Svet ulazi u period visokih geopolitičkih, tehnoloških i ekonomskih rizika, navodi se u danas objavljenom izveštaju o globalnim rizicima (Global Risks Report 2026) Svetskog ekonomskog foruma (WEF), dok analiza Blumberga kaže da Trampove carine guraju zemlje sve bliže Kini.
Analiza globalnih rizika WEF, u kojoj je učsetvovalo više od 1.300 stručnjaka iz celog sveta (Global Risks Perception Survey, GRPS), obuhvata tri vremenska horizonta: tekuću 2026. godinu, kratkoročnu i srednjoročnu projekciju do 2028. i dugoročnu projekciju do 2036.
Anketa pokazuje da 50 odsto ispitanika očekuje turbulentnu ili dramatičnu situaciju u naredne dve godine, dok se taj procenat povećava na 57 odsto u narednih deset godina, a samo jedan odsto ispitanika predviđa miran globalni tok događaja.
Glavni rizik koji može da izazove globalnu krizu u 2026. su prema mišljenju 18 odsto anketiranih geoekonomski sukobi, a 14 odsto smatra da su to oružani konflikti država.
Takvi sukobi imaju sistemske i dalekosežne posledice i mogu da destabilizuju države i globalnu ekonomiju, a stručnjaci smatraju da predstavljaju veliku pretnju i u narednih nekoliko godina.
Ekonomski rizici brzo rastu, a kombinacija visoke zaduženosti, ekonomskih balona i međunarodnih sukoba može da dodatno uzdrma društva i tržišta, poručuju autori izveštaja.
Lažne informacije i sajber bezbednost su među najvažnijim rizicima u kratkom roku, dok se dugoročno najveći rast beleži kod negativnih posledica veštačke inteligencije, koja može snažno uticati na tržište rada, društvo i globalnu bezbednost.
Socijalna i politička polarizacija raste, dok ekološki rizici, iako i dalje ozbiljni dugoročno, trenutno gube prioritet u očima stručnjaka, navode autori izveštaja.
Ekonomska nejednakost i stalni pritisak na životni standard povećavaju rizik od slabljenja društvenog ugovora, dok ekstremni vremenski događaji i degradacija infrastrukture ostaju ključni dugoročni rizici, navodi se na veb stranici organizacije WEF.
Svet postaje sve konkurentniji i fragmentisaniji, a 68 odsto ispitanika očekuje multipolarnu ili fragmentisanu globalnu politiku u narednih deset godina, dok samo šest predviđa povratak unipolarnog, pravno uređenog svetskog poretka.
Carinski rat SAD sve okreće u istom smeru
Dok se WEF bavio globalnim višestrukim pretnjama, analiza Blumberga se fokusirala na jednu stavku – carinski rat američkog predsednika Donalda Trampa sa praktično celim svetom.
Posledica tog trgovinskog rata, koji pogađa i njegove brojne saveznike, doveo je do sve većeg broja svetskih lidera koji žele da poprave svoje odnose sa Kinom.
U analizi se navodi da je trend poseta stranih lidera Pekingu započeo južnokorejski predsednik Li Dže Mjung koji je posetio Kinu ranije ovog meseca, nakon čega će tu zemlju posetiti kanadski premijer Mark Karni, a nakon njega i britanski premijer Kir Starmer, a očekuje se da će nakon toga u posetu stići i nemački kancelar Fridrih Merc.
Serija poseta najavljena je nakon što je Tramp zaključio carinsko primirje s Kinom.
„Tramp izaziva takozvani 'strah od propuštanja prilike' (Fear of missing out). Njegov pristup nagoni lidere da sarađuju sa (kineskim predsednikom) Si Đinpingom kako ne bi ostali po strani dok Sjedinjene Američke Države i Kina manevrišu“, smatra Nil Tomas iz Centra za analizu Kine na Institutu za politike azijskih društava.
Kako se navodi u analizi, nakon što su Tramp i Si u oktobru zaključili trgovinski sporazum, Peking je pristao na jednogodišnju obustavu strogih kontrola izvoza pojedinih kritičnih minerala, čiji je Kina glavni dobavljač, što je Tramp pozdravio, ali ne i drugi zapadni lideri.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je tokom posete Kini u decembru 2025. da je postignut napredak u dobavljanju retkih zemnih metala od Pekinga, rekavši da je Kina obećala da će biti konstruktivna u pristupu rešenja evropskih porudžbina.
Kako navodi bivši visoki američki diplomata Kurt Tong, više nema razloga da se ne popravljaju odnosi sa Kinom, pogtovo u uslovima niže konfrontacije Vašingtona i Pekinga.
„Mnoge zemlje su zabrinute zbog svojih ekonomskih odnosa sa Kinom, žele da pokušaju da ih oblikuju. To je važna ekonomija i svi treba da posluju sa Kinom“, rekao je Tong.
Mnoge strane vlade gaje zabrinutost zbog toga što Kina preplavljuje njihove ekonomije izvozom, a francuski lider Emanuel Makron opisao je tu situaciju kao "pitanje života ili smrti" za evropsku industriju nakon svoje decembarske posete Pekingu, ali uprkos tome većina zapadnih lidera zauzima pragmatičan pruistup.
Kao primer toga, navodi se to što je predsednik Australije Entoni Albaneze tokom posete Kini 2023. sav fokus sa bezbednosti premestio na obnavljanje trgovine, kao i odluka Evropske unije od ove sedmice da razmotri utvrđivanje minimalnih cena koje bi zamenile tarife nametnute kineskim električnim vozilima od 2024. godine.
Kad je reč o Britaniji, Blumberg ocenjuje da će Starmer pokušati da balansira trgovinsku saradnju s Kinom i pretnju britanskoj nacionalnoj bezbednosti od strane Pekinga, a da planovi o otvaranju nove velike kineske ambasade u Londonu ima veliki potencijal.
Kanadski premijer Mark Karni je nakon bivšeg premijera Džastina Trudoa poboljšao odnose sa Kinom, pri čemu je Trudoov mandat obeležilo veliko neslaganje sa Kinom.
Novi lider Južne Koreje zauzeo je blaži pristup od svog prethodnika i podstakao je Kinu da ukine svoju de fakto zabranu na južnokorejske "K-pop" muzičke izvođače.
Kako 72-godišnji Si malo putuje u inostranstvo, deluje kao da se strani lideri podstiču da češće dolaze u Peking.
„Suočeni sa agresivnim i nepredvidivim ponašanjem SAD na međunarodnoj sceni, mnogi lideri će zaključiti da moraju biti barem u pristojnim odnosima sa Kinom", rekao je profesor političkih odnosa na Dablinskom univerzitetu Aleksandar Dukalskis.
Prema njegovim rečima, za Sija, čija ekonomija traži pokretače rasta, to prestavlja pobedu.
„Kada se vaš neprijatelj bavi samopovređivanjem, samo sedite i uživajte u predstavi“, naveo je on.
