Globalno poslovno okruženje se drastično promenilo, od pandemije i geopolitičkih sukoba do energetske krize i ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, što zahteva potpuno novi pristup strateškom odlučivanju, ocenili su predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež i profesorka startegije na SDA Bocconi School of Management u Milanu Olga Anuškina.
"Ne planiramo jednu budućnost, već više njih. Suština nije da predvidimo šta će se desiti, već da budemo spremni za različite ishode", istakla je Anuškina u emisiji "Čadež Talk", objavila je PKS.
Dodaje da prilikom planiranja treba uzeti u obzir i ključne spoljne faktore koji mogu predstavljati prilike i pretnje.
"Kompanije često imaju kvalitetne analize kupaca i konkurencije, ali im nedostaje šira perspektiva. Nedostaje razumevanje makro faktora koji utiču na industriju, a upravo su ti faktori u poslednjih pet do sedam godina bili izvor najvećih šokova", upozorila je profesorka.
Kako se navodi, ključno pitanje za kompanije danas jeste da li imaju dovoljno resursa za pravovremeno reagovanje.
"Postavlja se pitanje da li kompanije imaju alate, vreme i kapacitet da drže 'radar' uključen i da analiziraju spoljne rizike i prilike", rekla je Anuškina.
Govoreći o globalizaciji, profesorka Anuškina ističe da su se obrasci globalizacije svakako promenili, kao i da su strane direktne investicije postale nestabilnije jer kompanije čekaju i posmatraju.
Trgovina sa susednim zemljama, kako kaže, može bar delimično da zameni druge tokove i da stvori neku vrstu sigurnosne mreže za obe strane.
"Period u kom se nalazimo je potpuno drugačiji u odnosu na pre 10 ili 20 godina, a kompanije se sada suočavaju sa mnogo većom složenošću, ne samo industrijskom, već i tehnološkom i makroekonomskim silama koje utiču na poslovne modele", kaže Anuškina.
Centri specijalizacije
Govoreći o konkurentnosti Srbije, Anuškina naglašava da model zasnovan na niskim troškovima nije održiv jer kako ekonomija raste, rastu i troškovi života i kupovna moć, tako da je neminovno da zemlja pronađe svoju specijalizaciju.
"Smatram da će svaka makroregija u Evropi morati da ima svoje centre specijalizacije, koji će biti ključni za buduću produktivnost i konkurentnost", istakla je Anuškina.
Kroz metaforu džiu-džicua, profesorka je posebno ukazala na poziciju Evrope u globalnoj ekonomiji.
"To je borilačka veština gde nije neophodno biti najjači da biste pobedili – koristite znanje, tehniku i pravi trenutak", rekla je Anuškina, objašnjavajući da Evropa, iako fragmentisana, može da gradi prednost kroz specijalizaciju i pametno pozicioniranje.
Predsednik PKS Marko Čadež ukazao je da je ključ u promeni načina razmišljanja.
"Ovde se ne radi o tome da objasnite da je svet u jednom stanju i da u tom stanju treba da živite zauvek, već da razmišljate o svim ishodima, mogućnostima i faktorima koji stvaraju te okolnosti", rekao je Čadež.
Srbija u tom kontekstu, prema njegovim rečima, koristi prednosti različitih investicionih tokova.
"Imali smo snažan priliv investicija iz Evrope, ali onda su stvari počele da se menjaju, sa druge strane, imali smo azijske investitore koji su dolazili u ovaj region", rekao je Čadež.
