Dalji rast farmaceutske industrije u Srbiji u značajnoj meri zavisiti od sposobnosti smanjenja uvozne zavisnosti i kapitalizacije izvoznog zamaha, uz paralelnu digitalnu i regulatornu transformaciju, kaže analiza Bloomberg Adrije (BBA).
Farmaceutski sektor Srbije može se okarakterisati kao stabilan i rastući sektor u tranziciji, u kojem su trenutni pritisci rezultat prilagođavanja višem tehnološkom i regulatornom nivou, a ne znak strukturne slabosti. Uprkos kratkoročnim izazovima, temeljni pokazatelji ostaju snažni zbog rasta zaposlenosti i stabilne potražnje za visokokvalifikovanim kadrom, iznadprosečnih plata koje odražavaju visoku dodatu vrednost sektora i kontinuiranih ulaganja.
Dugoročno, sektor ima potencijal da evoluira od izvoznika generičkih proizvoda do konkurentnog regionalnog proizvođača sa višom dodatom vrednošću, pod uslovom kontinuiranih investicija i regulatornog usklađivanja.
Kratkoročno posmatrano, u prošloj godini farmaceutski sektor bio je izložen pritiscima usled pada proizvodnje, rasta zaliha i izraženog spoljnotrgovinskog deficita u odnosu na godinu ranije. Međutim, prvi kvartal doneo je oporavak, iako je taj "momentum" oslabio u aprilu.
Istovremeno, vodeće farmaceutske kompanije poput Hemofarma beleže rekordne rezultate, jačaju profitabilnost i nastavljaju snažan ciklus investicija.
Volatilnost kretanja proizvodnje u velikoj meri je posledica tranzicije ka višem tehnološkom i regulatornom nivou. Većina kompanija nalazi se u fazi prilagođavanja novim evropskim standardima (naročito ISO IDMP), što je u prošloj godini privremeno usporilo proizvodnju, ali će dugoročno doprineti jačanju konkurentnosti sektora.
Uvođenje ISO IDMP standarda (Identification of Medicinal Products) predstavlja jedan od ključnih iskoraka u digitalnoj transformaciji farmaceutske industrije u Srbiji.
Analiza industrijske proizvodnje pokazuje da je usporavanje zabeleženo tokom 2025. godine već u prvom delu 2026. zaustavljeno i da su vidljivi znaci oporavka i ponovne ekspanzije. Tokom 2025. proizvodnja je pokazivala izraženu volatilnost - nakon rasta u trećem tromesečju, usledio je pad krajem godine koji se nastavio sve do januara 2026, nakon čega dolazi do oporavka.
Farmacija oborila celu industriju
Ukupna industrijska proizvodnja u 2025. godini, u odnosu na 2024. godinu, veća je za 0,9%. Međutim, sektor Prerađivačke industrije imao je negativan doprinos, usled pada od 8,3%, a jedan od najvećih negativnih doprinosa tom padu imao je upravo farmaceutski sektor.
Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata u prošloj godini bila je za 3,1% niža nego u 2024. U januaru se tendencija smanjenja dodatno produbila padom od 13,4%, februar je doneo rast od 9,3%, dok su u martu i aprilu zabeleženi dvocifreni pomaci u odnosu na isti period prošle, odnosno 19,6 i 15,1%.
Strukturni paradoks
Uprkos snažnoj volatilnosti proizvodnje, sektor karakteriše tzv. strukturni paradoks - istovremeni rast zaposlenosti i zaliha. Naime, zaposlenost u farmaceutskoj proizvodnji povećana je za 10,2%, što upućuje na to da preduzeća nisu smanjivala kapacitete, već su ulaganja i transformacioni procesi bili u toku. Takvi trendovi ukazuju na fazu investicionog prilagođavanja, a ne na klasično ciklično usporavanje.
Na kraju prvog tromesečja ove godine registrovano je 473.962 zaposlenih u prerađivačkoj industriji, što je smanjenje od 3,1% u odnosu na isti period 2025. U proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata zabeležen je 5.621 zaposleni, odnosno četiri% više nego u prvom tromesečju 2025. U zdravstvenoj delatnosti registrovano je 138.955 zaposlenih (+0,5% YoY), dok je u delatnosti socijalne zaštite sa smeštajem zaposleno 10.750 osoba (+1,4% YoY). U ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji, farmaceutska i medicinska delatnost učestvuje sa 7,2%, čime potvrđuje svoj značaj unutar privrede. Istovremeno, ovaj sektor karakterišu iznadprosečne plate koje odražavaju visoku dodatu vrednost i potrebu za visokoobrazovanim kadrom.
Pregled i poređenje bruto zarade (april 2026)
Bruto zarade u farmaciji značajno odskaču od celokupnog prerađivačkog sektora. Iako je celokupan republički prosek zarada u Srbiji u 2025. zabeležio snažan nominalni skok od 12,9% (uglavnom pod uticajem opšteg pritiska inflacije na tržištu rada i rasta minimalca), plate u farmaceutskoj proizvodnji rasle su još snažnije, odnosno 14,2% nominalno.
Iako je farmacija lider unutar proizvodnog (industrijskog) sektora, ona i dalje zaostaje za uslužnim sektorima zasnovanim na tehnologiji. Na primer, sektor Informisanja i telekomunikacija (IT) i dalje drži apsolutni rekord u Republici Srbiji sa prosečnim bruto zaradama koje prelaze 357.000 dinara, a prate ga finansijske delatnosti i bankarstvo.
U pogledu poslovnih rezultata, vodeće kompanije pokazuju otpornost i stabilnost. Na primer, Hemofarm (članica STADA grupe) u 2025. godini ostvario je rast prihoda od šest% na 4,3 milijarde evra, dok je korigovana EBITDA marža iznosila 22,3%, apsolutni rast na nivou EBITDA iznosio je osam%.
Takvi rezultati potvrđuju da su najveći tržišni učesnici uspešno amortizovali negativne kratkoročne trendove, dok su manji proizvođači bili izloženiji pritiscima tranzicije. Istovremeno, podaci za Hemofarm, koji već primenjuje IDMP standard, govore o snazi farmaceutske industrije i ukupnom prostoru za rast i razvoj.
Stabilnost Hemofarma rezultat je kontinuiranih ulaganja u proizvodne kapacitete, tehnologiju i regulatorno usklađivanje. Samo tokom 2025. godine STADA grupa investirala je preko 50 miliona evra u srpsku podružnicu, između ostalog u novu opremu i inovativne mašine, ali i u registracije i licence. Od 2006, kada je STADA grupa preuzela Hemofarm, zaključno sa prošlom godinom, u kompaniju je investirano skoro 530 miliona evra.
Trgovinski deficit 1,6 milijardi evra
Na spoljnotrgovinskom planu, sektor beleži deficit od 1,6 milijardi evra u razmeni lekova, odnosno Srbija je i dalje visoko zavisna od uvoza inovativnih i kompleksnih terapija iz država poput Mađarske i Nemačke. U prošloj godini, ukupan izvoz sektora iznosi 925 miliona evra (+30%), dok je uvoz dostigao 2,6 milijardi evra (+16%). Prosečan godišnji rast uvoza u istom petogodišnjem periodu iznosi 9,7%. Snažan rast izvoza odličan je signal, ali se uglavnom odnosi na generičke lekove. Stopa po kojoj izvoz farmaceutskih proizvoda raste u poslednjih pet godina iznosi prosečno 19%.
Najveći deficit zabeležen je u razmeni farmaceutskih proizvoda i preparata uz relativno nisku pokrivenost uvoza izvozom od svega tridesetak%. Najveća pokrivenost uvoza izvozom ostvarena je kod medicinskih i stomatoloških instrumenata i materijala (gotovo 75%). Ipak, dve trećine izvoza čine osnovni farmaceutski proizvodi i preparati, petinu medicinski i stomatološki instrumenti i materijali, 12% parfemi i toaletni proizvodi, dok skromna dva% otpadaju na izvoz elektromedicinske opreme. Slična struktura prisutna je i na strani uvoza. Farmaceutska industrija druga je najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte.
Sektor pokazuje snažan izvozni zamah, ali i izraženu strukturnu slabost u vidu visoke zavisnosti od uvoza, što rezultira značajnim spoljnotrgovinskim deficitom. To potvrđuje da domaća industrija i dalje dominira u segmentu generičkih lekova, dok je uvoz ključan za inovativne i kompleksnije terapije.
Uvođenje EU-kompatibilnih standarda i digitalizacija regulatornog okvira dugoročno će smanjiti administrativne prepreke izvozu, povećati konkurentnost domaćih proizvođača i olakšati integraciju u evropske lance vrednosti. U tom kontekstu, dalji razvoj sektora zavisiće prvenstveno od smanjenja uvozne zavisnosti kroz razvoj kompleksnijih proizvoda, jačanja izvozne diverzifikacije i uspešne implementacije regulatornih i digitalnih promena.
