Svetska privreda trebalo bi da poraste za 2,9% u 2026. godini, a nakon toga da ubrza na 3% sledeće godine, uprkos posledicama sukoba na Bliskom istoku, višim cenama energenata i povećanoj neizvesnosti u trgovinskoj politici, navela je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Prognoza za ovu godinu je u novom izveštaju neznatno uvećana u odnosu na prethodnu junsku projekciju, kada je iznosila 2,8%, dok je prognoza za 2027. korigovana naniže sa 3,1%.
Globalni rast usporio je u prvoj polovini 2026. godine, ali je ostao otporan u mnogim zemljama, pri čemu su velike zalihe nafte, dodatna ponuda proizvođača izvan zemalja Persijskog zaliva i državne mere podrške ublažile posledice sukoba na svetsku privredu, napominje OECD u izveštaju.
Aktivnost povezanu sa veštačkom inteligencijom takođe je nastavila da podstiče investicije, proizvodnju i trgovinu.
Ekonomija Evrozone trebalo bi da poraste za po jedan % u 2026. i 2027. godini, a očekuje se i jačanje tražnje nakon normalizacije cena energenata i ubrzanja novih ulaganja u odbranu.
Za Sjedinjene Američke Države, očekuje se rast BDP-a od 2,2% ove godine i 2,1% u 2027. godini.
Snažne investicije povezane sa veštačkom inteligencijom trebalo bi delimično da neutrališu usporavanje potrošnje i rasta realnih prihoda, napominje OECD.
Privredni rast Kine trebalo bi da uspori sa 4,5% u 2026. na 4,2% u 2027. godini, dodaje se u izveštaju.
OECD upozorava da postoji značajna neizvesnost u pogledu ovih projekcija, posebno zbog mogućeg razvoja situacije na energetskim tržištima.
Dodatne rizike predstavljaju klimatski šokovi koji bi mogli da ugroze poljoprivrednu proizvodnju, uključujući potencijalno snažan fenomen El Ninjo, kao i novi rast prinosa na državne obveznice.
Rizik predstavlja i mogućnost da prinosi od velikih ulaganja u veštačku inteligenciju ne ispune očekivanja, što bi moglo da izazove promene vrednovanja na finansijskim tržištima i oslabi izglede za rast.
OECD navodi da centralne banke, suočene sa novim energetskim šokom i inflacijom iznad ciljanih nivoa, moraju da osiguraju da inflaciona očekivanja ostanu stabilna
Vlade širom sveta bi, prema preporukama organizacije, trebalo da mere kojima ublažavaju posledice viših cena energenata usmere na najugroženije, uz očuvanje podsticaja za smanjenje potrošnje energije i diverzifikaciju izvora, kao i jasno definisan rok njihovog trajanja, navodi OECD na svojoj veb stranici.
Organizacija upozorava i da slabiji rezultati učenika u novim nalazima PISA testiranja ukazuje na hitnost unapređenja obrazovanja i veština, uključujući digitalnu pismenost, kako bi se radnici lakše prilagodili tehnološkim promenama.
