Generalni direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović, izjavio je u vezi produžetka gasnog aranžmana sa Rusijom za još tri meseca, da se cene neće povećavati za domaćinstva a da za privredu može i da budu manje.
Bajatović je Naglasio je da cena gasa za domaćinstva neće biti promenjena, a da će za privredu gas pojeftiniti.
''Zato što nećemo vući iz skladišta, nećemo kupovati na tržištu, a imamo stabilnu i relativno nisku cenu'', rekao je Bajatović.
Bajatović je rekao da je produžen stari dugoročni ugovor (iako se očekivalo potpisivanje novog), a da produžetak nije duži jer se, kako je naveo, javljaju dodatni problemi u plaćanju i u tumačenju evropskih sankcija.
„Srbija je bezbedna najmanje do 1. januara 2028. godine, govorimo o tranzitiranju kroz treće zemlje, odnosno iz evropskih zemalja u treće zemlje koje nisu članice EU. Kad govorimo o dodatnim troškovima, ako se dese problemi u plaćanju, recimo, može se pojaviti neki platni agent i on uzima pet%. Čiji je sad to trošak? I mnogo takvih drugih stvari“, objasnio je Bajatović za RTS.
Kada je reč o cenama, Bajatović naglašava da zvanični statistički podaci govore da je gas u Evropi sada skuplji 75% nego pre krize ali da je prava istina je da je od februara poskupeo 100% kao posledica krize na Bliskom Istoku i dodao da je Srbija zadržala naftnu formulu u aranžmanu sa Rusima.
„To je stari način obračuna energije, 35% utiče cena troprocentnog mazuta, 35% utiče cena jednoprocetnog mazuta, a 30% utiče cena dizela na tržištu. I tako obračunavate. To je formula koja na kraju daje cenu. Ono što je bitno za ovakvu formula, računa se prosek devet meseci. Znači, evo ad, kada bih rekao ova sadašnja poskupljenja, to bi bila veća cena, ali se računa devet meseci unazad'', rekao je Bajatović.
Dodao je da će u narednom kvartalu biti stabilna cena za nas - 320 (dolara), a da bi da kupujemo gas na berzi cena bila 690.
„Kad se govori o fleksibilnosti, mi imamo minimalne letnje količine, to je ono što moraš da preuzmeš. Ali, ako ti treba više, možeš da dobiješ više po cenama iz ugovora. Takvog aranžmana nema nigde. Tako je bilo i ranije. To je već 20 godina, koliko ja znam, takva praksa u saradnji između Gasproma i Srbijagasa“, rekao je Bajatović.
Azerbejdžan ne može više
Na pitanje na koji gas još Srbija može da računa kao alternativu, Bajatović je najavio da Srbija početkom aprila nastavlja razgovore sa Azerbejdžanom, od koga trenutno može da računa na do dva miliona kubnih metara gasa, dok su veće količine ograničene tehničkim mogućnostima i ograničenjima u proizvodnji u toj zemlji.
Naveo je i da Srbija može da nabavlja gas i drugim pravcima, uključujući i sa nemačke obale, ali da je to ekonomski nepovoljnija varijanta.
NIS nema veze s gasom
Bajatović je kazao i da ne treba povezivati gasni aranžman sa čekanjem rešenja za sankcije NIS-u.
„Ne bih povezivao te dve stvari, pošto su u toku pregovori o kupovini NIS-a. Biće produženje za kupovinu još, u to sam potpuno siguran, prema tome mi smo dokazali da ćemo promeniti vlasništvo u NIS-u što je bio osnovni zahtev američkih sankcija“, rekao je on.
Bajatović je naglasio da Gasprom želi da ostane pouzdan partner i da dogovor Vučića i Putina jasno pokazuje da Rudija neće ostaviti Srbiju bez gasa.
Banatski dvor svojim tokom
Generalni direktor Srbijagasa kaže i da se proširenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru odvija planiranom dinamikom, kao i da se završetak radova očekuje do kraja aprila naredne godine, kada će početi nova tura utiskivanja gasa.
„Trenutno je počeo drugi paket bušotina. Četiri bušotine su već završene, dok je osam trenutno u fazi bušenja. Kompresori su u potpunosti naručeni i očekujemo njihovu isporuku u oktobru, eventualno delom u novembru, ali to neće značajno uticati na dinamiku projekta“, rekao je Bajatović.
Prema njegovim rečima, obezbeđena su sredstva i za dodatne proizvodne linije, čime će kapaciteti skladišta biti značajno povećani.
„Nećemo više proizvoditi pet ili šest miliona kubnih metara dnevno u Banatskom dvoru, što je bilo dovoljno za minimalne potrebe Srbije. Ubuduće ćemo proizvoditi 12 miliona kubnih metara dnevno, što nam je dovoljno i u decembru za sve potrebe koje imamo u Srbiji“, rekao je on za RTS.
Kako je naglasio, nova tura utiskivanja gasa u Banatskom dvoru počeće krajem aprila sledeće godine, uz minimalnu količinu od 750 miliona kubnih metara.
Bajatović je podsetio i da Srbija ima 120 miliona kubnih metara gasa u Mađarskoj i 478 miliona kubnih metara u Banatskom Dvoru što, kako kaže, obezbeđuje sigurnost za zimske pikove potrošnje.
Govoreći o gasifikaciji, Bajatović je rekao da su trenutno aktivni gotovo svi projekti u zemlji.
„Posle kritike predsednika Vučića sad radimo na svim projektima. Najvažniji projekat je interkonekcija prema Severnoj Makedoniji, gde su radovi već fizički počeli. Uskoro počinju i radovi na pravcu Zlatibor -Sjenica“, naveo je on.
Dodao je da se kada je reč o tom pravcu ne radi samo o projektovanju već i o konkretnim radovima na terenu.
On je dodao da su u planu i projekti prema istoku Srbije, uključujući pravac od Zaječara ka luci Prahovo,
„To nećemo možda tako brzo, to ćemo negde tamo u drugoj polovini godine, jer je bilo raznih pomeranja zbog elektrane i sličnih stvari“, rekao je Bajatović.
Kako je naveo, u pogon je pušten i gasovod Beograd-Valjevo koji je već u funkciji, a potpisan je i ugovor za gasifikaciju celog Valjeva i radi se na gasovodu kod Loznice.
Bajatović je naglasio da su u toku i projekti mernih i primopredajnih stanica na više tačaka, uključujući Horgoš, Vršac i Kalotina, u skladu sa zahtevima Evropska komisija.
Kako je zaključio, do kraja godine Srbija planira da završi gasnu interkonekciju sa Rumunijom, od koje se očekuju dodatne količine gasa, iako, kako je naveo, ostaje neizvesno da li će rumunska strana ispoštovati isti rok.
