Svetska proizvodnja sirovog čelika iznosila je u maju 158,8 miliona tona, što je smanjenje od 3,8% u poređenju sa istim periodom prošle godine, objavilo je danas Svetsko udruženje za čelik (World Steel Association - WSA).
Ovo istraživanje obuhvata 70 zemalja, koje podnose izveštaje, što čini približno 98% ukupne svetske proizvodnje sirovog čelika u 2024. godini.
Najviše je u maju proizvela Kina, oko 86,6 miliona tona, što je pad od 6,95% u odnosu na period od pre godinu.
Sledi Indija sa 13,5 miliona tona, uz povećanje od 9,7%, a treći je Japan, koji je proizveo 6,8 miliona tona, što je pad od 4,7%.
Sjedinjene Američke Države su proizvele 7,0 miliona tona uz povećanje od 1,7%, dok se procenjuje da je Rusija napravila 5,8 miliona tona čelika, što je pad od 6,9%.
Naredna mesta zauzimaju Južna Koreja, Turska i Nemačka, koje su imale pad proizvodnje, dok su sledeći listi, Iran i Brazil, zabeležili rast.
Pomoć za tešku industriju
Teške industrije dobiće privremene olakšice za cene električne energije prema novim pravilima Evropske unije o državnoj pomoći, koja će biti objavljena sutra, navedeno je u nacrtu Evropske komisije u koji je Rojters imao uvid.
''Dok se dekarbonizacija elektroenergetskog sistema Unije u potpunosti ne pretvori u niže cene električne energije, industrije unutar Unije će nastaviti da se suočavaju sa višim troškovima u poređenju sa konkurentima u jurisdikcijama sa manje ambicioznim klimatskim politikama“, navodi se u nacrtu.
Kompanije će moći da koriste olakšice za cene električne energije do tri godine, ali ne duže od 31. decembra 2030. godine.
U dokumentu se dodaje da olakšice neće pokrivati više od polovine prosečne godišnje veleprodajne cene i ne više od 50 odsto godišnje potrošnje električne energije kompanije.
Nekom rat, nekom brat
Ači neće čeličane dobit samo direktnu pomoć države, već i posrednu jer ovakvo stanje bi mogle da preokrenu aktuelne geopolitičke promene.
Sukob Zapada s Rusijom, i sve eksplozivnije stanje između Izraela i okolnih zemalja na Bliskom istoku, dovele su do najava velikih budžeta za odbranu, tj. vojsku (čitaj NATO). A to znači i više tenkova, topova, aviona, brodova…
Samo Evropa bi mogla da potroši na odbranu dodatnih 800 milijardi evra. Ova suma uključuje šemu zajma od 150 milijardi evra iz neiskorišćenih sredstava budžeta EU i dodatnih 650 milijardi evra kroz veću fiskalnu fleksibilnost članica, što bi moglo da otključa novu potrošnju.
Na nivou NATO-a, ali i u okviru EU, diskutuje se o povećanju izdataka za odbranu na čak 5% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj cilj podrazumeva da bi 3,5% BDP-a bilo namenjeno osnovnim odbrambenim potrebama, dok bi dodatnih 1,5% išlo na ulaganja u infrastrukturu i "pripremu civilnog društva za potencijalne konflikte".