Ruski proizvođač automobila Moskvič, na onašim prostoima poznat iz vremena sovjetskog komunizma (čuvena filmska replika „Koji je to auto bolji od ’moskviča’?!“) planira proizvodnju svog prvog hibridnog vozila na bazi novog krosovera M70. DA li če „ponovo“ biti zanimljiv u Srbiji?
Prvi hibrid ruskog proizvođača najavila je izvršna direktorka kompanije, Jelena Frolova, na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.
Kako je navela, proizvodnja je planirana za 2027. godinu, a fabrika pokušava da dodatno ubrza razvoj, prenosi Tass.
Proizvodnja krosovera M70 i M90 počela je u decembru 2025. godine, dok je prodaja startovala u martu ove godine. Cena modela M70, uz sve popuste i specijalne ponude, počinje od 2,7 miliona rubalja, odnosno oko 26.800 evra, dok M90 košta od 3,9 miliona rubalja, odnosno oko 38.800 evra.
Moskvič očekuje da će u septembru prodati između 1.200 i 1.500 automobila, nakon što je u avgustu prodao oko 1.200 vozila.
Fabrika za celu 2026. godinu planira proizvodnju od više od 20.000 automobila, od čega bi između 5.000 i 6.000 trebalo da budu modeli nove M linije, odnosno M70 i M90.
Pojam automobila za prve jugoslovenske posleratne generacije
Moskvič je za današnje kupce automobila u Srbiji (japanskih brendova kod novih i nemačkih kod polovnih vozila) sušta egzotika ali ima korena na ovom tržištu.
Prvo ga je proizvodila moskovska fabrika poznata pod nazivima MZMA, a od 1968. AZLK (Автомобильный завод имени Ленинского комсомола), gde se dnas sklapaju automobili na platformi kinesske kompanije JAC.
Fabrika je nastala iz predratne tvornice KIM, a 1946. je, koristeći zaplenjenu opremu iz Opelove fabrike u Brandenburgu, počela da proizvodi Moskvič 400 – kopiju Opel Kadetta K38.
Kod nas su se najviše vozile kasnije, "amerikanizovane" generacije – modeli 402 iz sredine pedesetih, te 408 i 412 iz šezdesetih, pri čemu je 412 koristio kopirani BMW-ov motor od 1500 kubika, a upravo su te generacije ušle u lokalnu legendu prvenstveno zahvaljujući kultnom filmu "Balkanski špijun".
Krajem osamdesetih na tržište je stigao i moderniji hečbek Moskvič 2141 "Aleko" – prvi sovjetski Moskvič s prednjim pogonom.
Moskvič je u drugoj polovini prošlog veka na tržištu SFRJ držao cenovnu poziciju odmah posle/iznad domaće „zastave 101“ (popularnog "keca"). Prostrani hečbek „moskvič aleko“ mogao se kupiti za 42 prosečne plate, dok je nešto "sofisticiranija" ruska konkurencija „lada samara“ koštala 54 plate.
Za poređenje, najjeftiniji „yugo koral 45“ zahtevao je prikupljanje 30 plata, „fijat 126“ samo 19, a „kec“ tri godine i dva meseca rada.
Jaka istočna konkurencija
Vozni park u bivšoj Jugoslaviji bio je prilično šarolik i pored dominacije kragujevačke Zastave – bilo je tu istočnonemačkih „trabanata“ i „vartburga“, ali i čehoslovačkih „škoda“ koje su važile za kvalitetnije.
Međutim, sovjetska „lada 1300“ (derivat „fijhata 124“, prilagođen ruskim putevima i zimama) bila je ubedljivo najrasprostranjeniji automobil iz Istočnog bloka na jugoslovenskim putevima.
Kult(ur)ni značaj
Najjača asocijacija na Moskvič kod nas ostaje ona filmska. U jednoj od upečatljivih sceni filma "Balkanski špijun" Bata Stojković kao Ilija Čvorović izgovara čuvenu rečenicu "Koja su kola to bolja od ’moskviča’!?".
Manje poznat, ali slikovit detalj je da je „moskvič“ bio i naziv za dečje automobile na pedale sovjetske proizvodnje koji su masovno stizali i na naše prostore.
