Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Strategiju nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije za period od 2026. do 2030. godine, kojom se utvrđuju prioriteti naučnog i tehnološkog razvoja, kao i mere za dalje unapređenje naučnoistraživačkog i inovacionog sistema. Šta kažu kritike?
Cilj je, kaže se u obrazloženju, da se dodatno ojača naučnoistraživački potencijal Srbije, unaprede istraživačka infrastruktura i međunarodna saradnja, podstakne povezivanje nauke i privrede i doprinese razvoju inovacija i transferu znanja i tehnologija.
Posebna pažnja biće posvećena razvoju mladih istraživača i unapređenju uslova za naučnoistraživački rad, kao i stvaranju uslova za veće učešće Srbije u međunarodnim i evropskim programima i projektima, saopšteno je iz Vlade.
Nova Strategija nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije za period 2026–2030. godine (sa Akcionim planom za 2026–2028) nastavlja se na prethodnu strategiju „Moć znanja“ (2021–2025). Dokument je prošao javnu raspravu (april i jul 2026).
Ključne novine i prioritete u odnosu na prethodni period
Prethodna strategija je stabilizovala sistem i povećala broj istraživača, ali nije u potpunosti ostvarila ambiciozne ciljeve transformacije u inovacionu ekonomiju. Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj ocenio je da su mnogi ciljevi delimično ispunjeni, da je uticaj na privredne inovacije slab, a komercijalizacija rezultata istraživanja nedovoljna (patenti i tehnička unapređenja čine samo oko 1,2 % rezultata).
Šta je novo?
- Povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj – Cilj je da ukupna izdvajanja dostignu 1,1 % BDP-a do 2029. godine (rast od oko 10 % u odnosu na tadašnji nivo od 0,95 % BDP-a u 2024). To je i dalje znatno ispod proseca EU (oko 2,26 %), ali iznad nekih zemalja regiona (Bugarska, Rumunija).
- Naglašava se potreba za strateškim povećanjem ulaganja radi konkurentnosti.Jače povezivanje nauke i privrede – Najveći istaknuti nedostatak prethodnog perioda. Nova strategija stavlja veći akcenat na komercijalizaciju rezultata, transfer tehnologije, industrijske doktorate, saradnju preko fondova (Fond za nauku i Fond za inovacionu delatnost) i programe poput „Nauka za privredu“. Cilj je da rezultati istraživanja više doprinose privrednom rastu, novim investicijama i konkurentnosti.
- Finansiranje po zasluzi i fleksibilniji model – Kombinovano institucionalno i projektno finansiranje, sa usmeravanjem sredstava prema istraživačima i organizacijama koji postižu merljivu izvrsnost. Cilj je povećanje udela projektnog finansiranja (koji je 2023. bio samo oko 7,4 %).
- Ljudski resursi – Nastavak rasta broja istraživača (već dostignuto preko 19.000), ali sa fokusom na povećanje broja doktoranada (Srbija zaostaje za EU prosekom), privlačenje povratnika iz dijaspore i jačanje učešća poslovnog sektora (trenutno oko 15 % istraživača).
- Prioritetne oblasti – Poseban fokus na digitalizaciju, veštačku inteligenciju, održivi razvoj, energetiku, zdravstvo i rešavanje globalnih izazova. Strategija se usklađuje sa pametnom specijalizacijom, strategijom AI (2025–2030) i drugim dokumentima. Cilj je bolje uključivanje u Evropski istraživački prostor (Horizon Europe i sl.).
- Akcioni plan 2026–2028 – Konkretne mere i aktivnosti za prve tri godine, sa praćenjem napretka.
Stagnacija „porepoznata“ ali njeni uzorci i dalje opstaju
Strategija prepoznaje stagnaciju u delu pokazatelja (npr. udeo privatnog sektora, komercijalizacija) i postavlja realističnije, ali i dalje ambiciozne ciljeve. Deo akademske zajednice i sindikata ukazivao je tokom rasprave na potrebu za većim finansiranjem, boljom transparentnošću i jasnijim merama za uslove rada istraživača.
Strategija treba da posluži kao okvir za budžetske odluke, programe fondova i saradnju sa privredom u narednom petogodišnjem periodu.
Prošireni deo o kritikama Strategije nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije 2026–2030.
Predlog Strategije naišao je na značajne kritike iz akademske zajednice, sindikata i stručnih krugova. Glavne zamerke odnose se na nedostatak realističnih finansijskih mera, transparentnost procesa izrade, uslove rada istraživača i dugoročnu održivost ciljeva.
1. Nedostatak realističnog finansiranja i ambicioznost bez sredstava
Najčešća kritika je da Strategija postavlja ambiciozne ciljeve (npr. dostizanje 1,1 % BDP-a za istraživanje i razvoj do 2029), ali ne predviđa dovoljno konkretnih i održivih izvora finansiranja. Akademici ističu da je dokument „ambiciozan u idejama, ali mu nedostaju realistične mere i novac za postizanje ciljeva“.
U kontekstu stagnacije izdvajanja (oko 0,95 % BDP-a u 2024) i problema sa Fondom za nauku (koji je u određenim periodima bio u „pauzi“ zbog kašnjenja u evaluaciji projekata i neizvesnosti oko nastavka finansiranja), kritičari smatraju da cilj od 1,1 % nije dovoljno ambiciozan u odnosu na EU prosek (preko 2 %), a ni realno ostvariv bez značajnog povećanja budžetskih sredstava i privatnih investicija.
2. Proces izrade i javna rasprava – nedovoljna transparentnost
Javna konsultacija i rasprava opisani su kao „gotovo nevidljivi“ i ishitreni. Slobodan Bubnjević (Institut za fiziku) istakao je da je šteta što se tako važan dokument nije razvijao transparentnije i u bližoj saradnji sa naučnom zajednicom. Kritike su se odnosile i na politički kontekst (nestabilnost i turbulencije) u kojem je dokument nastajao, što je, po mišljenju mnogih, umanjilo kvalitet dijaloga.
3. Stav Sindikata nauke Srbije
Sindikat nauke Srbije usvojio je formalni stav o Predlogu Strategije (jun 2026) i dostavio ga Ministarstvu. U dokumentu se ističe niz problema:
- Finansiranje nauke – nedovoljno jasno i stabilno;
- Uslovi rada zaposlenih – plate, opterećenje, stabilnost ugovora;
- Položaj mladih istraživača – nedovoljna podrška i perspektiva;
- Sistem vrednovanja naučnog rada – potreba za pravednijim i transparentnijim kriterijumima;
- Uloga zaposlenih i njihovih predstavnika u upravljanju naučnim sistemom – nedovoljno učešće.
Sindikat je tražio da se ova pitanja tretiraju kao sastavni deo rasprave o budućnosti naučnog sistema, a ne kao sporedna tema.
4. Ostale zamerke akademske zajednice
Prethodna strategija („Moć znanja“ 2021–2025) već je pokazala ograničen uspeh u povezivanju nauke i privrede i komercijalizaciji rezultata. Nova strategija, iako naglašava ove oblasti, ne nudi dovoljno konkretnih mehanizama da se izbegne ponavljanje istih slabosti.
- Slabiji uticaj na privredne inovacije i nizak udeo privatnog sektora u istraživanjima ostaju hronični problemi.
- Postoje zabrinutosti da se ciljevi internacionalizacije (Horizon Europe, Open Science Cloud itd.) neće ostvariti bez paralelnih domaćih investicija i boljih uslova rada.
Većina kritičara ne osporava same ciljeve Strategije (jačanje sistema, povezivanje sa privredom, internacionalizacija), već smatra da dokument ostaje previše opšti i da mu nedostaju jasni mehanizmi finansiranja, praćenja i odgovornosti. U uslovima ograničenih budžetskih mogućnosti i problema sa projektnim finansiranjem, postoji rizik da Strategija ostane više deklarativna nego transformativna.
