Pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Darko Vučetić izabran je za kopredsedavajućeg Komiteta Ujedinjenih nacija za upravljanje geoprostornim informacijama za Evropu (UN-GGIM Europe), čime je Srbija prvi put dobila rukovodeću poziciju u najvišem regionalnom telu Ujedinjenih nacija zaduženom za geoprostorne informacije, katastar i geodeziju.
Kako je saopštio Republički geodetski zavod (RGZ), Vučetić je jednoglasno izabran glasovima predstavnika evropskih država na 13. plenarnoj sednici UN-GGIM Europe održanoj u Ženevi. Tokom naredne tri godine funkciju kopredsedavajućeg obavljaće zajedno sa Džejmsom Norisom iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Iako ova vest na prvi pogled može delovati kao stručna tema namenjena uskom krugu geodeta i stručnjaka za katastar, njen značaj daleko prevazilazi okvire jedne profesije. Reč je o poziciji koja Srbiji donosi veću vidljivost i uticaj u kreiranju evropskih i globalnih politika u oblasti geoprostornih podataka, digitalne administracije, upravljanja zemljištem i razvoja savremene infrastrukture podataka.
Šta je UN-GGIM Europe i zašto je važan?
UN-GGIM (United Nations Global Geospatial Information Management) predstavlja globalnu inicijativu Ujedinjenih nacija koja okuplja države članice sa ciljem razvoja zajedničkih politika, standarda i strategija za upravljanje geoprostornim informacijama.
Regionalni komitet za Evropu, UN-GGIM Europe, koordinira aktivnosti evropskih država u oblastima koje danas imaju sve veći značaj za ekonomiju, javnu upravu i održivi razvoj. To uključuje katastar nepokretnosti, zemljišne registre, digitalne mape, satelitske podatke, prostorno planiranje, upravljanje infrastrukturom, zaštitu životne sredine i razvoj pametnih gradova.
Geoprostorni podaci postali su jedna od ključnih komponenti moderne ekonomije. Oni se koriste u saobraćaju, energetici, poljoprivredi, građevinarstvu, telekomunikacijama, upravljanju prirodnim resursima, pa čak i u razvoju sistema veštačke inteligencije koji zavise od preciznih prostornih informacija.
Zbog toga se odluke koje nastaju u okviru UN-GGIM sve više posmatraju kao deo šire digitalne i razvojne politike država.
Priznanje za Srbiju i njen katastar
U saopštenju RGZ-a navodi se da izbor Darka Vučetića predstavlja značajno međunarodno priznanje za Republiku Srbiju i potvrdu stručnog ugleda koji srpski katastar uživa među evropskim institucijama i ekspertima.
Vučetić je godinama aktivan u najvažnijim međunarodnim organizacijama iz oblasti zemljišne administracije i geoprostornih informacija. Tokom dosadašnje karijere bio je član Izvršnog komiteta UN-GGIM Europe, član Biroa Radne grupe za zemljišnu administraciju pri Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE WPLA), kao i član upravnog odbora organizacije EuroGeographics, koja okuplja nacionalne kartografske i katastarske institucije širom Evrope.
U RGZ-u ističu da izbor predstavlja i priznanje njegovom dugogodišnjem radu na modernizaciji katastra u Srbiji, razvoju geoprostornih informacija i digitalnoj transformaciji javne uprave.
Poslednjih godina Srbija je sprovela niz projekata digitalizacije katastarskih usluga, elektronske razmene podataka i unapređenja geoprostorne infrastrukture, što je u međunarodnim stručnim krugovima često predstavljano kao primer modernizacije javnih servisa.
Šta Srbija dobija ovom pozicijom?
Izbor predstavnika Srbije na jednu od vodećih funkcija u evropskoj strukturi Ujedinjenih nacija ne znači automatski finansijske benefite niti posebna izvršna ovlašćenja. Međutim, značaj ove funkcije ogleda se u mogućnosti da Srbija bude aktivno uključena u donošenje odluka koje će oblikovati budući razvoj geoprostornih sistema u Evropi.
To podrazumeva veći uticaj na definisanje standarda za razmenu i korišćenje prostornih podataka, lakši pristup međunarodnim projektima, intenzivniju saradnju sa evropskim institucijama i veću vidljivost domaćih stručnjaka u međunarodnim forumima.
U praksi, geoprostorne informacije predstavljaju osnovu za brojne razvojne politike. Bez kvalitetnih prostornih podataka teško je planirati izgradnju puteva, železnica, energetskih objekata, industrijskih zona ili stambenih naselja. Jednako su važne za upravljanje poljoprivrednim zemljištem, zaštitu životne sredine, reagovanje u vanrednim situacijama i razvoj pametnih gradova.
Zato se geoprostorna infrastruktura danas smatra jednim od temelja digitalne ekonomije.
Geoprostorni podaci kao nova razvojna infrastruktura
U eri ubrzane digitalizacije geoprostorni podaci postaju resurs čija vrednost konstantno raste. Evropske institucije poslednjih godina intenzivno rade na usklađivanju standarda i stvaranju jedinstvenog okvira za razmenu prostornih informacija među državama.
Istovremeno, razvoj veštačke inteligencije, autonomnih sistema, digitalnih mapa i naprednih logističkih mreža dodatno povećava značaj kvalitetnih geoprostornih podataka.
Zbog toga stručnjaci ocenjuju da uloga tela poput UN-GGIM Europe prevazilazi klasične geodetske poslove i sve više zadire u oblasti digitalne transformacije, tehnološkog razvoja i ekonomskog planiranja.
U tom kontekstu, izbor Darka Vučetića za kopredsedavajućeg evropskog komiteta Ujedinjenih nacija predstavlja priliku da Srbija bude prisutnija u procesima koji će određivati buduća pravila i standarde upravljanja geoprostornim informacijama na evropskom nivou.
Veća međunarodna vidljivost Srbije
Preuzimanjem funkcije kopredsedavajućeg, Srbija će tokom naredne tri godine imati priliku da aktivno učestvuje u usmeravanju rada jednog od najvažnijih međunarodnih tela u ovoj oblasti.
Za zemlju koja nastoji da ubrza digitalnu transformaciju javne uprave, unapredi upravljanje zemljištem i poveća efikasnost administrativnih procedura, ovakva pozicija predstavlja dodatnu potvrdu da domaće institucije i stručnjaci postaju prepoznati i van nacionalnih okvira.
Istovremeno, to je i signal da se pitanja katastra, geoprostornih podataka i digitalne infrastrukture više ne posmatraju samo kao tehnička tema, već kao važan deo ukupnog ekonomskog razvoja i konkurentnosti države.
Izbor Darka Vučetića za kopredsedavajućeg UN-GGIM Europe zato nije samo lično profesionalno priznanje, već i događaj koji Srbiji donosi veću vidljivost i mogućnost da učestvuje u oblikovanju politika koje će imati dugoročni uticaj na digitalni i infrastrukturni razvoj Evrope.
