Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da su svi postignuti rezultati u izuzetno izazovnoj 2025. godini potvrda dobrih makroekonomskih politika.
„Svi rezultati koji su u koordinaciji s drugim nosiocima ekonomske politike u našoj zemlji, ostvareni i u izuzetno izazovnoj 2025. godini, jesu potvrda dobrih makroekonomskih politika. I u 2025. godini rejting agencije su među ključne faktore koji doprinose povoljnoj oceni kreditnog rejtinga Srbije isticale visoke devizne rezerve, očuvanu relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, odgovorno vođenje monetarne politike i stabilan i otporan finansijski sektor“, rekla je Tabakovićka.
Istakla je da očekivano kretanje inflacije unutar granica cilja Narodne banke Srbije (3 ± 1,5 odsto) i u srednjem roku, koje projektuju Narodna banka Srbije, Međunarodni monetarni fond, rejting agencije, kao i drugi važni činioci međunarodnog ekonomskog sistema, govori u prilog nastavka odgovornog vođenja politika.
„Dok rezerve koje smo izgradili ostaju garant stabilnosti i u narednom periodu“, navela je Jorgovanka Tabaković u saopštenju NBS.
Izazovi 2025.
- Održana relativna stabilnost dinara prema evru.
Kurs dinara prema evru gotovo je nepromenjen (promena za svega 0,3%), i pored značajnih izazova s kojima se suočavala ekonomija i monetarna vlast.
S ciljem zaštite interesa građana i sprečavanja psiholoških pritisaka na devizno tržište, s kraja godine je doneta privremena mera kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom otkupa i prodaje efektive građanima.
„Preduzeli smo i mere kojima smo obezbedili da kanali snabdevanja ovlašćenih menjača efektivnim stranim novcem funkcionišu nesmetano i u uslovima povećane tražnje, a zajedničko delovanje regulatora i tržišnih učesnika doprinelo je smirivanju situacije i očuvanju uravnoteženosti menjačkog tržišta“, ističu iz centralne banke.
- Povećane devizne rezerve
Bruto devizne rezerve iznose 29,4 milijarde evra na kraju novembra 2025. godine. Zlato u deviznim rezervama u 2025. godini je uvećano za oko 4,3 tone, na rekordne 52,4 tone na kraju novembra 2025. godine.
Uz rast cene zlata na svetskom tržištu, vrednost zlatnih rezervi dostigla je novi rekord od 6,1 milijarde evra, što predstavlja 20,8% deviznih rezervi na kraju novembra 2025. godine.
- Dinarska štednja i dalje raste
Dinarska štednja je i u 2025. godini nastavila da raste – za 15,2 milijarde dinara (8%), na preko 206 milijardi dinara na kraju novembra 2025. godine.
- Širenje DinaCard sistema
U 2025. godini omogućeno je i prihvatanje Discover kartica na DinaCard prihvatnoj mreži. Nastavljeno je i sa širenjem prihvatne mreže UnionPay kartica izdatih u inostranstvu u DinaCard prihvatnoj mreži. U 2025. godini značajno je povećan broj prodajnih mesta na kojima je omogućeno podizanje gotovine uz kupovinu DinaCard karticama - usluga „Podigni dinare”.
- Očuvan kreditni rejting
Očuvan je kreditni rejting kod sve tri rejting agencije, uključujući i investicioni rang, koji je Srbiji u 2024. godini dodelila agencija Standard & Poor’s. Takvom rezultatu bitno su doprineli i visoke devizne rezerve, odgovorno vođenje monetarne politike i stabilan i otporan finansijski sektor, ističu iz NBS.
- Smanjenje kamatne stope kod banaka
U odnosu na jun 2024. godine, kada smo započeli sa ublažavanjem monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu smanjene su dodatno za 3,4 p.p., na 8,3% u novembru 2025. godine, dok su kamatne stope na dinarske kredite privredi u istom periodu smanjene za 1,3 p.p., na 6,8%.
Primena novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga
- nominalne kamatne stope na dug po kreditnoj kartici fizičkih lica smanjene su sa 21,5% krajem 2024. na 14,5% u novembru ove godine;
- nominalne kamatne stope na minus po tekućem računu fizičkih lica smanjene su sa 27,8% krajem 2024. na 17,1% u novembru ove godine;
kamatne stope na stambene kredite ograničene su na nivou od 5% u 2025. godini, pri čemu se kreću i ispod tog nivoa (4,4% u novembru).
Novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, između ostalog, uvedeno je ograničenje kamatnih stopa s ciljem sprečavanja previsokih cena kredita.
Banke su obavezane da primene razumne mere koje korisniku olakšavaju otplatu kredita ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje ili druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče.
Do 15. decembra 2025. godine Narodna banka Srbije rešila je 2.425 pritužbi korisnika, od čega se najveći broj odnosio na postupanje banaka (70,5%). Rešeno je 1.710 pritužbi na postupanje banaka, od kojih je 47,3% bilo osnovano.
U tom periodu, finansijski efekat za korisnike u postupcima po pritužbama iznosi preko 66 miliona dinara, dok je na osnovu postupaka posredovanja ostvaren efekat od oko 8,4 miliona dinara.
I u kontrolnim postupcima ostvareni su materijalni efekti za korisnike, pri čemu se, nakon utvrđivanja određene nepravilnosti, često sistemske, bankama nalaže njeno otklanjanje prema svim korisnicima na koje se ona odnosi.
Finansijski efekat koji je za korisnike tako ostvaren u kontrolnim postupcima ove godine iznosio je preko 2,7 miliona dinara.
Srbija postala članica SEPA
Dana 22. maja 2025. godine Republika Srbija je zvanično postala 41. članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima – SEPA. Pristupanje području SEPA važan je korak u procesu ekonomske integracije naše zemlje sa Evropskom unijom, kao i sa ekonomijama Zapadnog Balkana. Ovim korakom završena je prva faza procesa pristupanja i naša zemlja se svrstala u društvo država i teritorija koje primenjuju jedinstvene standarde za plaćanja u evrima, čime se otvaraju nove mogućnosti za građane i privredu u oblasti prekograničnih transakcija.
Uvođenje elektronskih menica – značajna ušteda vremena i troškova
Od 1. decembra 2025. godine počeo je s radom Centralni registar elektronskih menica (CReM) – savremena digitalna platforma koju je razvila Narodna banka Srbije.
Ova platforma omogućava da se sve radnje u vezi s menicama – njihovo kreiranje, izdavanje, prenos, podnošenje na naplatu i brisanje – obavljaju elektronski, brzo, efikasno i bez papirne dokumentacije. To će značajno ubrzati poslovanje i uštedeti vreme i troškove i privredi i građanima.
