Privredni rast u Srbiji u drugom kvartalu je stigao na 3,6% ali pored rasta ekonomije beleži se i rast ‒ privrednog kriminala. I to ne mali. To, doduše, samo delimično ulazi u BDP.
U Srbiji je u 2025. broj prijavljenih odgovornih lica i pravnih lica za privredne prestupe povećan za 35% u odnosu na 2024. godinu, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Broj osuđenih odgovornih lica u pravnom licu veći je za jedan%, dok je broj osuđenih pravnih lica ostao gotovo nepromenjen.
Optužni predlog podnet je u 97,0% slučajeva kod prijavljenih odgovornih lica u pravnom licu, a kod pravnih lica u 97,4% slučajeva.
Procenat odbačenih prijava iznosi 3,0% za odgovorna lica u pravnom licu i 2,6% za prijavljena pravna lica.
U strukturi vrste privrednih prestupa u 2025. godini najzastupljenije su prijave za prestupe nastale povredom propisa o računovodstvu: 92,7%, kod odgovornih lica u pravnom licu i 94,0% kod pravnih lica.
U istoj godini, posmatrano prema vrstama privrednih prestupa, najveći broj osuda je za povrede propisa o računovodstvu: 94,3% kod odgovornih lica u pravnom licu i 94,9% kod pravnih lica.
Šta od kriminala "pojačava" BDP a šta ne
Pitanje šta se od kriminalnih „uspeha“ računa u BDP je direktno povezano sa metodologijom ESA 2010, koju je RZS počeo da primenjuje 2014. i na osnovu koje sve članice EU (i kandidati poput Srbije) dostavljaju podatke Evrostatu.
ESA 2010 nalaže da se nelegalne aktivnosti uključe u obračun BDP-a ako predstavljaju „transakciju zasnovanu na obostranoj saglasnosti učesnika“.
To znači da , npr., kupovina, prodaja ili razmena nelegalnih droga ili ukradene robe predstavljaju transakciju, dok krađa to nije. Isto važi i za prostituciju i krijumčarenje alkohola i duvana.
Pored „čiste krađe“ ni neke druge forma privrednog kriminala, ako što su pranje novca, korupcija, poreska utaja sama po sebi, se ne računa kao zasebna stavka BDP-ali mnogo od toga spada u širu kategoriju "nepokrivene ekonomije" (non-observed economy).
Kakvi su BDP efekti kriminala
Kada je 2014. cela EU prešla na ESA 2010, efekat uključivanja nelegalnih aktivnosti bio je merljiv: ilegalne aktivnosti i specifična poboljšanja po zemljama doveli su do rasta BDP-a EU-28 od 0,4%.
Efekat je veoma neujednačen po zemljama, pa je tako uključivanje procenjenih nelegalnih aktivnosti povećalo je BDP Italije za 1 procentni poen, a Španije za 0,9 procentnih poena za 2010. godinu, što je oko pet puta iznad OECD proseka od 0,2%.
U Velikoj Britaniji nelegalne droge i prostitucija zajedno čine oko 0,58% BDP-a.
Za Srbiju RZS metodološki za narkotike koristi rashodni metod, a za prostituciju proizvodni metod analize.
Konkretne brojke poslednji put javno su objavljene 2020, za 2019, i po njima prostitucija učestvuje sa 16 milijardi dinara odnosno oko 0,3% BDP-a, a trgovina drogom sa skoro 17,5 milijardi dinara, odnosno 0,32% BDP-a – ukupno oko 0,62% BDP-a.
Tadašnji direktor RZS Miladin Kovačević je tom prilikom objasnio logiku: svaka delatnost koja nosi finansijski tok učestvuje u generisanju BDP-a, bez obzira na to da li je crna, siva ili regularna.
Siva ekonomija i preko 6% BDP-a
Siva ekonomija (neobuhvaćena ekonomija) – mnogo je šira kategorija., U nnju, pored ostalog, spada neprijavljen prihod registrovanih firmi, prihod neregistrovanih preduzeća, neformalno zapošljavanje…
Po najnovijoj reviziji metodologije, procena neobuhvaćene ekonomije RZS-a iznosila je 6,2% bruto dodate vrednosti u periodu 2022–2023. godine.
Međutim, nezavisne akademske procene (MIMIC model, ankete NALED-a) daju znatno širi raspon – od 11,7% do 41,4% BDP-a, zavisno od primenjene metode i obuhvata.
A onda je i uticaj kriminala na BDP mnogo veći.
