Vlada Srbije pokreće projekat ubrzane legalizacije objekata koji su izgrađeni bez potrebnih građevinskih i lokacijskih dozvola. Ministarka građevinarstva naglasila da je upis prava svojine pravno pitanje a da država ne ulazi u pitanja tehničke ispravnosti ni dokumentacije ni izvedenih radova
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se novim zakonom na kome se radi, a koji će rešiti pitanje legalizacije bez komplikovane procedure, stavlja tačka na nelegalnu gradnju u Srbiji i da će ubuduće nelegalni objekti postati vlasništvo države.
On je to rekao u obraćanju građanima, objašnjavajući predlog zakona koji će rešiti pitanje legalizacije 4,8 miliona bespravnih objekata do nove godine.
Vučić je naveo da su samo dva osnovna uslova za koje olakšana legalizacija objekata ne važi, a to su objekti koji su građeni na tuđem zemljištu, kao i objekti građeni na zaštićenom području.
"Ne mogu ja da uzmem da izgradim nešto na vašem zemljištu i da kažem 'ajde mi legalizuj sad ovo'. I drugo je za one koji su gradili u zaštićenom području. Ti objekti će najčešće postati vlasništvo države, osim ako se nalaze na površini koja je važna za eksproprijaciju za neki važan državni objekat", rekao je Vučić.
Poručio je da država neće da preti rušenjem objekata, jer, kako kaže, država nikad nije sposobna da ruši, već će ubuduće nelegalni objekti biti vlasništvo države.
"Ukoliko želite da se i dalje u budućnosti bavite nelegalnom gradnjom, nećemo niš-ta da vam rušimo. Nismo mogli ni do sada. Nešto drugo ćemo da uradimo. To će da postane vlasništvo države. Napravili ste nešto, mislili ste da ćete prevariti državu - ne. Jednim aktom, to u danu postaje vlasništvo države. A onda ćemo to dati nekoj sirotinji, država donosi odluku kome će to, da li će da da za sirotište, da li će da da za školu, obdanište... Mislim da će ljudi u Srbiji biti neverovatno srećni zbog ovoga. Ovo je tačka na nelegalnu gradnju. Uvešćemo obavezno godišnje snimanje", rekao je Vučić.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas da je važno da vlasnici bespravnih objekata požure sa prijavama i da ih podnesu do decembra i izrazio očekivanje da će već za dva ili tri meseca biti rešeno pitanje više od pola miliona objekata.
"Biće verovatno podzakonskih ograničenja, ne zakonskih, da moraju da se prijave pre nove godine. Molimo ljude da požure sa tim, ovo je za njih najbolje. Nikada ni jedna država neće dati ništa bolje. Kao što sam rekao, da nikada neće postojati povoljniji stambeni krediti za mlade ljude, tako i ovo. Požurite ljude. Mi očekujemo da više od pola miliona ljudi rešimo brzo, za dva meseca, tri, i da sve to izdamo i zavr-šimo, da svi dobiju rešenje", rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Palati Srbi-ja.
Naglasio je da je samo važno da ljudi požure sa prijavama.
"Jer i kad im budemo to izdali u januaru i u februaru, važno je da su oni to predali do decembra. Tako da će to najverovatnije biti podzakonskim aktima, odnosno uredbama Vlade, dodatno regulisano", naveo je Vučić.
A za one koji su već ušli u postupak i procedure i naknade su platili, kako je rekao, oni će samo ubrzano da dobiju rešenja o upisu nepokretnosti.
Vučić je tako odgovorio na pitanje novinara šta će novi zakon značiti za deo građana koji su prema zakonu o legalizaciji već legalizovali kuće ili stanove, ali čekaju upis u katastar i vlasnički list i jesu li oni obuhvaćeni i na koji način će se ovo odno-siti na njih.
"Jesu (obuhvaćeni). Biće odmah upisani u katastar i dobiće vlasnički list. Bez ika-kvih naknada, ako su već platili", rekao je Vučić.
Sofronijević: Sve sa jednom digitalnom prijavom
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da će u Srbiji prvi put građani digitalnim putem moći da upišu svoje nepokretnosti i time steknu pravo svojine.
"Radi se o centralizovanom i digitalizovanom postupku i to nam omogućava da najveći broj vlasnika, dakle ljudi koji već koriste svoje nepokretnosti upišu u prava svojine, jer znate da se po našem zakonu upisom stiče pravo svojine", rekla je Sofroni-jević na konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije.
Istakla je da su procene da će najveći broj svih faktičkih korisnika biti i upisan kao stvarni vlasnik.
Prema njenim rečima, država prvi put ima mogućnost da to uradi ukrštanjem digitalnih platformi iz različitih baza podataka.
"Zašto jedna digitalna elektronska prijava? Zato što će u njoj biti sadržani podaci povučeni iz mnogih baza podataka, gde ćemo ukrstiti sa vašom prijavom i imati jedan vrlo jedan jeftin i brz postupak za upis prava svojine", rekla je Sofronijević.
Naglasila je da je upis prava svojine pravno pitanje i da država ne ulazi u pitanja tehničke ispravnosti ni dokumentacije ni izvedenih radova, jer država, kako kaže, ne može da preuzima ulogu investitora.
Navela je da su identične odredbe, kao što se donose u Srbiji, donele Grčka, Italija, Španija i Turska.
"Razmotrili smo naravno i ustavni osnov za donošenje ovog zakona. On je naročito sadržan u članovima 58 i 135 Ustava Republike Srbije, kojim se daje pravo Republici da uređuje imovinsko-pravne odnose i uređuje prostor, ali isto tako i da se bavi zaštitom prirodnih, kulturnih i ostalih dobara", navela je Sofronijević.
Ona je ponovila da će novim zakonom naročito biti zaštićena prirodna i kulturna dobra.
Napomenula je da se tim zakonom ni na koji način ne nagrađuju oni koji su prevarili kupce stanova i državu.
Pojašnjava da je čest slučaj da u velikim gradovima investitori izgrade stanove, a potom nestanu te da je država imala to na umu prilikom donošenja novih mera.
Kako kaže, ljudi koji su kupovali takve stanove neće ostati "kratkih rukava".
"Svi ti ljudi imaće mogućnost da kroz plaćanje, ako investitor nije dostupan ili je nepoznat, da plate ove cene koje su navedene i da im se upiše pravo svojine za kupljeni stan", istakla je Sofronijević.
Kada je reč o investitorima koji grade nelegalno i poznati su državi, ona je naglasila da oni mogu da plaćaju troškove u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako to nisu učinili onda kada je trebalo u redovnom postupku.
"Dakle, ne kažnjavamo, ali bar izjednačavamo sa savesnim graditeljima, ali ne aboliramo ih od krivične odgovornosti ako su postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona", zaključila je Sofronijević.
Đorđević: Sticanjem prava imovina množe da se proda
Predsednik upravnog odbora udruženja "Katastar nekretnine", Nenad Đorđević, reksao je danas da novim merama za legalizaciju nelegalne gradnje Vlada Srbije pokušava da preduzme konkretne korake kako bi se rešio taj problem i omogućilo građanima da steknu pravo vlasništva nad svojim imovinom, od čega će, kako ističe, oni imati višestruku korist.
Đorđević za Tanjug kaže da će građani nakon sticanja prava vlasništva nad svojim nekretninama, nakon donošenja novog zakona o legalizaciji, moći da ih stave na tržište ili stave u zalog kako bi dobili kredit.
"Građanima će značiti da ono što u formalnom pravnom smislu nije bilo njihovo, sada bude, odnosno da se formalno i faktičko stanje izjednače. Moći će da prometuju objekte koje do sada nisu mogli, odnosno nepokretnosti koje nisu mogli do sada da prometuju. Jedna značajna količina nekretnina će se staviti u ponudu na tržištu, građani će moći da upišu hipoteku, da se zaduže", rekao je Đorđević.
Konstatujući da je pitanje nelegalne gradnje problem koji dugi niz godina opterećuje Srbiju, on kaže da sada ostaje da se vidi kako je država "zamislila" da izgleda čitav postupak legalizacije nepokretnosti.
Podseća da su različite vlade u različitim sistemima pokušale da reše taj problem, ali da se pokazalo da je situacija poprilično kompleksna.
"Nije cela teritorija Republike Srbije pokrivena urbanističkim planovima. Negde često, u različitim periodima, naknada za uređenje građanskog zemljišta bila je visoka i ljudi su gradili nelegalno. Sada postoji pokušaj da se to uradi i reši. Videćemo rezultat", naveo je Đorđević.
Na pitanje kako će novi zakon uticati na odvraćanje od nelegalne gradnje, Đorđević napominje da je svaki zakon do sada zabranjivao nelegalnu gradnju i da je od 2003. godine to krivično delo, ali da danas ipak ima 4,7 miliona nelegalno izgrađenih objekata u zemlji.
"Praksa posle donošenja zakona će biti bitnija. Više puta su donošene najstrože mere za sprečavanje nelegalne gradnje koje građani nisu poštovali. Sada će ključno biti kako će se uspostaviti praksa", ukazao je Đorđević.
Kada je reč o uticaju novog zakona na formiranje cena nekretnina na tržištu, struč-njak ističe da je sasvim sigurnom da će se legalizacijom povećati ponuda na tržištu, ali da je još uvek rano za prognoze.
"Cilj države je da krajnja posledica ovog postupka bude da sve nepokretnosti budu upisane kao vlasništvo u katastar nepokretnosti, izuzev onih za koje se bude done-la odluka da ne mogu da se upišu, to su slučajevi koji neće moći da budu legalizovani. Zavisiće šta će se desiti na tržištu od dinamike rešavanja ovih predmeta i koja će se količina nekretnina u kom vremenskom roku staviti u promet. To sada još uvek ne možemo da prognoziramo", rekao je Đorđević.
