Globalna ekonomija je izdržala trgovinske turbulencije iz prve polovine 2025. godine, ali u narednim kvartalima očekuje se širenje dugoročnih efekata. Rat insolventnosti u Evroipi i nestabilnost kao norma.
Oktobarska Coface analiza rizika fokusira se na rastuće društvene i političke rizike, kao i na strateške izazove sa kojima se suočavaju zemlje Zaliva. U tom kontekstu, Coface je izvršio šet promena u proceni rizika po zemljama (uključujući četiri unapređenja) i 16 promena u proceni sektorskih rizika (uključujući devet unapređenja), prenosi poslovni magazin Biznis i finansije (B&F).
Ključni trendovi:
- Coface prognoza globalnog rasta: +2,6% u 2025, +2,4% u 2026.
- +4% rast broja korporativnih insolventnosti u razvijenim ekonomijama u prvoj polovini 2025.
- Rekordno visok indeks političkog i društvenog rizika Coface-a: 41,1% (+2,8 procentnih poena u odnosu na predpandemijski prosek).
- 70% BDP-a zemalja Zaliva sada dolazi iz ne-naftnog sektora (kraj 2024).
Globalna ekonomija apsorbuje šok novih tarifa
Nakon leta obeleženog trgovinskim sporazumima i postepenim rastom američkih tarifa, globalna ekonomija pokazuje iznenađujuću otpornost. Prosečna stopa američkih tarifa sada iznosi oko 18% (nakon vrhunca od 36% neposredno nakon Dana oslobođenja), što je znatno više od 2,5% iz perioda administracije Bajdena.
Kompanije su uspele da predvide, preusmere i apsorbuju šokove, a američku ekonomiju dodatno podržavaju snažne investicije u veštačku inteligenciju. Ipak, prvi negativni signali u vezi sa aktivnošću, zaposlenošću i inflacijom već se pojavljuju u SAD, što ukazuje na postepeni prenos štetnih efekata carinskih mera na makroekonomiju.
Coface predviđa globalni rast od +2,6% u 2025. – blago revidiran naviše – i +2,4% u 2026. SAD se za sada drže bolje nego što se očekivalo, zahvaljujući domaćoj potražnji, dok se očekuje da Kina nastavi sa usporavanjem, a rast evrozone ostane slab, uprkos (blagom) oporavku u Nemačkoj.
Inflatorni pritisci ostaju niski u kontekstu globalnog usporavanja i pada cena sirovina (energija i hrana), ali neizvesnost ostaje u vezi sa inflacijom u SAD, koja se očekuje oko 4% krajem 2025. ili početkom 2026.
Kada je reč o centralnim bankama, Fed je u septembru nastavio ciklus smanjenja kamatnih stopa, dok je ECB verovatno završila svoj – osim u slučaju naglog pogoršanja aktivnosti – nakon što je postavila depozitnu stopu na 2%.
Na regionalnom nivou, Indija beleži izuzetan rast (+7,6% u prvoj polovini godine), Poljska održava stabilan zamah (+3,4%), dok se izgledi za Afriku poboljšavaju (+4,1% u 2025). Ipak, ekonomska situacija ostaje neizvesna zbog rizika od geopolitičke eskalacije i efekata fiskalne konsolidacije u zemljama koje su je uvele.
Rast insolventnosti: Evropa I Azija na udaru
Broj poslovnih insolventnosti nastavio je da raste tokom 2025. godine. Ukupan indeks za razvijene ekonomije porastao je za 4% u odnosu na 2024, sa izraženim povećanjima u Evropi (+11%) i Azijsko-pacifičkom regionu (+12%), dok Severna Amerika ostaje stabilna. Iako bi niže kamatne stope i lakši pristup kreditima mogli doneti određeno olakšanje u 2026, trenutni trend ukazuje na krhkost preduzeća koja se suočavaju sa visokim troškovima i neizvesnom potražnjom.
Politički i društveni rizik: nestabilnost postaje norma
Coface indeks društvenog i političkog rizika dostigao je rekordnih 41,1%, nadmašujući vrhunac iz pandemijskog perioda i potvrđujući politički rizik kao ključni strukturni parametar globalne ekonomije.
Veliki konflikti i dalje traju, dok se unutrašnje tenzije pojačavaju, posebno u Africi (Burkina Faso, Niger itd.), Pakistanu i Libanu. SAD beleže najizraženiji rast rizika, što je povezano sa rastućom institucionalnom krhkošću i porastom populizma. U Evropi, Francuska se suočava sa velikom i bezpresedanskom političkom krizom. Ovakav kontekst primorava kompanije da budu sve opreznije i da neprestano prilagođavaju svoje strategije
Nafta: Zaliv redefiniše svoju moć
Zemlje Saveta za saradnju u Zalivu (GCC) i dalje su među najdinamičnijim regionima, podstaknute ubrzanom ekonomskom diversifikacijom: ne-naftni sektor će do kraja 2024. činiti gotovo 70% BDP-a. Očekuje se da će rast GCC-a iznositi 3,8% u 2025. i 4% u 2026, uz podršku domaće potražnje i javnih inicijativa (npr. Vizija 2030 u Saudijskoj Arabiji).
Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija privukli su rekordne tokove stranih direktnih investicija (46 i 32 milijarde dolara respektivno u 2024) i jačaju svoju integraciju u globalne lance vrednosti. Ipak, uporna zavisnost od ugljovodonika i produženi pad cena nafte mogli bi oslabiti budžete i odložiti realizaciju nekoliko velikih projekata.
