Nemačka ekonomija bi tek 2026. mogla da prevaziđe sada već trogodišnju krizu, i tada bi bruto domaći proizvod (BDP) trebalo da poraste za 1,5%, objavio je danas procenu nemački institut IFO.

Ovaj rast je dvostruko viši od prvobitno predviđenih 0,8% za narednu godinu, a ekonomski analitičari su neznatno povećali prognozu za ovu godinu, sa 0,2% na 0,3%.

I Kilski institut za svetsku ekonomiju (IfW) takođe je sada optimističniji, pa je kod njih prognoza podignuta na 1,6%, a ovogodišnja sa 0% na 0,3%.

"Vodeći indikatori potvrđuju našu procenu da je nakon dve godine pada industrija sada pronašla svoj najniži nivo", prenosi nemačka štampa izjavu šefa ekonomskog odeljenja IfW-a, Stefan Kuts.

Oči uprte u Vašington

Međutim, ekonomski stručnjaci navode da trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država ostaje rizik i po nemačku ekonomiju.

Prema proračunima Kilskog instituta za svetsku ekonomiju (IfV) i IFO instituta iz Minhena, carine u punom obimu bi mogle da Nemačkoj u 2025. nanesu ekonomski gubitak od oko 13 milijardi evra.

A sada još preti i šok od rasta cene nafte zbog novog rata na Bliskom istoku.

"Ako cene nafte zbog toga primetno porastu, bit će značajan faktor koji će prigušiti rast i to u nezgodnom trenutku", rekla je glavna ekonomistkinja Instituta DIW iz Berlina, Džeraldine Deni-Knedlik.

U četvrtak DIW je marginalno podigao procenu rasta aktivnosti u ovoj godini, s 0,1% na 0,3%, uz obrazloženje da je 0,4-postotni rast u prva tri meseca nadmašio očekivanja.

"Neočekivano dinamičan početak godine verojatno će nas poštedeti još jedne godine stagnacije", rekla je Deni-Knedlik.

Italijanima pada izvoz van EU

Italijane konkretno muče druge muke Izvoz je opao za 2,8% u aprilu u odnosu na mart, dok je u uvozu zabeležen rast od 0,3%, saopštio je danas Italijanski nacionalni institut za statistiku Istat.

Kako prenosi novinska agencija ANSA, pad izvoza posledica je smanjenja prodaje ka zemljama van EU, koja je opala za 7%, dok je izvoz u zemlje članice EU porastao za 1,5%.

Na godišnjem nivou, izvoz je porastao za 0,4 u novčanom iznosu, ali je zabeležen pad od 3,75% u obimu. Trgovinski suficit iznosio je 2,48 milijardi evra, što je manje u poređenju sa 4,83 milijarde evra iz aprila 2024. godine.

Rusima konačno jednocifrena inflacija

Za razliku od loših, ili manje loših vesti iz Zapadne Evrope, na istoku sa više optimizma gledaju na drugu polovinu ove godine.

Godišnja inflacija u Rusiji je u maju pala na jednocifreni broj i iznosila je 9,88%, saopštila je ruska statistička agencija Rosstat.

Prema tim podacima, to je pad od 0,36 procentnih poena u poređenju sa 10,23% u aprilu, preneo je Tass.

Ruska statistika navodi da su cene prehrambenih proizvoda porasle u petom ovogodišnjem mesecu za 0,26% mesečno i 12,49% međugodišnje.

Neprehrambeni proizvodi u pomenutom periodu na mesečnom nivou koštali su manje za 0,13%, ali su poskupeli za 4,81% međugodišnje.

Cene usluga su u maju porasle za 1,34% na mesečnom nivou, a na godišnjem nivou za 12,55%.