U Službenom glasniku objavljena odluka Socijalno-ekonomskog saveta iz sredine jula, koja ovime postaje važeća odluka. Poslodavcima zauzvrat smanjeno opterećenje na zarade.
Od 1. oktobra visina minimalne cene rada u Srbiji iznosiće 337 dinara po radnom času bez poreza i doprinosa, objavljeno je u Službenom glasniku.
Kako je navedeno, ovu odluku je doneo Socijalno-ekonomski savet (SES) na sednici održanoj 15. jula 2025.
U Srbiji se trenutno minimalac računa po vrednosti radnog sata od 308 dinara, što znači da je vanredno povećanje (redovno je početkom januara svake godine donelo povišicu od 9,4% i da će time minimalna mesečna zarada za puno radno vreme iznositi više od 500 evra.
Predsedavajuća SES-a i ministarka rada Milica Đurđević Stamenkovski je tada rekla da je odluka o vanrednom povećanju doneta jednoglasno, da je rezultat socijalnog dijaloga u Srbiji i da je povećanje određeno na osnovu analize potreba radnika u Srbiji i analize potrošačke korpe.
Ministar finansija Siniša Mali je tada izjavio da je odluka doneta jednoglasno, tj. da su se sa njime bez zadrške na SES složili i predstavnici Unije poslodavaca i predstavnici reprezentativnih sindikata, "što se odavno nije desilo".
Sindikati su i prošle godine tražili vanredno usklađivanje minimalne zarade, kao i da to bude dvaput godišnje, pa su lako pristali na ovo a ooslodavci su se složili jer im je obećano dodatno smanjenje opterećenja na zarade, odnos troškove rada.
Povećava se neoporezivi deo zarade za 20,4%, sa 28.423 dinara na 34.322 dinara. Time će se opterećenje standardne zarade smanjiti na 59,7% a kod minimalne zarade će ostati 55,6%.
Ministar finansija je rekao i da je otvorena tema redovnog povećanja minimalne cene rada od 1. januara a predlog Vlade Srbije je da to povećanje bude 10,1%.
"Sa tim povećanjem bi minimalac od 1. januara 2026. godine iznosio 550 evra. Pregovore o tome ćemo početi krajem avgusta, početkom septembra", istakao je Mali.
Propisi o minimalnoj zaradi
Minimalna zarada je predviđena Zakonom o radu, koji kaže da se propisuje opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu, gde moraju da budu navedeni razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade. Time je, podsećaju na Poslovi.Infostud.com, zakonodavac predvideo da se minimalna zarada isplaćuje kao izuzetak, u izuzetnim situacijama kada je poremećeno poslovanje i finansijsko stanje poslodavca, a ne kao pravilo.
Takođe, pravni akt u kojem poslodavac navodi konkretne razloge zbog kojih se donosi odluka o isplati minimalne zarade, važi za sve zaposlene bez izuzetka.
Minimalnu zaradu Srbija (tada u okviru SFR Jugoslavije) kao zakonom propisanu formu ima od 1982. godine a ona je ustanovljena Konvencijom Međunarodne organizacije rada (MOR), specijalizovane agencije Ujedinjenih Nacija.
Tom konvencijom je garantovano da će minimalne nadnice imati zakonsku snagu, kao i da je prilikom utvrđivanja nivoa minimalnih nadnica neophodno uzeti u obzir: potrebe radnika i njihovih porodica, opšti nivo plata u zemlji, troškove života i ekonomske faktore, uključujući zahteve ekonomskog razvitka.
