisima u Srbiji potencijalni kupac je u obavezi da ponudi svim akcionarima iste uslove, odnosno da objavi ponudu za preuzimanje. Zakonom o tržištu kapitala je propisano da izdavalac vlasničkih hartija od vrednosti kojima se trguje na regulisanom tržištu mora obezbediti isti tretman za sve akcionare (čl. 95).
Pravilima poslovanja Centralnog registra (čl. 79) ponuda za preuzimanje akcija je definisana kao javna ponuda upućena svim akcionarima cilјnog društva za kupovinu svih akcija koje su izdate s pravom glasa, uz uslove i na način određen u skladu sa Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava. Upravo Zakon o preuzimanju akcionarskih društava (čl. 3) nalaže da svi akcionari ciljnog društva moraju imati ravnopravan položaj u postupku preuzimanja, odnosno ako neko lice stekne kontrolu nad društvom, ostali akcionari moraju biti zaštićeni tako da mogu pod istim uslovima da prodaju svoje akcije ponuđaču.
Ne treba zaboraviti da je Gasprom Njeft početkom 2011. godine, u skladu sa prethodno realizovanom kupovinom 51% akcija NIS-a, uputio ponudu za preuzimanje svim akcionarima po istim uslovima, osim državi koja je po dogovoru bila izuzeta. Tom prilikom Gasprom Njeft je povećao svoje učešće u ovoj kompaniji na 56,16%.
Ukoliko se u procesu sadašnje vlasničke transformacije NIS-a zakonski okvir bude poštovao, važno bi bilo razmotriti kako će manjinski akcionari reagovati na ovo preuzimanje. Pored toga, trebalo bi dodatno preispitati stav države da li je odluka da ostane u vlasničkoj strukturi NIS-a definitivna. Imajući u vidu da Srbija na domaćem i međunarodnom tržištu intenzivno emituje razne vrste dužničkih hartija od vrednosti, prodaje prirodne resurse i parcele lokalnih samouprava, pri čemu apeluje i na javna preduzeća da na vreme plaćaju račune, možda ne bi začudilo da i država ipak proda svoj udeo u ovoj kompaniji (29,87%).
Uspešna realizacija ponude za preuzimanje NIS-a, u skladu sa zakonskim okvirom i interesom razvoja domaćeg tržišta kapitala, može biti i važan preduslov dobijanja pozitivnog mišljenja Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD. Zato je veoma važno pitanje da li bi unapred dogovorena prodaja, realizovana bez zaštite prava malih akcionara, bila prihvatljiva za SAD? Svakako da eventualna promena menadžmenta kompanije može ukazivati da se ne radi o prijateljskom preuzimanju NIS-a, ali to ne mora biti dovoljan dokaz za SAD da se radi o potpunom isključivanju ruskog interesa iz poslovanja ove kompanije.
Negativni efekti nacionalizacije NIS-a na Beogradsku berzu i investitore
Na samom početku valjalo bi podsetiti se da je zbog sprovedene nacionalizacije preduzeća nakon Drugog svetskog rata, Beogradska berza prestala da postoji 1953. godine. Od tada, tržište akcija nije postojalo gotovo pola veka. Nakon ponovnog osnivanja Beogradske berze, prvi indeks, tadašnji BELEXfm, kreiran je tek 2004. godine.
Stoga bi trebalo razmisliti da li bi se nacionalizacijom NIS-a u potpunosti izgubilo odavno ugroženo i nedovoljno izgrađeno poverenje učesnika u ovu tržišnu instituciju. Berze predstavljaju standardizovane i veoma osetljive tržišne institucije koje imaju strogo regulisana pravila poslovanja i ne prepoznaju bilo kakve oblike „specijalnih operacija“.
Pritom, možda bi trebalo ozbiljnije razmisliti i o mogućim reakcijama velikih investitora koji ulažu i van tržišta Beogradske berze, naročito iz Kine. U septembru 2025. godine tokom zvanične posete predstavnika Srbije Kini, zatraženo je još investicija iz ove zemlje. Shodno tome, možda bi eventualna nacionalizacija NIS-a poslala veoma lošu poruku na Daleki istok, jer bi se verovatno javio opravdani strah da bi pod pritiskom SAD u nekom trenutku i kineske investicije mogle biti dovedene u pitanje.
Odnos aktuelne vlasti prema tržištu akcija u Srbiji
Može se reći da se odnos vlasti prema tržištu akcija u Srbiji nije mnogo promenio u odnosu na 1953. godinu. Beogradska berza, kao tržište akcija, može funkcionisati samo ukoliko ima dovoljno kvalitetnog materijala. U tom smislu, od presudnog značaja su velike javne kompanije, poput NIS-a. Međutim, osim kompanija Aerodrom i NIS koje su uspele da izađu na regulisano tržište berze pre 2012. godine, više nijedna velika javna kompanija se nije pojavila na ovom tržištu.
Listiranje kompanije Telekom najavljeno je davne 2012. godine, ali se od obećanja nije dalje otišlo. Nasuprot tome, ova kompanija je aktivna na međunarodnom dužničkom tržištu. Za vreme pandemije COVID19, Telekom je 2020. godine emitovao petogodišnje obveznice u vrednosti od 23,5 mlrd. RSD. Kako bi uredno izmirio tada preuzete obaveze, Telekom je 2025. godine bio prinuđen da emituje nove obveznice u tom istom iznosu i to po znatno nepovoljnijim uslovima.
Kada smo već kod velikih javnih preduzeća, tračak nade za razvoj Beogradske berze pojavio se krajem 2024. godine, kada je Vlada Republike Srbije usvojila Uredbu o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se transformisati javna preduzeća čiji je osnivač Srbija.
Međutim, iako je Vlada sama odredila kriterijume po kojima će privredna društva sa državnim kapitalom prelaziti u formu akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, po ko zna koji put odluka je doneta na štetu akcionarstva. Javna preduzeća „Pošta“ i „Srbijašume“, i pored toga što ispunjavaju sve potrebne uslove da postanu akcionarska društva, promenila su pravnu formu u DOO.
Godišnji promet akcijama čini samo 0,03% BDP Srbije
Beogradska berza trenutno se suočava i sa veoma negativnim spoljnim uticajima. Najnoviji takav šok desio se u julu 2025. godine, kada je osam berzi iz regiona potpisalo sporazum o integraciji u zajedničku platformu. Potpisnice ovog sporazuma su berze iz Slovenije, Hrvatske, Poljske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Mađarske i Severne Makedonije, pri čemu Beogradska berza nije prepoznata kao važan učesnik ovog projekta. Stoga se može postaviti pitanje u kom pravcu ide Beogradska berza i kom regionu zapravo pripada?
Imajući u vidu da veliki broj naučnih istraživanja nedvosmisleno ukazuje da postoji uzajamna veza između ostvarenih stopa ekonomskog rasta i kretanja berzanskih indikatora, neophodno je posebno naglasiti značaj postojanja ovog segmenta finansijskog tržišta. Godišnji prometi akcijama koji se ostvaruju na razvijenim svetskim berzama u velikoj meri prevazilaze vrednosti bruto domaćih proizvoda (BDP) zemalja u kojima su locirane. Međutim, godišnji promet akcijama na Beogradskoj berzi trenutno čini samo oko 0,03% BDP Srbije.
Realno je očekivati da će se trend urušavanja tržišta akcija u Srbiji nastaviti i u budućnosti, pri čemu treba još jednom naglasiti da bi eventualno povlačenje NIS-a sa listinga Beogradske berze najverovatnije pokrenulo potpuni krah akcionarstva kod nas, zaključuje Stojkoović u B&F.
