Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) je danas odlučio da zadrži tri ključne referentne kamatne stope nepromenjenima. Inflacija ostaje pretnja zbog povišenih cena energenata usled sukoba na Bliskom istoku.
Cene energenata, iako veoma volatilni, trenutno stoje blizu osnovnog scenarija junskih projekcija osoblja Eurosistema ali i znatno iznad nivoa zabeleženih pre sukoba na Bliskom istoku.
Neizvesnost ostaje visoka i puni inflatorni uticaj energetskog šoka još uvek se nije u potpunosti manifestovao, obrazložila je odluku zašto se ECB odlučila na „mirovanje“ kamata njena predsednica Kristin Lagard.
„Geopolitičke tenzije i energetski šok diktiraju trenutni smer monetarne politike. Obnovljeni sukobi na Bliskom istoku i pritisak na cene nafte prete da uspore privredni rast i povećaju troškove života. Očekuje se da će energetski šok držati inflaciju znatno iznad ciljanih 2% sve do prve polovine 2027. godine, pre nego što počne trajnije da opada. ECB ne sledi unapred zacrtanu stazu smanjenja ili povećanja stopa, a odluke u septembru direktno će zavisiti od novih ekonomskih pokazatelja. Trenutno oni sugerišu skroman privredni rast, dok uslužni sektor i digitalne usluge vođene veštačkom inteligencijom pružaju određeni oslonac ekonomiji Evrozone“, istakla je Lagard na konferenciji nakon sastanka Saveta, kojoj je prisustvovao bivši dugogodišnji guverner Hrvatske narodne banke (HNB) a sadašnji potpredsenik ECB Boris Vujčić.
Upravni savet nastavlja, kako je istaknuto, da pomno prati intenzitet i trajanje šoka, kao i njegove indirektne i sekundarne efekte, a ostaje posvećen sprovođenju monetarne politike kako bi se osiguralo da inflacija stabilizuje na ciljanom nivou od 2% u srednjem roku.
Ključne kamatne stope ECB
Kamatne stope na depozitnu olakšicu, glavne operacije refinansiranja i marginalnu kreditnu olakšicu ostaće nepromenjene na 2,25%, 2,40% i 2,65% respektivno.
Te kamatne stope određene su na sastanku u junu, što je bila prva promena (povećanje) u prethodnih godinu dana, a sledeći put razmatraće se u septembru.
Što se tiče Programa kupovine imovine (APP) i Pandemijskog hitnog programa kupovine (PEPP), njihovi portfelji smanjuju se umerenim i predvidivim tempom, jer Eurosistem više ne reinvestira glavne otplate od dospelih hartija od vrednosti.
Upravni savet je spreman da prilagodi sve svoje instrumente u okviru svog mandata kako bi se osiguralo da inflacija stabilizuje na cilju od 2% u srednjem roku i da se očuva glatko funkcionisanje transmisije monetarne politike.
Štaviše, Instrument za zaštitu transmisije dostupan je za suprotstavljanje neopravdanim, neurednim dinamikama na tržištu koje predstavljaju ozbiljnu pretnju transmisiji monetarne politike u svim zemljama Evrozone, čime se Upravnom savetu omogućava efikasnije ispunjavanje mandata za stabilnost cena, ukazuju iz ECB.
I Balkan na dnevnom redu
Na konferenciji su pomenute i centralne banke iz regiona, kojima je Lagard čestitala ulazak u evropski SEPA sistem plaćanja u evrima.
"Ne govorimo mnogo o tome na ovim sastancima, monetarna politka ECB je prirodno u prvom planu, ali TIPS sistem je važan i čestitam centralnim bankama Bosne i Hercegovine i Crne Gore koje su ove nedelje lansirale platformu TIPS (u okviru SEPA sistema). Očekujemo da uskoro to urade i Albanija, Kosovo (ECB ga vodi odvojeno do Srbije, prim. ur.) i Severna Makedonija, i tako će sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Srbije (ušla u maju), biti uključene u sistem u novembru", istakla je Lagard.
