Globalno tržište državnih obveznica ponovo je pogodila velika rasprodaja, pa su troškovi zaduživanja u SAD, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Japanu dostigli najviše nivoe u više decenija. Američki prinos na desetogodišnje obveznice nakratko je dostigao 5,34 odsto, najviše od 2002. godine, pre nego što se kasnije spustio na oko 5,26 odsto kada su investitori počeli da kupuju obveznice po nižim cenama. Ipak, analitičari smatraju da prostor za novi pad cena obveznica i rast prinosa i dalje postoji.
Iza pritiska na obveznice nalazi se kombinacija inflacije, skupih energenata i snažne potražnje za kapitalom. Više cene energije ponovo povećavaju inflatorne rizike, dok ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju i data centre podstiču privredni rast, ali istovremeno povećavaju konkurenciju za kapital. Zbog toga investitori očekuju da će kamatne stope ostati visoke duže nego što se ranije predviđalo. Budući da prinosi rastu kada cene obveznica padaju, posledica je skuplje zaduživanje za države, kompanije i građane, uključujući i stambene kredite, prenosi Rojters.
Američke obveznice su posebno važne jer desetogodišnji prinos predstavlja svojevrsnu referentnu tačku za globalne troškove zaduživanja i vrednovanje brojnih finansijskih ulaganja. Njegov rast tokom trećeg kvartala bio je najveći u jednom kvartalu u ovom veku. Deo analitičara upozorava da više kamate mogu dodatno zaoštriti finansijske uslove i povećati rizik od usporavanja privrede, mada se istovremeno ukazuje na to da je ukupna američka ekonomija i dalje relativno snažna. Pritom se ne razvijaju svi delovi ekonomije jednako, bogatiji slojevi bolje podnose visoke kamate i cene, dok su domaćinstva sa nižim prihodima već duže pod pritiskom.
Francuska je trenutno jedna od glavnih tačaka napetosti na evropskom tržištu obveznica. Prinos na njene desetogodišnje obveznice približio se simboličnom nivou od pet odsto, najvišem od 2002. godine, dok je razlika u odnosu na nemačke obveznice blizu nivoa zabeleženih tokom dužničke krize evrozone. Investitore brine sposobnost francuske vlade da sprovede mere štednje predviđene budžetom za 2027. godinu, dok je cena osiguranja francuskog duga od rizika neplaćanja dostigla najviši nivo od 2013. godine. Zbog toga se pojavilo i pitanje da li bi Evropska centralna banka mogla da interveniše na francuskom tržištu.
Sličan pritisak vidi se i u drugim velikim ekonomijama. Prinos na britanske tridesetogodišnje obveznice prešao je šest odsto, što je najviše od 1998. godine, dok se usporavanje rasta cena kuća povezuje sa efektima viših kamata. U Japanu su prinosi na državne obveznice peti uzastopni kvartal beležili rast, u trenutku kada se zemlja posle višedecenijske deflacije suočava sa trajnijom inflacijom. Institut za međunarodne finansije procenjuje da su razvijene zemlje tokom prethodne godine platile više od 3.300 milijardi dolara kamata samo na međunarodno trgovane državne obveznice, više nego što je globalno potrošeno na veštačku inteligenciju, odbranu ili čistu energiju.
Pritisak se u četvrtak proširio i na druga tržišta, ali su obveznice pretrpele najveći udar. Akcije i tržište korporativnog duga bili su nestabilni, dok je indeks kreditnih svopova za visokorizične obveznice, instrumenta kojim se investitori štite od neizvršenja obaveza, dostigao najviši nivo od početka aprila. U isto vreme, prinosi na državne obveznice u više velikih ekonomija ostali su na nivoima koji su znatno viši nego ranije tokom godine.
Istovremeno, podaci iz realne ekonomije za sada ne pokazuju naglo usporavanje koje bi centralnim bankama olakšalo odluku da ponovo snize kamate. Industrijska aktivnost u Evropi i Aziji prošlog meseca je porasla, delom zahvaljujući ulaganjima povezanim sa veštačkom inteligencijom. Tržišta zato menjaju ranija očekivanja o smanjenju kamata u SAD nakon povećanja prošlog meseca. Sada se očekuju još najmanje tri povećanja do sredine 2027. godine. U evrozoni je inflacija takođe bila viša od očekivanja, a tržište predviđa još tri povećanja kamate ECB od po 0,25 procenata do sredine 2027.
