Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
U srpskoj centralnoj banci su, po svemu sudeći, zadovoljni prvenstveno kako se kreće inflacija a potom i kakva je privredna aktivnost, pošto su i na današnjoj sednici Izvršnog odbora zadržali kamatne stope na nivoima iz (davno prošlog) septembra 2024.
„U skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija je tokom poslednjeg tromesečja 2025. nastavila da se kreće blago ispod centralne vrednosti cilјa, spustivši se u decembru na 2,7%. Na takvo kretanje inflacije u velikoj meri uticala je primena Uredbe o posebnim uslovima za obavlјanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji“, saopšteno je iz NBS.
U centralnoj banci očekuju kretanja inflacije u granicama cilјa od 3±1,5% i nakon što krajem marta prestane važenje pomenute uredbe, sve do kraja 2026. a potom i u srednjem roku.
U NBS se uzdaju da će inflaciju, bar što se tiče cena u maloprodajnim trgovinskim lancima, „pod kontrolom“ držati donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse. Nada je i u popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja uz nisku uvozna inflaciju (iz zemalja EU), kao i dolazak nove polјoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolјa od prošlogodišnje.
U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju, pre svega po osnovu rasta zarada, kao i niska baza iz septembra 2025. usled početka primene Uredbe.
„Ipak, ni po osnovu zarada ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će njihov rast biti praćen i rastom produktivnosti. Pored toga, mere Narodne banke Srbije za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene su tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost“, dodaju iz NBS.
Ostaje globalna neizvesnost
Iz Narodne banke ističu da su svesni i dalјe izražene globalne neizvesnosti usled geopolitičkih tenzija i protekcionizma, koji u velikoj meri utiču na kretanja na robnim i finansijskim tržištima, kao i na investiciono i potrošačko poverenje.
Po tom osnovu u poslednjih mesec dana beleži se povećana volatilnost svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i plemenitih metala i međuvalutnih odnosa. Pritom, jačanje protekcionizma moglo bi negativno da utiče na proizvodnju i izvoz domaće prerađivačke industrije.
Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, projekcije Sistema federalnih rezervi (FED) koje su objavlјene nakon sastanka u decembru ukazuju da bi se mogao očekivati nastavak smanjenja raspona referentne stope u narednom periodu, dok će Evropska centralna banka (ECB) verovatno zadržati visinu svojih osnovnih kamatnih stopa neko vreme, jer se procenjuje da je dostignut cilј za inflaciju.
Izgleda da se NBS ima isto mišljenje kao i ECB, i pored toga što je privredni rast usporio krajem 2025. ali se očekuje njegov uspon ove godine. Ekonomska aktivnost u Srbiji je bila izložena znatnim izazovima u prošloj godini, pri čemu je smanjen obim proizvodnje u Naftnoj industriji Srbije nakon uvedenih sankcija onemogućio znatnije ubrzanje dinamike privrednog rasta u poslednjem tromesečju, tako da je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, na nivou godine rast bruto domaćeg proizvoda iznosio 2,0%.
„Izvršni odbor očekuje ubrzanje privrednog rasta u ovoj i narednoj godini, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva, čemu treba da doprinese realizacija investicija planiranih programom Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027, pri čemu će u 2027. pozitivan doprinos imati i neto izvoz usled održavanja specijalizovane izložbe Ekspo“, smatraju u Narodnoj banci Srbije.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. marta 2026. godine.
