Srpsko građevinarstvo je na istorijski najvišem nivou učešća u ekonomiji, i iako se sada stabilizuje potrebno je promisliti kojim putem ka održivosti"
Građevinski sektor u Srbiji trenutno prolazi kroz značajnu transformaciju, tržište nekretnina je došlo u period stabilizacije ali ne može se govoriti o krizi, čak ne ni o stagnaciji, ističu stručnjaci iz branše.
Zapravo, pre se može reći da se prelazi sa velikog broja", kvadrata"koji su se projektovali i izvodili, na manje, ali kvalitetnije projekte, kao i pomeranje ka održivoj gradnji, istaknuto je veoma dobrom panelu arhitekata, projektanata i izvođača radova na konferenciji", Budućnost građevinske industrije: Ljudi, kapital i održivost“, koju su u Beogradu organizovali italijanska Konfiindustrija Srbija i agencija Medija skils.
"Potražnja za nekretninama je na visokom nivou, brojke o učešću građevinarstva u BDP-u su čak više nego prošle godine, a tih 7% nije bilo ni u vreme SFRJ. Obim izvedenih radova jeste pao za 1,3%, traženih dozvola ima manje, pa se u najgorem može reći da je u pitanju stabilizacija tržišta a nikako kriza", naglašava Igor Marsenić, izvršni direktor ASAP, Udruženja srpskih arhitektonskih praksi.
Da se u narednih godinu, dve neće ništa značajnije u građevinarstvu dogoditi, bar ne statistički gledano, smatra i Dragan Dutina, tehnički direktor konstruktorske firme Penta Ge.Co.
"Imamo Beograd na vodi, EXPO, i još neke velike projekte koji sledeće godine ulaze u završni deo. Postoje i neki čije izvođenje tek sledi, ali ih je manje. Ono što se menja je da se gradnja industrijskih objekata seli iz Beograda u unutrašnjost, jer je to omogućila nova putna infrastruktura a tamo je radna snaga jeftinija. Ali, ako gledamo na duži rok i želimo da zadržimo visoke brojke u građevinarstvu, moramo da razmišljamo o novim poduhvatima. Puteve smo napravili ali vodovodi su nam decenijama stari, obnovili smo tek nekoliko kliničkih centara…", naglašava Dutina.
Ma kakva kriza u nekretninama?!", Stabilizacija tržišta na (dalekom) putu ka održivosti"Veliki infrastrukturni projekti su pri karju, potrebni noviPrintscreen/Putevi Srbije
A sa infrastrukturom, novim fabrikama, logističkim centrima dolazi i izgradnja stanova, škola za potrebe radnika, dodaje Igor Živković, viši arhitekta u italijanskoj firmi Enerplan Balkan.
Da su novi veliki projekti potrebni", koliko sutra"jer je evidentno da sda ima manje privatnih stranih investitora koji traže ponude za projektovanje i gradnju. A problema ima i sa državom, bilo da su u pitanju tenderi ili izdavanje dozvola.
"Došli smo u situaciju da tenderski procesi traju duže od sam gradnje, pa", tenderišemo devet meseci sa napravimo objekat za osam. A sada, sa dolaskom kineskih firmi koje su dobile poslove, dolaze i njihovi izvođači, pa je i ut teže naći posao", kaže Nemanja Uzelac, komercijalni direktor Konstruktor Grupe.
Cene neće nadole
Oni koji zagovaraju tezu krize u srpskom građevinarstvu, drže se i očekivanja da cene, koje jesu nenormalno narasle prethodnih pet ili više godina,", moraju pasti“. Za njih izu Unikredit banke imaju otrežnjujuće vesti.
"Da, cene se generalno stabilizuju ali ima još mesta za rast, recimo u luksuznom segmentu. Treba naglasiti da se u Srbiji i dalje 80 odsto stanove proda dok se zgrade još grade", kaže Vladimir Veselinović, šef finansiranja rilejstejta u Unikredit banci Srbija.
Da cene neće padati, pogotovo ne u Nišu ili u javnosti zapostavljenom a veoma živom Kragujevcu, kaže i Marsenić a s tim se slaže i Miloš Mitić, izvršni direktor agencije za nekretnine Siti ekspert (City expert).
"Imali smo rast cene od 30% do 50% u poslednjih pet godina i to od manjih gradova poput Subotice do banja. Profitna marža investitora je bila tolika da se u posao ulazilo i bez velike kalkulacije, čak su novac povlačili iz osnovnog biznisa u stanogradnju. Sada je realnost i da je kamata na stambeni kredit 4,5%, i da se kreditni kupci vraćaju uprkos tome. Ali, evidentno je da se i tu situacija menja i da se tržište investitora ukrupnjava i da tu neće ostati oni kojima je to 'drugi posao'", kaže Mitić.
Zelena gradnja - samo kad se mora
Zelena, ekološka ili održiva gradnja nova je mantra građevinarstva u Evropi i razvijenom svetu i ona se polako prenosi i kod nas. Prepisujemo propise, uvodimo energetske pasoše za zgrade, korporativni klijenti traže zgrade sa što manjim karbonskim otiskom, stižu nam i karbonske takse. Ali, kada se pogleda", ispod haube“, svo to", zelenilo"je i dalje pod moranje", kažu stručnjaci.
Ma kakva kriza u nekretninama?!", Stabilizacija tržišta na (dalekom) putu ka održivosti"PixabaySolarni paneli jedini usvojeni deo zelene agende u građevinsrstvu u Srbiji
"I dalje morate lupom da tražite investitore u Srbiji koji se istinski zalažu za zelenu agendu. Ako to hoćemo, put je samo regulacija jer ako država to ne naredi, ništa od toga. Doduše, negde treba i deregulacija jer ako opština ne može da mesecima izda energetski pasoš za zgradu i sve stoji zbog toga, onda je bolje da to izbacimo, da nam ne bi si investitori otišli u Tursku. Jedino gde se", zeleni"su krovovi zgrada, jer u poslednje dve godine investitori ili ugrade solarne panele ili predvide gde će se naknadno postaviti: Ali, tu ima povrat novca, pa su stimulisano da se ekološki ponašaju", rekao je Dragan Dutina.
Najbolju sliku ekološke svesti ovdašnjih investitora (nažalost, ne samo domaćih) dao je za kraj Nemanja Uzelac iz Konstruktora.
"Imamo investitore koje moramo da i dalje ubeđujemo da ne može ovde da se otpadna ovda sprovede u najbližu reku, a velika većina se drži samo onoga što se mora po propisima. Izu našeg iskustva imali smo samo jednu firmu, danski Grundfos, koja je iskreno ušla u zelenu agendu. Naravno, svima je problem novac, jer Dance je izgradnja fabrike koštala 100 odsto više nego da su gradili", običnu“, a 300 odsto više u odnosu na neku kinesku fabriku u Srbiji. Njima se ta razlika nikada neće isplatiti i oni to znaju od početka ali su toga svesni i od svog stava ne odustaju", zaključuje Uzelac.
