Proizvođači robe široke potrošnje sve više vide industrijsku veštačku inteligenciju kao ključni faktor konkurentnosti u narednoj deceniji, ali istovremeno zaostaju u njenoj stvarnoj primeni, pokazuje novo globalno istraživanje kompanije Schneider Electric.
Studija pod nazivom 2026 Industrial AI in CPG Survey, sprovedena među 1453 rukovodioca širom sveta, ukazuje na rastući jaz između ambicija vezanih za povraćaj ulaganja u AI i realne operativne implementacije u sektoru robe široke potrošnje.
Istraživanje pokazuje da kompanije očekuju značajan rast neefikasnosti u proizvodnji i povećanje troškova do 2030. godine. Kako bi ublažili ove pritiske i očuvali konkurentnost u uslovima sve veće globalne nestabilnosti, proizvođači se okreću industrijskoj inteligenciji, koja kombinuje veštačku inteligenciju, podatke i automatizaciju.
Već danas neefikasnost predstavlja veliki teret za industriju. Prema podacima iz istraživanja, kašnjenja u proizvodnji, zastoji i kvarovi opreme čine oko 20,3 odsto ukupnih troškova gotovog proizvoda. Istovremeno, čak 15,2 odsto prosečnog prihoda gubi se zbog prekida u radu, ponovnog rada, problema sa kvalitetom ili neoptimalnog korišćenja proizvodnih kapaciteta.
Trend je zabrinjavajući, jer se očekuje da će ovi troškovi porasti na 21,37 odsto već naredne godine, a zatim dostići čak 29,14 odsto do 2030. godine.
Upravo zbog toga, kompanije sve više polažu nade u industrijsku AI kao alat za smanjenje gubitaka i povećanje efikasnosti.
Značaj integracije AI
Međutim, iako očekivanja brzo rastu, spremnost industrije i dalje zaostaje. Trenutno samo 13 odsto proizvođača navodi da je veštačka inteligencija u potpunosti integrisana u njihove ključne procese i donošenje odluka. S druge strane, čak 37 odsto ispitanika očekuje da će AI imati centralnu ulogu u poslovanju do 2030. godine, što znači da bi primena mogla da se utrostruči u relativno kratkom roku.
Očekivanja u vezi sa povraćajem investicija dodatno ilustruju optimizam industrije. Trećina ispitanika procenjuje da će ostvariti povrat između 50 i 74 odsto od AI projekata do kraja decenije, dok skoro osam odsto veruje da će ROI premašiti 100 odsto, što znači da bi se ulaganja mogla isplatiti za manje od godinu dana.
Ipak, trenutni rezultati su daleko skromniji. Čak 70 odsto ispitanika navodi da njihov trenutni povrat od AI iznosi manje od 20 odsto, dok skoro trećina beleži povrat od svega pet odsto ili manje.
Kako ističe Neil Smith, predsednik sektora za robu široke potrošnje u Schneider Electricu, industrija se nalazi u ključnom trenutku.
"Proizvođači predviđaju utrostručenje primene veštačke inteligencije do 2030. godine, uz značajan rast očekivanog povrata investicija, na nivoe kakve danas ostvaruju samo najnaprednije fabrike. Ovaj jaz između očekivanja i realnosti najjači je signal hitnosti koji smo videli poslednjih godina", rekao je Smith.
On naglašava da veštačka inteligencija može imati transformativni efekat samo ako je deo šire industrijske inteligencije, koja podrazumeva povezivanje podataka iz proizvodnje u realnom vremenu, savremene automatizacije i AI sistema u jedinstven proces donošenja odluka.
"Mnoge kompanije i dalje rade na zastareloj infrastrukturi, sa fragmentisanim podacima i sistemima koji ograničavaju primenu AI. Uklanjanje tog jaza postaje jedan od ključnih prioriteta za sektor", dodao je Smith.
Dublje promene u načinu poslovanja
Istraživanje pokazuje da glavne prepreke za širu primenu AI nisu tehnološke prirode, već strukturne. Kao najveći izazovi izdvajaju se nedostatak stručnjaka za AI i analizu podataka, zastarela automatizacija i infrastruktura, manjak kvalitetnih i kontekstualizovanih podataka, kao i otpor zaposlenih prema promenama.
Zanimljivo je da su svi ovi faktori ocenjeni kao veći problem od pitanja sajber bezbednosti ili usklađenosti sa regulativom.
Cecile Vercellino, potpredsednica za usluge u oblasti industrijske automatizacije u Schneider Electricu, ističe da će ostvarivanje ambicioznih ciljeva zahtevati dublje promene u načinu poslovanja.
"Da bi se ostvario transformativni povrat od industrijske AI u naredne četiri godine, neophodan je kvalitativni iskorak u saradnji, transparentnosti i primeni zajedničkih standarda. Deljenje najboljih praksi i sektorskog znanja biće ključno za sledeću fazu digitalne transformacije", navela je ona.
Kompanija je u saradnji sa AVEVA objavila i dokument pod nazivom Beyond the Hype Practical AI for Competitive Consumer Goods Manufacturing, koji donosi konkretne smernice za primenu AI u prehrambenoj industriji, proizvodnji pića, farmaceutici i biotehnologiji.
U fokusu ovog pristupa nalazi se razvoj autonomnih operacija kroz bolje korišćenje industrijskih podataka, modularnu automatizaciju i elektrifikaciju, kao i jasne korake za implementaciju veštačke inteligencije.
Zaključak istraživanja je jasan: iako industrijska AI ima potencijal da transformiše proizvodnju i unapredi konkurentnost, kompanije će morati da reše unutrašnje strukturne izazove kako bi taj potencijal zaista i ostvarile.
