Evropski berzanski indeksi su danas neujednačeni, a nafta tipa brent je ponovo poskupela na skoro 105 dolara po barelu nakon što je američki predsednik Donald Tramp odbacio odgovor Irana na američki predlog za okončanje sukoba na Bliskom istoku. Šta prate investitori ove nedelje?
„Upravo sam pročitao odgovor takozvanih iranskih 'predstavnika'. Ne sviđa mi se - potpuno je neprihvatljiv“, poručio je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.
Prema podacima sa berzi u 10.00 sati, cena sirove američke nafte WTI je porasla za 3,48% na 98,731 dolar, a evroskse nafte brent za 3,48% na 104,837 dolara.
Vlasti u Teheranu zahtevaju od Vašingtona okončanje rata na svim frontovima i ukidanje sankcija Iranu, saopštila je poluzvanična iranska novinska agencija Tasnim, pozivajući se na informisani izvor.
Evropski fjučersi gasa za jun su se danas na otvaranju holandske TTF platforme prodavali po ceni od 44,925 evra za megavatsat.
Indeks Frankfurtske berze DAX je pao za 0,15% na 24.272,50 poena, francuski CAC 40 za 0,68% na 8.057,32 poena, dok je FTSE 100 porastao za 0,24% na 10.257,55 poena, a moskovski MOEX za 2,21% na 2.655,30 poena.
Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Foreks danas iznosi 1,17678 dolara.
Cena zlata je pala na 4.674,60 dolara za trojku uncu, a cena pšenice porasla na 6,1079 dolar za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Američki berzanski indeks Dau Džons (Dow Jones) je na zatvaranju berzi u petak porastao za 0,02% na 49.609,16 poena, S&P 500 za 0,84% na 7.398,93 poena, a Nasdak (Nasdaq) za 1,71% na 26.247,08 poena.
Smena na čelu Feda
Globalna tržišta će ove nedelje biti fokusirana na razvoj situacije na Bliskom istoku i stabilnost prekida vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, dok će investitori paralelno pratiti ključne podatke o inflaciji, industrijskoj aktivnosti i signalima centralnih banaka.
U Sjedinjenim Američkim Državama, pažnja će biti usmerena na podatke o inflaciji za april, pošto tržište pokušava da proceni sledeće poteze američkih Federalnih rezervi, prenosi Trejding ekonomiks.
Očekuje se ubrzanje godišnje inflacije na 3,4 odsto, što bi bio najviši nivo od aprila 2024. godine, uglavnom zbog rasta cena energenata usled tenzija sa Iranom.
Mesečna inflacija bi, međutim, mogla da uspori sa 0,9 procenata iz marta na 0,6 odsto, dok se očekuje rast bazne inflacije na 0,4 odsto.
Najavljeni su i podaci o proizvođačkim cenama, uvoznim cenama, maloprodaji, industrijskoj proizvodnji i tržištu nekretnina.
Dodatnu pažnju privlači i glasanje u američkom Senatu o nominaciji Kevina Vorša za novog predsednika Federalnih rezervi, pošto mandat aktuelnog predsednika Federalne rezerve Džeroma Pauela ističe 15. maja.
U Evropi će fokus biti na preliminarnim podacima o britanskom BDP-u za prvi kvartal 2026. Očekuje se rast britanske ekonomije od 0,6 odsto na kvartalnom nivou, što bi bio najjači tempo rasta u poslednjih godinu dana, uprkos očekivanom padu aktivnosti tokom marta.
Nemačka će objaviti ZEW indeks ekonomskog raspoloženja, koji bi, prema mišljenju analitičara, mogao da padne četvrti put zaredom zbog geopolitičke neizvesnosti i usporavanja ekonomije.
Evrozona će objaviti industrijsku proizvodnju i drugu procenu privrednog rasta za prvi kvartal 2026.
U Aziji će Kina objaviti podatke o inflaciji, proizvođačkim cenama i monetarnim agregatima, dok će tržišta pratiti i objavu zapisnika sa sastanka centralne banke Japana.
Sezona poslovnih rezultata ostaje važna, posebno u Evropi i Aziji, gde se očekuju izveštaji kompanija kao što su Tensent, Alibaba, Simens, Alijanc i Simens enerdži.
