Rejting agencija Mudis (Moody’s Ratings) je u najnovijem izveštaju za Srbiju, zadržala kreditni rejting na neinvesticionom nivou Ba2, a izgledi za poboljšanje kreditnog rejtinga promenjeni su sa pozitivnih na stabilne.
Agencija Moody’s Ratings promenila je izglede za kreditni rejting Srbije sa pozitivnih na stabilne, signalizirajući da je rast političkih i geopolitičkih rizika počeo da utiče na procenu investicione sigurnosti zemlje.
Ova odluka dolazi nakon perioda pojačanih unutrašnjih tenzija, usporavanja privredne aktivnosti i pogoršanja poslovnog ambijenta, što ukazuje da će Srbija u narednim godinama morati da balansira između očuvanja makroekonomske stabilnosti i rešavanja strukturnih i institucionalnih izazova, kažu iz agencije.
Iako je fiskalna pozicija države i dalje relativno stabilna, a javni dug pod kontrolom, analitičari upozoravaju da politička neizvesnost, slabija dinamika stranih investicija i rastući troškovi rada smanjuju srednjoročni potencijal rasta. Poseban izazov predstavlja očuvanje poverenja investitora u uslovima složenog geopolitičkog okruženja i usporenog procesa evropskih integracija, što dodatno povećava značaj predvidljivih ekonomskih politika i nastavka reformi.
„Naša odluka da promenimo izglede sa pozitivnih na stabilne odražava značajan rast političkih rizika u Srbiji, koji slabe institucionalnu snagu i predstavljaju veći nego očekivani pritisak na izglede rasta. Posebno, nestabilnije domaće političko okruženje doprinosi manjoj predvidljivosti politika, uz verovatno zadržavanje povišenih tenzija. Takođe, rastući geopolitički rizici, potvrđeni nedavnim uvođenjem američkih sankcija nacionalnoj naftnoj kompaniji Naftna Industrija Srbije (NIS), dodatno će opteretiti kreditni profil Srbije. Ove povišene političke tenzije znače da su rizici za kreditni profil Srbije sada uravnoteženi na nivou rejtinga Ba2. Očekujemo oporavak realnog rasta BDP-a nakon značajnog usporavanja u 2025, ali procenjujemo da je srednjoročni potencijal rasta sada niži, oko 3,5%, u odnosu na ranijih 4%“, napominju iz Mudisa.
Razlozi za promenu izgleda sa pozitivnih na stabilne
Odluka o promeni izgleda odražava značajan rast političkih rizika, koji slabe institucionalnu snagu i negativno utiču na izglede rasta.
Domaće političko okruženje postalo je nestabilnije od avgusta 2024, kada su izgledi poboljšani na pozitivne, posebno zbog velikih antikorupcijskih protesta nakon urušavanja krova železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. Iako su protesti u međuvremenu oslabili, očekujemo da političke tenzije ostanu povišene, posebno u kontekstu parlamentarnih izbora koji treba da se održe do kraja 2027, ali bi mogli biti raspisani i ranije, kaže se u analizi.
Nepredvidljivost politika je povećana, a Evropska unija kritikovala je nedostatak transparentnosti i nezavisnog nadzora nad nedavno usvojenim pravosudnim izmenama, ocenjujući to kao korak unazad u procesu pristupanja EU. Takođe, poslovno okruženje slabi, a regulatorni okvir postaje manje predvidljiv, što se vidi u nedavnoj politici ograničenja marži u maloprodaji, koja se trenutno postepeno ukida.
Geopolitički rizici Srbije takođe rastu, što će negativno uticati na poverenje stranih investitora.
Prostor Srbije da balansira između bliže integracije sa zapadnim ekonomijama, posebno EU, i značajnih ekonomskih i finansijskih veza sa Rusijom i Kinom, postaje uži. Ovo potvrđuju američke sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Očekujemo da će vlasti rešiti pitanje vlasništva i izbeći dugotrajne makroekonomske poremećaje, ali neusaglašenost Srbije sa spoljnom politikom EU nastaviće da usporava proces pristupanja.
Ovi politički i geopolitički rizici negativno su uticali na rast. Protesti u prvoj polovini 2025. smanjili su potrošnju i poslovno poverenje, dok su sankcije u drugoj polovini 2025. izazvale nagli pad industrijske proizvodnje. Kao rezultat, rast BDP-a usporio je na 2% u 2025, sa 3,9% u 2024, dok su strane direktne investicije značajno opale.
„Očekujemo rast BDP-a od 3,3% u 2026, uz privremeno ubrzanje u 2027. zbog izložbe Expo 2027. Međutim, srednjoročni potencijal rasta smanjen je na 3,5%. Srbija se suočava i sa rastućim pritiskom na konkurentnost zbog rasta plata, što povećava troškove rada. Strane investicije će verovatno ostati niže nego prethodnih godina i osetljive na političke tenzije. Proces pristupanja EU je usporen zbog političkih tenzija i slabije posvećenosti reformama, a javna podrška članstvu u EU je niža nego u drugim zemljama regiona. Zbog toga Srbija zaostaje za zemljama poput Albanije i Crne Gore na putu ka članstvu“ istaknuto je u izveštaju.
Tekuće politike dovoljne za zadržavanje rejtinga
Potvrđivanje rejtinga Ba2 (dve stepenice ispod kreditnog nivoa rejtinga )podržano je umerenim i postepeno opadajućim javnim dugom Srbije, što obezbeđuje fiskalni prostor za apsorpciju šokova. Pored toga, fiskalni rizici iz sektora državnih preduzeća, iako i dalje prisutni, značajno su smanjeni poslednjih godina.
Takođe, kontinuirana saradnja Srbije sa Međunarodni monetarni fond (MMF) podržala je vođenje opreznih makroekonomskih politika i jačanje eksternih rezervi, što će pomoći očuvanju makroekonomske stabilnosti u slučaju šokova. Ovi faktori ublažavaju negativan uticaj političkih i geopolitičkih rizika na institucije i rast.
Gornje granice rejtinga zemlje u domaćoj i stranoj valuti ostaju nepromenjene na Baa1 i Baa2. Razlika od četiri nivoa između gornje granice u domaćoj valuti i suverenog rejtinga odražava relativno predvidljive institucije i poteze vlade, umereno prisustvo države u ekonomiji i finansijskom sistemu, povišen politički rizik i niske spoljne neravnoteže. Razlika od jednog nivoa između gornje granice u stranoj i domaćoj valuti odražava umerenu efikasnost politika i spoljnog zaduženja.
Mudis je aktuelni rejting Srbiji dodelio u martu 2021. i od tada ga samo potvrđuje. Druge dve velike globalne rejting agencije takođe potvrđuju svoje rejtinge, onaj jedini investicioni "BBB-" od Standard&Pursa dobijen u oktobru 2024. godine i neinvesticioni "BB+" od Fiča iz septembra 2019. godine.
