Cene nekretnina u Srbiji nisu “naduvane”, tržište je slobodno a investiranje “u kvadrate“ vrlo sporo vraća uloženo, kaže Ervin Pašanović iz Odbora Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Privredne komore Srbije.
Pašanović kaže da su cene kvadrata realne što se vidi po obimu kupovine na slobodnom tržištu, bez ikakvog intervencionizma.
Pašanović napominje da je prosečna cena kvadrata na nivou najvećeg i najskupljeg tržišta, Beograda, oko 2.400 evra a da se ljudi obično za „basnoslovne“ cifre vezuju na osnovu ekstremno skupih projekat i onda po njima „gledaju“ ostatak tržišta. A samo tržište ne govori da je tako, s obzirom na to da postoje cene nekretnina za svakoga, dodao je on.
Pašanović kaže i da danas stanove u Srbiji najviše kupuju građani koji rešavaju stambeno pitanje a ne oni koji investiraju u više od dve, tri nekretnine, jer nekretnine ne donose prihod u odnosu na investiciju.
„Stan od 100.000 ili 150.000 evra može da se izda za 600 evra mesečno, što znači da je potrebno između 24 i 30 godina da se povrati ta investicija. To je za ulaganje izuzetno dug period“, objašnjava ovaj stručnjak.
Pašanović je istakao da nekretnina (samo) čuvaju kapital i eventualno donose prinos kapitalizacijom, odnosno kvadrat koji je danas plaćen dve, tri hiljade evra za 10 godina će vredeti sedam ili osam hiljada evra, što predstavlja trend svuda u svetu a ne samo u Srbiji.
„Naša lokalna specifičnost je što imamo veliki broj punoletnih građana Srbije koji imaju neku svoju nekretninu. Jako smo bogata nacija iako to ne deluje tako, nelogično je da ljudi koji već poseduju nekretnije pitaju kada će cene da padaju neshvatajući da time gube sopstveni kapital. S obzirom da trenutno imamo 36% kreditnih kupaca nepokretnosti što je istorijski rekord, znači da nam i ekonomija raste”, izjavio je on.
Tržište nekretnina je vrlo sigurno, stabilno i čvrsto, istakao je Pašanović i dodao da ukoliko ne bude nekih većih geopolitičkih promena i trzavica, tržište će biti još bolje i bogatije.
Da li stranci „dižu cenu“?
Odgovarajući na pitanje koliko strana ulaganja i kupci iz inostranstva utiču na rast cena, posebno u Beogradu i Novom Sadu, Pašanović je rekao strana ulaganja i kupci iz inostranstva jako malo utiču na rast cena imajući u vidu da u Srbiji postoji oko 2% stranih kupaca nekretnina.
Upravo na tome bi trebalo da se poradi u budućnosti, kako bi bio veći broj stranih kupaca kako bi tržište bilo interesantnije.
Govoreći o primeni Zakona o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava svojine na nepokretnostima i na koji način će ti objekti posle upisa u katastar uticati na tržište nekretnina, Pašanović je izjavio da iako bi to trebalo da izniveliše na dole cene imajući u vidu da ima pet miliona nelegalnih objekata koji bi mogli da uđu na tržište, struktura tih objekata je takva da se uglavnom ne nalaze u centralnim gradskim zonama zbog čega smatra da cene kvadrata neće padati nakon evidencije.
Dobro bi došao pad kamata, ali...
Kada je reč o kamatama na stambene kredite u 2026. godinu, Pašanović je rekao da se nada da će kamate da padaju s obzirom na to da je trenutno vrlo uzbudljiva svetska politička scena koja automatski utiče i na svetsku ekonomiju.
Kako je naveo, ukoliko cene kamata ne budu niže, to će se odraziti na broj kreditnih kupaca.
Pašanović je poručio da svi građani koji su u mogućnosti da kupe nekretninu to urade a ne da čekaju zato što nikada niko ne može da predvidi kakva će biti budućnost.
