Kada se govori o najuticajnijim ekonomistima današnjice, ime Danija Rodrika zauzima posebno mesto. Profesor međunarodne političke ekonomije na Harvard univerzitetu već decenijama oblikuje globalnu debatu o trgovini, industrijskoj politici, ekonomskom razvoju i budućnosti globalizacije.
Rodrik je poznat po tome što je među prvima doveo u pitanje dominantno uverenje da je sve veća globalizacija uvek i bezuslovno korisna. Njegove ideje imale su snažan uticaj na kreatore ekonomskih politika širom sveta, a danas se smatra jednim od ključnih mislilaca koji su najavili povratak industrijske politike, strateških državnih investicija i aktivnije uloge države u ekonomiji.
Na 21. Svetskom kongresu ekonomista, održanom u Beogradu, Rodrik je ponovo skrenuo pažnju na izazove sa kojima se suočava svetska ekonomija, upozoravajući da se globalni poredak nalazi na prekretnici između tri moguća scenarija - dobrog, lošeg i "ružnog".
Ekonomista koji je promenio pogled na globalizaciju
Rođen u Istanbulu, Rodrik je akademsku karijeru izgradio u Sjedinjenim Američkim Državama, a međunarodnu reputaciju stekao je istraživanjima o odnosu između globalnih tržišta, nacionalnih ekonomskih politika i demokratskih institucija.
Njegova najpoznatija teorija je takozvana "trilema globalizacije", prema kojoj nije moguće istovremeno ostvariti duboku ekonomsku globalizaciju, punu nacionalnu suverenost i potpunu demokratsku kontrolu. Po Rodriku, države mogu u potpunosti da imaju samo dve od te tri komponente, dok treća nužno trpi određena ograničenja.
Zbog takvih stavova često je opisivan kao jedan od najuticajnijih kritičara neoliberalnog modela globalizacije, iako nikada nije zagovarao zatvaranje ekonomija niti odustajanje od međunarodne trgovine. Njegova osnovna poruka jeste da tržišta mogu uspešno da funkcionišu samo uz snažne institucije, kvalitetnu državnu upravu i politike koje vode računa o društvenoj koheziji.
Tri moguća scenarija za svetsku ekonomiju
Govoreći na plenarnom panelu "Novi globalni ekonomski poredak" u Sava centru, Rodrik je ocenio da se svet trenutno nalazi u periodu tranzicije i da još nije jasno kojim putem će krenuti globalna ekonomija.
Prema njegovim rečima, postoji "loš" scenario koji podrazumeva povratak uslovima iz međuratnog perioda, odnosno ekstremnom bilateralizmu, fragmentaciji i ozbiljnom padu međunarodne trgovine. Ipak, smatra da je takav razvoj događaja malo verovatan jer je savremena svetska ekonomija duboko integrisana, a troškovi takvog raspada bili bi ogromni.
Mnogo verovatnijim smatra ono što naziva "ružnim" scenarijem.
U tom slučaju geopolitičke tenzije postale bi dominantan okvir za donošenje ekonomskih odluka. Umesto da države međunarodnu trgovinu posmatraju kao proces u kojem svi mogu da ostvare korist, ekonomija bi sve više postajala instrument političkog nadmetanja.
Rodrik upozorava da geopolitika funkcioniše po logici nultog zbira - ono što jedna strana dobije, druga gubi. Ukoliko takav način razmišljanja postane dominantan, međunarodna ekonomska saradnja mogla bi da bude zamenjena ekonomskim pritiscima, sankcijama, trgovinskim blokovima i korišćenjem ekonomskih veza kao sredstva političkog uticaja.
"Ako geopolitika postane dominantan okvir, onda ekonomska interakcija postaje oružje", upozorio je Rodrik.
Povratak Bretonvudskom sistemu
Kao najpoželjniji ishod, Rodrik vidi ono što naziva "dobrim" scenarijem, odnosno svojevrsni povratak principima koji su karakterisali period nakon Drugog svetskog rata i uspostavljanja Bretonvudskog sistema.
Prema njegovom viđenju, taj period odlikovala je znatno bolja ravnoteža između međunarodne ekonomske saradnje i prava država da vode sopstvene razvojne, socijalne i industrijske politike.
Takav model omogućavao je istovremeno jačanje međunarodne trgovine i očuvanje domaćih ekonomskih prioriteta, što Rodrik smatra važnom lekcijom i za današnje vreme.
Ipak, nije želeo da prognozira koji će scenario prevladati.
"U zavisnosti od toga na kojoj strani kreveta se probudim, mislim da li ćemo završiti u ružnom ili u dobrom scenariju", rekao je Rodrik, ocenjujući da se svet danas nalazi u trenutku dubokih promena čiji ishod još nije izvestan.
Zašto njegove poruke privlače pažnju
Rodrikove ocene imaju posebnu težinu jer dolaze od ekonomiste koji je godinama upozoravao na posledice nekontrolisane globalizacije, rast nejednakosti i zanemarivanje domaćih razvojnih politika.
Mnoge teme o kojima je govorio pre dve decenije danas se nalaze u središtu ekonomskih strategija najvećih svetskih sila - od industrijske politike i tehnološke konkurencije do pitanja ekonomske bezbednosti i otpornosti lanaca snabdevanja.
Zato se njegove poruke iz Beograda mogu posmatrati ne samo kao analiza trenutnih geopolitičkih tenzija, već i kao upozorenje da će način na koji svet bude uskladio ekonomsku saradnju i političko rivalstvo u velikoj meri odrediti izgled globalnog ekonomskog poretka u narednim decenijama.
