Kada novca ponestane, mali preduzetnici u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama radije stežu sopstveni kaiš nego što traže svež kapital spolja.
Do ovog zaključka došla je studija finansijske kompanije Qonto u kojoj je učestvovalo skoro 1.700 vlasnika firmi u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji.
Gotovo polovina, odnosno 46 odsto, samostalnih preduzetnika i mikropreduzeća smanjila je sopstvenu platu ili je potpuno obustavila u poslednjih 12 meseci da održi poslovanje, prenosi DPA.
Nemačka je po toj vrednosti tačno na proseku. Posebno su teško pogođeni osnivači u početnoj fazi. Kod preduzeća koja su na tržištu tek šest do 12 meseci, taj udeo raste na 71 odsto.
Eksterno finansiranje nikada nije koristilo 45 odsto evropskih firmi koje je obuhvatila studija. U Nemačkoj i Španiji je uzdržavanje najviše, 50 odsto.
Problemi s finansiranjem ne mogu se objasniti samo nedostatkom ponuda, već imaju duboke kulturne i psihološke uzroke, navodi se u studiji. Naime, „dugovi su često povezani sa stidom i smatraju se mrljom.“
Uzimanje tuđeg kapitala je za 36 odsto malih preduzetnika jasan znak lošeg finansijskog upravljanja preduzećem. U Nemačkoj ta vrednost iznosi 27 odsto, dok je u Francuskoj najviša i dostiže 41 odsto.
U izbegavanju kredita značajnu ulogu ima strah od gubitka kontrole. Trećina ispitanika, odnosno 33 odsto, strahuje da spoljni finansijeri mogu da ih ograniče u slobodi odlučivanja.
Iza toga stoji snažna težnja ka nezavisnosti – 77 odsto ispitanika je reklo da su ponosni što svoje preduzeće vode potpuno bez spoljne pomoći.
U Nemačkoj 62 odsto firmi bez finansiranja jednostavno navodi da ne vidi potrebu za kreditima, što je najviša vrednost u poređenju četiri zemlje Evropske unije.
