Mediji u regionu s lakoćom prenose tvrdnju da će se od Beograda do crnogorskog primorja stizati za četiri sata nakon završetka nove deonice auto-puta Beograd-Bar (Južni Jadran). Na papiru, to zvuči kao infrastrukturni iskorak istorijskih razmera ali u praksi računica je složenija a ishod neizvesniji, upozoravaju iz Investitor.me.
Šta se zapravo gradi?
Na srpskoj strani u pripremi je krak auto-puta “Miloš Veliki” od Požege do granice sa Crnom Gorom kod Boljara (106,3 km). Deonica je projektovana za brzine od 100 do 120 km/h i prolazi izuzetno zahtevnim terenom (Golija, Pešter), sa desetinama mostova i tunela.
U Crnoj Gori je u funkciji deonica auto-puta Bar–Boljare Mateševo–Podgorica (oko 41 km), dok se nastavak ka Andrijevici očekuje ove godine, sa rokom završetka do 2030. Deonica Andrijevica–Boljare još nije završena, a od Podgorice do Bara i dalje se vozi magistralom, uglavnom preko tunela Sozina.
Ako se uzme da će kompletna trasa Beograd–Podgorica, jednom kad se završi, imati oko 370 km a čak i da je prosečna brzina 110 km/h (sa velikim usponima to je teško postići a da se poštuje ograničenje brzine), vožnja bi trajala oko 3 sata i 20 minuta. Doda li se još 45 do 50 minuta do Bara, dolazi se do približno 4 sata i 10 ili 15 minuta.
To je u teoriji. U realnosti brzina nije konstantna 120 km/h, tuneli i konfiguracija terena smanjuju prosek, granični prelaz Boljare ostaje faktor, rizika sezonske gužve leti produžavaju putovanje…
Realna projekcija vremena u realnim uslovima (bez letnjih špiceva): je da se od Beograd do Požega ide oko 1h 30min, zatim do Boljara oko 1h. Sa 15–30 min potrošenih na prelazak granica (nema jednog objedinjenog carinskom mesta), od Boljara do Podgorice treba još 1h 30min, do bara dodatnih 45 min.
Zo ukupno daje između 4h 45min i 5h 15min.U sezoni – i više.
Otkud „četiri sata“?
Brojka od četiri sata, koja kruži u javnosti kao „činjenica“, se odnosi verovatno na idealne uslove bez zadržavanja, potpuno završen auto-put na obe strane i maksimalno dozvoljene brzine tokom cele trase.
Bez obzira na marketing, projekat ima ogroman značaj. Srbija završava svoj deo Koridora 11, sever Crne Gore dobija bolju povezanost sa regionom a Luka Bar dobija jaču logističku perspektivu.
Ključno je da se tranzit skraćuje i čini bezbednijim – čak i ako to nije magičnih „četiri sata“.
Za investitore, logistiku i turizam važnije od simbolične brojke je činjenica da se stvara kontinuitet autoputa između Podunavlja i Jadrana. To je strateška promena – bez obzira na satnicu, zaključuju na Investitor.me.
