Domaćoj kulturnoj sceni potrebni su konkretna politika, nova državna strategija, uključenost privrede kroz društveno-odgovorne programe, ali i mešoviti modeli finansiranja, rečeno je danas na 33. Kopaonik biznis forumu (KBF) u okviru panela "Kultura kao pokretač ekonomskog razvoja: Potencijali, izazovi i održive startegije".
David Jovanović, filmski reditelj i producent filma "Sunce nikada više", srpskog kandidata za Oskara, kaže da je ključno razumeti kako izgleda život pojedinca u Srbiji, koji nakon posla ode kući bez prilike, kako je naveo, da konzumira kulturni sadržaj.
„Pojedinac ima priliku da konzumira informativu punu krvi i nasilja, eventualno neki rijaliti program. Naučno je dokazano da čovek tako postaje neproduktivan, prepun kortizola, neambiciozan i samim tim on ne doprinosi kompaniji za koju radi“, rekao je Jovanović.
Komentarišući jučerašnje izlaganje specijalnog gosta Davida Reibsteina iz Amerike, on je naveo da kultura ima uticaj na percepciju koju pojedinci imaju o jednoj zemlji.
„On je govorio o najboljim zemljama sveta po raznim parametrima. Zanimljivo je bilo da se najbolje percipiramo kao jaka vojna sila“, rekao je Jovanović i dodao da po parametrima kulture dosta zaostajemo.
Američki stručnjak za marketing istakao je, prema Jovanovićevim rečima, da se Italija percipira kao visoko kulturna zemlja što proizvodima sa oznakom "Made in Italy" poveća vrednost za čak 600 odsto.
Jovanović je naglasio da su "jugo" i "hjundai" u početku imali identičnu tržišnu poziciju u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je južnokorejski proizvođač vremenom prerastao u premijum brend zahvaljujući poboljšanju kulturne percepcije o Južnoj Koreji.
Važni i privatni donatori
Generalni direktor Zadužbine Ilije M. Kolarca, Aleksandar Peković, je izneo podatak da Južna Koreja ima 70,6 odsto visokoobrazovane populacije, kao i da je u prethodnoj godini ta zemlja oborila rekord u stopi upisa brucoša.
„U takvim zemljama sve ostalo funkcioniše dobro, naravno i ekonomija i biznis, jer to predstavlja ključ u razvoju jednog društva“, istakao je Peković.
Podsetio je da je tradicija Kolarca duga 149 godina, a da on počiva na tri stuba, a to su obrazovanje, nauka i kultura.
„Ljudima je potrebno celoživotno obrazovanje i taj koncept je aktivan i danas. Osnivač naše zadužbine Ilija Milosavljević Kolarac bio je svestan da obrazovanje, nauka i kultura moraju da imaju podršku, tako da je obezbedio privatan fond koji će pomagati tome“, rekao je Peković.
Panelisti su istakli da je potrebno da prepoznamo "svetsko, a naše" i to posebno u radu sa lokalnom zajednicom.
To bi, prema njihovim rečima, bila ljubav prema kulturi koja se stvara na lokalnom nivou i koja predstavlja ono što je autohtono kod nas, a što mi često ispuštamo iz vida.
Kopaonik biznis forum je najvažniji je poslovni događaj u zemlji i regionu, a ove godine se održava 33. put, od 1. do 4. marta u hotelu Grand na Kopaoniku.
Tokom četiri dana foruma biće održano 35 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja, a uz učešće više od 1.500 predstavnika poslovne zajednice, akademskog sektora, državnih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima je oko 210 panelista.
Organizator KBF-a je Savez ekonomista Srbije.
