Cene dobara i usluga za ličnu potrošnju u Hrvatskoj, merene nacionalnim indeksom potrošačkih cena, zabeležile su rast u avgustu od 0,1 odsto na mesečnom nivou, prema prvoj proceni DZS-a.
Rast potrošačkih cena na godišnjem nivou zadržao se na 4,1 odsto, kao i u julu. Najveći doprinos postojanosti inflacije dao je rast cena u uslugama.
Na osnovu 80 odsto do 90 odsto obrađenih podataka, Republički zavod za statistiku danas je objavio preliminarnu procenu rasta potrošačkih cena dobara i usluga za avgust. U skladu sa očekivanjima, nakon jačanja inflatornih pritisaka tri meseca zaredom, u avgustu je dinamika godišnjeg rasta ostala ista kao i u julu, prenosi SeeBiz.
Naime, uz mesečni rast od 0,1 odsto, godišnja stopa inflacije, merena indeksom potrošačkih cena, iznosila je 4,1 odsto. U prvih osam meseci cene dobara i usluga za ličnu potrošnju u proseku su bile više za 3,7 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine.
Ubrzanje inflacije usluga uz snažne tekuće pritiske
Na godišnjem nivou, ubrzanje rasta cena u avgustu beleže sve glavne komponente indeksa, osim hrane, pića i duvana, gde je zabeleženo usporavanje sa 6,6 odsto na 6,2 odsto, prvenstveno zbog efekta baznog perioda. U pravcu jačanja inflatornih pritisaka najviše je delovala inflacija usluga, ubrzavši sa 5,7 odsto na 6,4 odsto.
Uprkos visokoj bazi u ovom agregatu, tekući pritisci nastavljaju da budu snažniji od dugoročnog obrasca kretanja, pa je tako mesečni porast u avgustu iznosio visokih 1,4 odsto, najviše od početka godine. Pozitivan, ali znatno skromniji doprinos dale su cene energije sa ubrzanjem rasta za 0,2 p.p. na 2,5 odsto u avgustu i cene neprehrambenih industrijskih dobara bez energije, gde je rast iznosio 0,5 odsto, prenosi Tanjug.
Pad industrijske proizvodnje
Hrvatska industrijska proizvodnja je u julu pala za 0,9 odsto međugodišnje, prvi put nakon sedam meseci rasta, objavio je danas hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS).
Veliki godišnji pad u julu zabeležen je u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom 11,1 odsto, dok je u prerađivačkoj industriji registrovan rast za jedan odsto, a u oblasti rudarstva i vađenja ruda za 0,2 odsto.
Godišnji pad proizvodnje u julu je zabeležen u tri od pet glavnih kategorija, a najviše u proizvodnji trajnih dobara za široku potrošnju 11,8 odsto.
Pored toga, proizvodnja energije pala je za 10,2 odsto međugodišnje, a netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 1,3 odsto, dok je proizvodnja intermedijarnih dobara porasla za 5,4 odsto, a kapitalnih dobara za tri odsto.
Ukupne zalihe gotovih industrijskih proizvoda u Hrvatskoj su krajem jula bile za 5,2 odsto veće u odnosu na isti period lane.
Ukupan broj zaposlenih osoba u hrvatskoj industriji je, nasuprot tome, pao za 2,8 odsto međugodišnje, dodaje se u izveštaju objavljenom na veb stranici DZS.
