Eskalacija sukoba između Sjedinjenih Država i Irana dobila je novu dimenziju, ne samo na bojnom polјu, već i u digitalnom prostoru. Paralelno sa raketnim udarima i diplomatskim manevrima, vodi se intenzivan informacioni rat u kom klјučnu ulogu imaju masovno generisani sadržaji veštačke inteligencije, fenomen koji analitičari nazivaju „slopaganda“, piše za BizSrbija medijski konsultant Vladimir Matevski.
Termin „slopaganda“ nastao je kao spoj „AI slop“ (niskokvalitetni, masovno proizvedeni digitalni sadržaj generisan veštačkom inteligencijom) i propagande, i označava proizvodnju velikog obima sadržaja čiji cilј nije nužno da bude uverlјiv, već da utiče na emocije, asocijacije i percepciju stvarnosti.
Za razliku od klasične propagande, ovaj pristup karakterišu brzina, obim i mogućnost mikrotargetiranja publike, uz oslanjanje na društvene mreže kao glavni kanal distribucije.
Konkretni primeri iz aktuelnog sukoba pokazuju kako ova strategija funkcioniše u praksi. Posle američko-izraelskih udara na Iran, zvanični nalozi u Vašingtonu objavlјivali su video-snimke koji kombinuju stvarne vojne akcije sa scenama iz filmova, video-igara i pop-kulture.
Istovremeno, iranska strana i njeni simpatizeri odgovorili su masovnim širenjem starih snimaka, ali i novih, AI-generisanih vizuala koji prikazuju navodne napade na Tel Aviv ili američke baze .
Posebno su se istakli viralni sadržaji sa apsurdnim ili satiričnim elementima - poput video-klipova u kojima su politički lideri prikazani kao „lego“ figure. Poenta takvog materijala nije u tome da bude shvaćen kao činjenično tačan, već da gradi simboličke veze i emocionalne asocijacije, na primer između SAD i negativnih pojmova, ili Irana i pozicije žrtve.
Nije laganje, nego...
Klјučni efekat „slopagande“ nije direktna dezinformacija, već zauzimanje „svoje“ pozicije u informacionu prostoru. Ogromna količina poluistinitih, manipulisanih ili potpuno izmišlјenih sadržaja dovodi do erozije poverenja - ne samo u lažne, već i u tačne informacije. Taj proces, kako ukazuju istraživači, slablјenjem sposobnosti publike da razlikuje pouzdane izvore, stvara ambijent u kom sumnja postaje dominantno stanje .
Dodatni problem predstavlјa brzina širenja. AI alati omogućavaju proizvodnju i distribuciju sadržaja u realnom vremenu, često brže nego što mehanizmi za proveru činjenica mogu da reaguju. U takvim uslovima, čak i očigledno netačni ili manipulativni sadržaji mogu dostići milionsku publiku pre nego što budu demantovani.
Praksa iz tekućeg konflikta pokazuje i da se granica između autentičnog i fabrikovanog sadržaja sve više briše. AI generisani snimci razaranja, lažne fotografije i pogrešno kontekstualizovani video-materijali cirkulišu paralelno sa stvarnim dokazima sa terena, što dodatno komplikuje rad novinara i analitičara .
U širem kontekstu, „slopaganda“ predstavlјa evoluciju informacionog rata. Dok je nekada propaganda zahtevala infrastrukturu - medije, štamparije, radio - danas je dovolјna kombinacija algoritama i društvenih mreža. Posledica je radikalna demokratizacija, ali i destabilizacija proizvodnje uticaja.
Sukob između SAD i Irana tako postaje testni poligon za novu fazu digitalne geopolitike. U njoj, kontrolisanje narativa više ne podrazumeva samo ubedlјivost poruke, već sposobnost da se informacioni prostor preplavi do tačke u kojoj istina postaje teško uočlјiva.
