Proizvodnjom i prodajom senzora, instrumenata i mašina za merenje magnetnog polja u svetu se bavi mali broj firmi, a jedna od najvećih Istraživačko-razvojni centar Senis nalazi se - u Nišu.
Senis iz Niša, sa 40 zaposlenih, jedna od najvećih firmu u svom poslu ali nije to ono što ovu srpsku firmu izdvaja od konkurencije. Oni zapravo prednjače u mnogim oblastima - prvi su na planeti industrijalizovali 3D Holov senzor, prvi napravili 3D magnetnu kameru, a druga su firma u Evropi i jedna od retkih u svetu koja ima akreditovanu laboratoriju za etaloniranje magnetnih instrumenata po standardu ISO17025, objašnjava za poslovni magazin "Bizni i finansije" (B&F) direktor ove kompanije Marjan Blagojević.
Istraživačko-razvojni centar Senis posluje u Nišu već 22 godine, ali mali broj stanovnika ovog grada zna da se taj centar nalazi u samom vrhu svetske elektronike. Njegove proizvode i uređaje kupuju najpoznatije kompanije poput Boša, Mercedesa, Poršea, Renoa, Folksvagena, Evropska organizacija za nuklearno istraživanje (CERN) u Švajcarskoj, Tesla, NASA, Gugl, instituti u Nemačkoj, Rusiji, Japanu, Brazilu, SAD...
Direktor Blagojević kaže da kada se pomene elektronika, mnogi misle na računare i softver, a oni se bave „baš elektronikom“.
„Istraživačko-razvojni centar se od svog osnivanja 2003. godine bavi razvojem, proizvodnjom i prodajom senzora, instrumenata i mašina za merenje magnetnog polja, pre svega onih koji rade na bazi Holovih elemenata. Radimo od fundamentalnog nivoa, od dizajna Holovih elemenata u silicijumskoj tehnologiji. Holovi elementi su poluprovodničke komponente koje služe za merenje magnetnog polja. Postoji mnogo metoda za merenje magnetnog polja, a jedna od njih je bazirana na Holovom efektu. Holov efekat je dosta star, Edvin Hol ga je pronašao pre skoro 150 godina, ali do praktične primene tog efekta dolazi sredinom prošlog veka, sa razvojem i upotrebom poluprovodnika“, objašnjava Blagojević.
Prema njegovim rečima, Senis je prvi u svetu industrijalizovao 3D Holov element, što je omogućilo merenje vektora magnetnog polja, odnosno merenje u sva tri pravca.
„To radimo kombinacijom horizontalnih i takozvanih vertikalnih Holovih elemenata, a jedan od tvoraca vertikalnih Holovih elemenata je naš osnivač, profesor Radivoje Popović. On je nekada radio u Fabrici poluprovodnika u Nišu, i prvi je postavio CMOS tehnologiju u istočnoj Evropi, a onda je otišao u Švajcarsku. Tamo je najpre radio za Landis+Gyr’ potom je bio profesor na EPFL-u u Lozani, a sada je u penziji“, navodi naš sagovornik.
Integrisani magnetni senzori
Blagojević ističe da senzori koje Senis proizvodi imaju široku primenu u automobilskoj industriji.
„Jedan moderan automobil ima više stotina senzora i uglavnom su svi beskontaktni. Primera radi, imate magnet koji se pomera i senzor koji meri njegov položaj. Tako, u papučici za gas imate magnet koji se pomeri i senzor koji meri položaj tog magneta. Za staklo na vratima koje se podiže i spušta, prikačen je magnet i senzor beleži da li je staklo podignuto ili spušteno. Senzori u sedištu registruju da li je sedište pomereno napred ili nazad. Senzor u volanu beleži položaj volana da bi kompjuter u automobilu znao kako upravljate i da bi mogao da iskoriguje sve to. Senzori su u točkovima, u motoru automobila... Svi oni su uglavnom danas Holovi senzori, zato što se lako integrišu u silicijumskoj tehnologiji“, ukazuje Blagojević.
On dodaje da njihovi istraživači dizajniraju Holove komponente u silicijumu, a nakon toga dizajniraju i kompletno integrisano kolo koje obrađuje signal sa Holovih elemenata, tako da korisnik na kraju dobije napon koji je proporcionalan, recimo, polju ili je čak digitalizovan i izlazi kao digitalna cifra iz senzora.
„Imamo familiju svojih integrisanih kola. Imamo, recimo, čip namenjen magnetometriji. On meri sve tri komponente magnetnog polja i temperaturu, a njegove dimenzije su dva puta dva milimetra. Imamo čip namenjen merenju ugla, koji se primenjuje u magnetnim enkoderima. Razvili smo čip za merenje struje, ponovo korišćenjem Holovog efekta. Merimo struju koja protiče kroz neki provodnik, a pri tome ne vršimo prekid strujnog kola, nego je dovoljno da priđemo blizu provodnika i da merimo magnetno polje koje stvara struja koja protiče kroz provodnik. Na osnovu toga, beskontaktno dobijamo informaciju o struji, odnosno nemamo problem galvanskog izolovanja i ne moramo da prekidamo strujno kolo. Taj čip je specifičan, jer može da meri i jednosmernu struju i naizmenične frekvencije do jednog megaherca“, objašnjava Blagojević.
Uređaji čuveni po preciznosti
Čipovima koje izrađuju, dodaju spoljašnju elektroniku i prave instrumente koji korisnicima daju informacije o magnetnom polju.
„Kada je izlazna veličina uređaja napon proporcionalan magnetnom polju, te uređaje nazivamo pretvarači, kada je izlaz digitalni signal ili displej, te uređaje nazivamo teslametrima”, objašnjava Blagojević.
U kompaniji prave i kompletne mašine koje služe za skeniranje, odnosno mapiranje magnetnih polja. Senis za sada ne pravi velike serije, već precizne uređaje.
Blagojević tvrdi da je njihov teslametar 3MH6-E, trenutno najprecizniji uređaj koji postoji na tržištu. Jedan od njihovih najnovijih proizvoda je i 3D magnetna kamera sa 128x128 piksela, od kojih je svaki piksel 3D. Pre izuma te kamere, postojala je samo 1D magnetna kamera jedne konkurentske firme, navodi Blagojević i dodaje:
„Svi u automobilskoj industriji u Evropi koriste našu tehnologiju za kontrolu svojih uređaja. Druga branša su firme koje proizvode električne mašine, poput velikih hidrogeneratora, turbogeneratora i elektromotora. Svi oni žele da mere magnetno polje, najčešće između rotora i statora, i zato im pravimo minijaturne senzore koji mogu da uđu u male procepe koji su ispod jednog milimetra ili ispod pola milimetra. Ti senzori mere magnetno polje direktno u motorima. To sad postaje važno i za električne automobile, jer i oni imaju elektromotore. Naši veliki kupci su i istraživački instituti, pre svega instituti fizike. Svi instituti koji rade sa akceleratorima širom sveta, od nas kupuju opremu za podešavanje uređaja u akceleratorima“.
Sagovornik B&F ukazuje da su informacije o jačini magnetnog polja od izuzetnog značaja proizvođačima električnih mašina i drugih uređaja, da bi mogli njima da upravljaju ili optimizuju konstrukciju.
Poslednjih godina, Senis najviše svojih proizvoda prodaje u Kini, Indiji i SAD, dok je u Evropi sve manje kupaca, napominje Blagojević. U Srbiji skoro 20 godina nisu ništa prodali, ali ni u susednim zemljama, osim u Sloveniji. Ipak, tokom poslednjih nekoliko godina prodali su nekolicinu mašina i uređaja na domaćem tržištu, što je po mišljenju direktora znak da se i ovde privreda razvija.
Kvalitetni inženjeri elektronike retki i u svetu
Stručnjaci Senisa ne misle da žive na lvoorikama. Nameravaju da u narednim godinama razviju još neke nove proizvode, kao što je magnetna kamera za brzo testiranje. "Nadamo se da će to doprineti da zaposlimo još ljudi, ali najveći problem je to što nema inženjera elektronike. Mladi ljudi koji sada studiraju uglavnom se bave softverom. Elektronikom se retko ko bavi, a stručnjaci za analognu elektroniku koja je za nas ključna su retki i u svetu. Mi angažujemo ljude u Kanadi, Indiji, Pakistanu i Nemačkoj da rade za nas. Širom sveta tražimo inženjere elektronike, jer ovde ne možemo da ih nađemo“, ističe Blagojević.
Dodatni problem je taj što je kvalitet takvih kadrova opao od kada se na fakultetima primenjuje Bolonjska deklaracija, koja je uslovila da Elektronski fakultet sa pet godina bude sveden na četiri godine i da svi ispiti budu jednosemestralni, ukazuje Blagojević.
„Nekada je inženjer elektronike koji dođe u fabriku posle pet-šest meseci od zaposlenja, mogao da počne samostalno da radi. Sada to ne može ni posle godinu dana. Veoma je teško da prepoznate među mladim ljudima ko je sposoban i da počnete da ulažete u njega, ali i tada postoji rizik da kada nešto nauči ode iz firme, jer će verovatno biti bolje plaćen u Nemačkoj, Americi, Austriji… Ali, taj problem postoji u celoj Evropi“, zaključuje direktor Senisa.
