Naplata problematičnih potraživanja jedno je od najosetljivijih pitanja u domaćem poslovanju, posebno za mala i srednja preduzeća koja najviše trpe posledice kašnjenja uplata. O tome kako se preduzeća mogu zaštititi pre ulaska u posao, koje garancije su im zaista na raspolaganju i koliko je efikasan pravni sistem u slučajevima nenaplativih dugova, govoriće Ljiljana Rajnović, diplomirani pravnik i ekspert za korporativno upravljanje, na seminaru “Naplata problematičnih potraživanja od domaćih i stranih partnera” koji organizuje Centar za edukaciju Privredne komore Srbije (PKS).
Kako naglašava Rajnović, ključno pitanje jeste šta sve preduzeće može da preduzme pre ulaska u posao i kako taj posao može da zaštiti. Međutim, ističe, zaštita nije uvek moguća: "Najveći broj prometa obavlja se bez davanja garancija, a i ne mogu se ni dati neke posebne garancije. Najčešće se uzima menica koja ni sama ne predstavlja posebno obezbeđenje”.
Prema njenim rečima, u poslovnom okruženju uvek postoje tri tipa investitora: oni koji ulažu da bi zaista poslovali i zarađivali – kao najpoželjniji partneri; zatim oni koji su iz iste branše, što takođe predstavlja stabilnu osnovu; ali i investitori manipulanti, kojih, kako navodi, ima svuda.
Tokom tranzicionog perioda brojna preduzeća prošla su kroz reorganizacije, a danas su mnoga koja su opstala ili dobro posluju ili su propala. Iako to donekle olakšava proveru istorije poslovanja, problem ostaje – rokovi naplate i nedostatak adekvatnih sankcija za neplaćanje u razumnom roku.
Blage kazne
"To je najveći problem za mala preduzeća i eventualno srednja, koja ne mogu da naplate blagovremeno svoja potraživanja“, kaže Rajnović. Navodi i konkretan primer firme koja je, iako posluje 17 godina, prvi put zbog kašnjenja uplata partnera morala da se zaduži u banci. "Nepoštovanje roka plaćanja od 60 dana i kazna od 20.000 dinara nije ništa posebno. Suština je moralna odgovornost vlasnika i sve se bazira na tome“, ističe.
Još jedan problem je prebacivanje imovine i osnivanje novih firmi kako bi se izbegla naplata dugova. Iako se takve prakse tretiraju kao krivična dela, postupci traju godinama, često i do jedne decenije, naročito kada je više okrivljenih lica uključeno. "Najlakše bi bilo naplatiti se u krivičnom postupku kada bi on trajao razumno vreme“, kaže Rajnović, dodajući da bi efikasnije usvajanje privremenih mera značajno poboljšalo zaštitu poverilaca.
Sistem izvršitelja veoma efikasan
S druge strane, sistem izvršitelja ocenjuje kao relativno efikasan: sud brzo donosi rešenja o izvršenju i rokovi su kratki. Kada bi takva efikasnost postojala i u krivičnim postupcima, situacija bi bila znatno bolja.
U poređenju sa razvijenim zemljama, problem naplate potraživanja u Srbiji je izraženiji. Rajnović navodi primere Nemačke i Rusije, gde vlasnik preduzeća lično odgovara čim postoji procena da u budućnosti neće moći da izmiruje obaveze. "Vlasnik neće dozvoliti da se to desi“, kaže ona.
Govoreći o domaćoj praksi, podseća na tradicionalno snažno preduzetništvo u pojedinim sredinama, posebno u Vojvodini. Kao ilustraciju navodi opštinu Stara Pazova, gde se broj stanovnika ne smanjuje upravo zato što lokalno preduzetništvo omogućava ljudima da žive i zarađuju na istoj teritoriji.
Veliki izazov predstavlja i provera boniteta poslovnih partnera, uključujući i strane kupce. Rajnović ukazuje da finansijski izveštaji često nisu realni pokazatelji stanja: "U velikom broju malo većih preduzeća ima dosta fingiranih troškova… Tako da i ti javni izveštaji nisu merilo vrednosti preduzeća.“ Dodatno, napominje da ne postoje dovoljno pouzdani mehanizmi za proveru imovine i njene realne vrednosti.
Jasna odgovornost vlasnika
Kao ključne elemente za poboljšanje naplate potraživanja izdvaja propisivanje jasne odgovornosti vlasnika i direktora, kao i unapređenje sudske prakse. Procesi privrednih sudova u sporovima pravnih lica danas traju oko tri godine, dok krivični postupci, koji bi mogli biti efikasniji, traju višestruko duže. "Kada bi sud u krivičnom postupku imao obavezu da usvoji nesporni tužbeni zahtev, procesi bi bili efikasniji“, dodaje Rajnović.
U praksi, međutim, kada oštećena kompanija pokrene krivični postupak, često se dešava da druga strana – ukoliko je iole savesna – odmah isplati dug. "U privredi je važno sačuvati poslovnog partnera i klijenta ako je dobar“, zaključuje ona.
Ciljevi i teme seminara
Cilj seminara je sveobuhvatno davanje praktičnih tumačenja i odgovora polaznicima na pitanja koja se odnose na načine i mogućnosti naplate spornih potraživanja od domaćih i stranih partnera, sa posebnim akcentom na aktuelna dešavanja.
Teme uključuju:
• Osnovne pojmove naplate potraživanja, značaj naplate i značaj zadržavanja poslovnog partnera
• Razloge nastanka spornih potraživanja
• Načine naplate spornih potraživanja
• Naplatu od pravnog lica i odgovornih lica, kao i naplatu kroz krivični postupak
• Zaštitu od rizika naplate potraživanja i mogućnosti ugovaranja sredstava obezbeđenja
• Proveru boniteta kupaca iz inostranstva, ključne finansijske i vlasničke parametre
• Osiguranje potraživanja
• Osnovne rizike – političke, komercijalne i rizike pre isporuke
O predavaču:
Ljiljana Rajnović, dipl. pravnik, ekspert je za korporativno upravljanje, ugovorno, privredno i finansijsko pravo. Konsultant je u domaćim i stranim kompanijama iz oblasti due diligence, procene vrednosti kapitala, idejnih rešenja u procesu restrukturiranja kompanija, tržišta hartija od vrednosti, kao i savetovanja u postupcima primarne i sekundarne privatizacije, stečaja i likvidacije, uključujući i zastupanje u spoljnotrgovinskim arbitražama.
