Monetarna politika Srbije je adekvatna i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost zemlje zaključeno je u razgovorima sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji su završeni u četvrtak, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
U saopštenju se navodi da je misija MMF-a, koju je predvodila šef misije tog fonda za Srbiju Anet Kjobe, zaključila da je, zahvaljujući obezbeđenoj makroekonomskoj otpornosti, privreda Srbije dobro pozicionirana za ponovno ubrzanje rasta kada privremeni šokovi prođu.
"Rizike iz eksternog i domaćeg okruženja ublažavaju značajne fiskalne i eksterne rezerve, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug", navodi centralna banka Srbije.
NBS naglašava i da je tokom razgovora misije MMF-a s delegacijom Srbije postignut dogovor na nivou tima MMF-a o drugom razmatranju u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a. Dodaje se da je utvrđeno da je nakon prošlogodišnjih 3,9 odsto, privredni rast u 2025. usporio pod uticajem globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija NIS-u.
I slabija poljoprivredna sezona ponovo je uticala na rast cena hrane, ali je inflacija u septembru spuštena na 2,9 odsto međugodišnje, zahvaljujući i privremenom ograničenju trgovačkih marži na osnovne životne namirnice i proizvode od značaja za domaćinstva.
Bankarski sektor stabilan
NBS ističe i da je utvrđeno da potrošnja domaćinstava nastavlja da bude podržana rastom raspoloživog dohotka, da je bankarski sektor stabilan i otporan, da su devizne rezerve visoke, a javni dug je nizak.
"U 2026. projektuje se ubrzanje rasta vođeno kontinuiranim rastom raspoloživog dohotka, povoljnim kreditnim uslovima, novim izvoznim kapacitetima prerađivačke industrije i rešavanjem neizvesnosti oko snabdevanja energentima povezanom sa NIS-om", navodi NBS.
Ocenjeno je i da bi duže rešavanje pitanja NIS-u i domaćih političkih tenzija moglo da utiče na ekonomsku aktivnost, ali da su ipak ovi rizici ublaženi značajnim fiskalnim i eksternim rezervama, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug.
"Istovremeno, vlasti su posvećene rešavanju pitanja sankcija NIS-u na način koji će obezbediti neprekinuto snabdevanje naftom", ističe se u saopštenju.
Kako se dodaje, ocenjeno je i da je monetarna politika adekvatna i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije, uključujući i uvažavanje karaktera privremenih fluktuacija cena, a u narednom periodu očekuje se nastavak oprezne monetarne politike.
Očuvanje fiskalnog deficita
Očekuje se privremeno širenje deficita platnog bilansa vođeno uvozom za potrebe značajnijih infrastrukturnih projekata, ali će devizne rezerve ostati očuvane na visokom nivou.
"Srbija sprovodi niz ključnih investicija u oblasti energetike, a imajući i vidu značajne potrebe ovog sektora za finansiranjem, prioritizacija najisplativijih projekata biće od presudnog značaja za jačanje ekonomskih rezultata i energetske sigurnosti", navodi NBS.
Dodaje se i da vlasti ostaju posvećene očuvanju fiskalnog deficita na nivou do tri odsto BDP-a tokom perioda 2025–2027, kao i primeni posebnih fiskalnih pravila u vezi s platama u javnom sektoru i penzijama.
"Očuvanje oprezne makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i prostora za reagovanje na potencijalne šokove. Gornja granica fiskalnog deficita od tri odsto BDP-a, koja uspostavlja odgovarajuću ravnotežu između trenutnih potreba za potrošnjom i investicijama, predstavlja suštinski važno sidro te politike."
Naglašava se i da u narednom periodu, izgrađena makroekonomska otpornost Srbije dobro pozicionira srpsku privredu za ponovno ubrzanje rasta kada privremeni šokovi prođu.
U saopštenju se navodi i da je guverner NBS Jorgovanka Tabaković, tokom brojnih razgovora s predstavnicima MMF-a za Srbiju istakla da je inflacija u septembru iznosila 2,9 odsto međugodišnje, čemu su značajno doprinele mere Vlade Srbije za ograničenje trgovačkih marži, koje su na snazi od 1. septembra, dodajući da se očekuje da će i na kraju ove godine, kao i sledeće godine, inflacija ostati unutar ciljanog koridora od tri plus, minus 1,5 odsto.
"Činjenica da smo i baznu inflaciju spustili na nivo ispod četiri odsto takođe govori u prilog generalno nižim inflatornim pritiscima. Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru uprkos izraženim volatilnostima i neizvesnostima na globalnom finansijskom i robnom tržištu. Odgovornim upravljanjem obezbedili smo i rekordne devizne rezerve zemlje, koje su za 120 odsto veće u odnosu na pretpandemijsku 2019", kazala je ona.
Rastu rezerve zlata
Tabaković je navela i da je Srbija dodatno povećala i rezerve zlata, koje sada čine oko 20 odsto deviznih rezervi zemlje, ističuću da je očuvana i ojačana i stabilnost finansijskog sistema, kojoj je i relativna stabilnost kursa dinara prema evru bitno doprinosila.
Ona je kazala i da su generalno i pojedinačno banke u Srbiji stabilne i imaju visoke rezerve kapitala i likvidnosti, značajno iznad regulatornih minimuma.
"Po osnovu relaksacije naše monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite privredi spuštene su na ispod 6,4 odsto što je pad od 1,75 p.p., a relaksacija monetarne politike ECB-a, uz očuvanu nisku premiju rizika zemlje, prenela se na pad kamatnih stopa na evro i evroindeksirane na ispod 4,7 odsto ili pad od 1,95 p.p.", rekla je guverner centralne banke Srbije.
Ona je dodala i da su u odnosu na jun 2024. kamatne stope na dinarske kredite privredi smanjene za oko 22 odsto a na evro i evroindeksirane za oko 30 odsto.
Značajno povoljniji uslovi finansiranja i relativno stabilan kurs dinara prema evru, kako je navela Tabaković, podržali su tražnju i ponudu kredita privredi, koji su u septembru bili viši za devet odsto međugodišnje, i to investicioni za 12,3 odsto, a krediti za obrtna sredstva i likvidnost za 10,8 odsto.
"Uz neupitnu institucionalnu nezavisnost u vođenju politika, ali nikada izolovano od građana i od politike koju vode predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, NBS je nastavila da podržava standard građana", naglasila je ona.
U saopštenju se dodaje da je guverner ukazala i da je jedan od rezultata supervizorskih očekivanja i činjenica da banke u Srbiji od 15. septembra nude povoljnije gotovinske, potrošačke i stambene kredite, kao i kredite za zaposlene i penzionere s primanjima do 100.000 dinara, dok su mnoge banke ponudile i povoljnije kreditne uslove od naših minimalnih supervizorskih očekivanja.
Kao rezultat toga, kako je podsetila dinarski gotovinski krediti dostupni su po stopama i ispod šest odsto, dok su stambeni krediti za kupovinu prvog stana dostupni po stopama i ispod četiri odsto kod pojedinih banaka.
Olakšice za dužnike
"Sve mere monetarne, mikroprudencijalne i makroprudencijalne politike pažljivo smo odmeravali i kombinovali, što će, uz povoljnije uslove finansiranja i time podržan rast raspoloživog dohotka i kreditne aktivnosti, doprineti ekonomskom rastu. Istovremeno i s tim povezano, dodatno je smanjeno učešće problematičnih kredita na najniži nivo od 2,2 odsto", kazala je Tabaković.
Ona je navela i da su detaljno uređeni uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati ponude određene olakšice, a to su produženje roka otplate, promena vrste ugovora, odloženo plaćanje celokupnog iznosa kredita, kamate, glavnice, dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja, duga po kreditnoj kartici ili određenih rata kredita, za određeni period, ali i smanjenje kamatne stope.
Korisnicima koji imaju poteškoće u otplati odobreno je da ne vrše otplatu kredita u određenom periodu, u kome banka nema pravo da obračunava redovnu niti zateznu kamatu na dospele obaveze, ali ima pravo da obračunava ugovorenu redovnu kamatu na preostali iznos glavnice, ali i delimična otplata duga, kao i promena valute u kojoj je izražena obaveza, ako novčana obaveza nije izražena u dinarima, kao i delimičan oprost i konsolidacija duga.
Tabaković je istakla i da je omogućeno proglašenje zastoja u otplati za određeni period u kome banka ne obračunava redovnu niti zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje, kao ni redovnu kamatu na preostali iznos glavnice, odnosno duga.
"Duže od pola decenije živimo i radimo u uslovima rastućih globalnih rizika i neizvesnosti, koji se međusobno prepliću i pojačavaju. Srbiju smo dobro opremili za upravljanje rizicima - devizne rezerve i depoziti Vlade su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne. Rezervama koje smo izgradili, koje jesu naš dragocen resurs za budućnost, moramo pažljivo da upravljamo", kazala je ona.
Guverner NBS je naglasila i da interes svih činilaca ekosistema mora biti ekonomski napredak Srbije, koji je osnov za sve dalje, odnosno za rast zarada, zaposlenosti i kvalitetnijeg života građana, uz neminovne tehnološke promene, za koje Srbija ima potencijal.
