- Guverneri Federalni rezervi smatraju da treba sačekati sa smanjenjem kamata kako bi se procenio uticaj carina na inflaciju pa će tržište na promenu čekati najverovatnije do septembra.b
Referentna kamatna stopa na finansijskom tržištu SAD ostaje u rasponu od 4,25% do 4,5%, odlučili su zvaničnici Federalnih rezervi. Nastavak statusa kvo u 2025. godini u Fedu opravdavaju time da iako je uočeno usporavanje američke privrede, što bi moglo da ih navede da u budućnosti snize troškove zaduživanja, tek treba da se vide posledice povećanih carinskih stopa aktuelne administracije predsednika Donalda Trampa.
"Iako promene u neto izvozu i dalje utiču na podatke, nedavni pokazatelji sugerišu da je rast ekonomske aktivnosti usporen u prvoj polovini godine", navodi se u saopštenju, prenosi Blumberg Adrija.
Za snižavanje kamatnih stopa od 25 baznih poena u Komitetu za otvoreno tržište (FOMC) glasali su guverneri Kristofer Valer i Mišel Bouman, i to je prvi put od 1993. da su dva člana Odbora guvernera glasala protiv odluke saveta guvernera koji čine sedam guvernera Feda i rotirajućih pet od dvanaest predsednika regionalnih banaka sistema FOMC.
Većina donosioca odluka u Fedu smatra da treba sačekati sa smanjenjem kamata kako bi se procenio uticaj carina na inflaciju. Nekoliko njih je takođe naglasilo da jako tržište rada dozvoljava da sačekaju još malo pre nego što snize kamatne stope.
Stalan pritisak iz Ovalne sobe
Američki predsednik Donald Trump je nastavio da pritiska Fed da smanji kamatne stope, mada je "spustio loptu" što se tiče smenjivanja njegovog čelnika Džeroma Pauela.
Tramp je prošle nedelje posetio sedište Feda u Vašingtonu i iskoristio objavu podataka o ekonomskom rastu u drugom kvartalu da pozove na niže kamatne stope kako bi olakšao kupovinu i refinansiranje domova.
Tramp je u objavi na društvenim mrežama pohvalio rast BDP-a, smatrajući ga boljim od očekivanog i sugerisao je da bi Fed trebalo da smanji kamate, uprkos mogućim inflacionim rizicima. Predložio je da se kamate spuste sa trenutnog opsega od 4,25-4,50 odsto na 1%, što je "drastičan korak u odnosu na trenutnu ekonomsku situaciju".
Tržišta očekuju eventualno smanjenje kamatnih stopa u septembru, što bi bilo u skladu sa trenutnim projekcijama Feda za dve nove redukcije do kraja godine.
Zvaničnici američke centralne banke su i ovog puta ponovili stav da je tržište rada "jako", a inflacija "donekle povišena". Izostavljena je ranija tvrdnja da se ublažava povišena ekonomska neizvesnost, već su samo podsetili da je povišena.
Nepoznat uticaj carina
Mesecima unazad, zvaničnici Feda pripremaju se za rast nezaposlenosti i inflacije, što je očekivana posledica niza agresivnog povećanja carina, koje je uvela Trampova administracija.
Podaci objavljeni u sredu pokazali su da je bruto domaći proizvod ipak porastao za 3% u drugom kvartalu, nakon što je u prethodnom periodu zabeležen pad od 0,5%.
Do ove promene došlo je pre svega zbog unapred uvezenih proizvoda u prvom kvartalu, kako bi se izbegli efekti carina. Potrošnja građana rasla je najsporijim tempom u uzastopnim kvartalima još od početka pandemije. Međutim, carine za sada nisu imale značajan uticaj na inflaciju i podatke o zaposlenosti.
Inflacija je bila ispod očekivanja peti mesec zaredom u junu, iako su skočile cene robe direktno pogođene carine, uključujući igračke, odeću i elektroniku.
Nezaposlenost je pala na 4,1 odsto, pošto je smanjen broj imigranata doveo do opadanja ponude radne snage.
U junu su projekcije pokazale da su dva donosioca odluka predvidela tri smanjenja ove godine, dok je još osam očekivalo po dva smanjenja. Investitori su očekivali da će kamatne stope ostati nepromenjene, ali postoji 60 odsto šanse za smanjenje u septembru.
